Nostalgija za SFR Jugoslavijom još uvek traje. Posebno kod onih koji pamte društvo u kojem su odnosi bili drugačiji od sadašnjih. Možda će mnogi da povedu polemiku koliko su ti odnosi bili iskreni, ili ko je kriv za današnje stanje i posledice ratova, ali da su sećanja lepa i da ih je mnogo – činjenica je koja ne može da se opovrgne. U Evropskoj kući u severnom delu Kosovske Mitrovice sa mladima je svoja sećanja na drugačiji život podelila “Jugoslavija u malom”. Nekadašnja košarkašica Jedinstva iz Malog Zvornika, a onda i mitrovičke Trepče, Zumra Kabaši, govorila je o svojoj, kako je rekla, “životnoj priči koja se tiče i sporta i politike i lepog zajedničkog života”. Sa javnošću je podelila i fotografije iz svoje mladosti.

Svi smo isti

“Volela bih da budem primer današnjoj omladini za zajednički život. Volela bih da je većina ljudi kao ja, jer tamo gde sam živela, radila i igrala nikad nismo gledali ko je ko. To je najveća greška današnjeg društva,” kazala je ova nekadašnja košarkašica.

“Hoću da vam kažem – tada se nije gledalo ko je šta, a ne bi trebalo ni danas. Mi smo svi isti!”

Uvod za sve uspomene za Zumru Kabaši bio je sport. Rođena u Bijeljni, košarku je igrala u Srbiji za klub koji se takmičio u bosanskoj ligi. Sport ju je odveo i na pripreme na Tari, gde je upoznala svog budućeg muža koji je inače sa Kosova. Ponovo zbog sporta, ali i ljubavi odlazi i ostaje na Kosovu:

“Za vreme boravka u Malom Zvorniku počela sam i politikom da se bavim. Zato kažem ja sam jedna Jugoslavija u malom. Rođena u Bosni, živela u Srbijii, došla na Kosovo.”

Upravo na Kosovu je igrala jednu od svojih omiljenih utakmica i to kao pojačanje za Trepču. Na utakmici u Kosovolju Polju njen tim je pobedio i klub je uspeo da uđe u Drugu saveznu ligu.

“Tako mala sala, a puna, atmosfera…” seća se.

U sportu iz ljubavi prema sportu

Poredivši nekad i sad, kaže da su se sportisti, posebno u nižim ligama, sportom bavili amaterski.

“Niko nije želeo da se bavi sportom samo radi interesa,” dodaje, objašnjavajući sopstveno iznenađenje nakon što su joj objasnili da će imati “premije” zbog uspešne utakmice u Kosovu Polju.

“Bila sam iznenađena, jer smo se uvek amaterski bavili sportom, a toga u današnje vreme nema. Ni na trening neće da dođe omladina ako im se ne plati. To je velika greška,” kaže.

Politika da se ne meša u sport: Ljudi su ljudi

Zato je jedna od njenih poruka mladima bila:

“Nemojte dozvoliti sebi da se ničim ne bavite. Ako imate bilo kakavu obavezu, život će da vam bude mnogo ispunjeniji.”

U porukama za mlade obrela se i ona, neizbežno, o politici.

Volela bi, kaže, da se politika ne meša u sport, jer ju je, dodaje, previše.

“Ja bih volela da svi utiču na današnje mlade da ne gledaju mnogo vesti na televizijama, portalima koji gaje nacionalizam, jer ljudi su ljudi,” kazala je.

“Mentalitet ljudi je nekada bio takav da onaj ko se bavi sportom, svuda su mu bila otvorena vrata. I dan danas bi trebalo da budu cenjeni. Sportisti su za to da spajaju ljude, ne da ih razdvajaju.”

“Tada nikad u publici niste mogli da čujete da vas bilo ko vređa ili da vam kaže bilo koju pogrdnu reč. Teško je da se to vrati… Mi možemo da pokušamo, omladina bi trebalo da bude ta koja će da povuče konce da se spoje mladi jedni sa drugima bez obzira na nacionalnost.”

Imam bogatu sportsku karijeru. Ne mogu da kažem da mi je iko bilo kad prebacio bilo šta. Niko nikad mu ništa nije prebacio, to je takvo vreme bilo da niko nije gledao ko je šta.

Krivi su političari

Na pitanje šta se dogodilo pa da ljudi koji su nekada bili slepi na razlike sada ne mogu normalno ni da razgovaraju, Zumra Kabaši kaže:

“Znate zbog čega? Krivi su političari koji žele da budu na položajima. Oni sami možda nisu takvi, ali teže tome da ostanu na svojim položajima i onda održavaju situaciju kakva jeste. Da li bi sve ovo došlo u red da nije tih finansijskih profitera? Mi smo obični ljudi koji ne mogu ništa da promene u tome, ali možemo da se družimo. U tome je suština.”

Ističe da i danas ima prijatelje iz severnog dela grada.

“To je ona lepota i to je onaj žar koji bi trebalo da se vrati,” dodaje.

Sport danas

Zumra Kabaši kao iskusna sportistkinja, koja se sportom bavila na terenu, kao trener, ali i kao član predsedništva kosovskog Košarkaškog saveza i Olimpijsko komiteta, kaže da danas nije samo devojkama na Kosovu teško da se bave sportom.

“Danas je za sve jako teško da se bave sportom. Uslovi su minimalni. Više se investira u sve druge oblasti, nego u sport,” kaže ona.

Sa druge strane, podseća da je nju upravo sport zaposlio u Malom Zvorniku:

“Kao sportistu su me zaposlili, da bih i dalje igrala za taj klub (Jedinstvo). Toje danas jako teško. I da si sportista, ništa ti ne pružaju, u tome je problem.”

Ona je kao primer navela svog sina, koji je kao najbolji rukometaš na Kosovu, ipak, sportsku sreću našao u Nemačkoj.

To je bio i jedan od emotivnijih trenutaka tokom Zumrine priče, jer je ispričala kako su nemački navijači uzvikivali njegovo ime.

Ona veruje da to ne govori samo o tome kakav je njen sin sportista, nego i čovek.

“Sve zavisi od čoveka, a najviše od kućnog vaspitanja. Volela bih da mogu svoje iskustvo da prenesem na mlade. Onda bi sve bilo drugačije… Da se ne slušaju mnogo političari, bolje bi bilo da se sluša običan narod,” zaključila je.