Žene hoće mir

Alternativna Internet stranica objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Žene hoće mir” iz osmog izdanja časopisa Žena i svet od 1926. godine.

Učvršćivanje međunarodnog mira je bio glavni momenat na X Kongresu Međunarodnog Ženskog Saveza (M. Ž. S.), održanom u Parizu. Tako je prošlo oko sto žena narodnih poslanika i opštinskih senatora kroz prestonicu Pariza koji Francuskinji još nije dao pravo glasa. – Učešće naših žena na Kongresu u Parizu. – Stupanje Srskog Ženskog Saveza u članstvo M. Ž. S. i naši apeli i njihova pomoć.

Gostoljubivo primljen na Sorboni X. Kongres I. F. A. dobio je priznanje uspele manifestacije feminizma. 40 zemalja poslaše svoja izaslanstva, između njih 29 u kojima žene glasaju.

Francuska, kolevka feminizma, do danas nije ženi dala pravo glasa. I kada se u Parizu pojaviše oko 100 žena narodnih poslanika i opštinskih senatora, značilo je to protest bez reči protiv Napoleonovog Zakonika, koji i danas steže francusku ženu. Drugog juna (datum mitinga u Sali Slobodnog Govora) tu starinu potresa erupcija savremenog feminizma. Kongres se založio za francusku ženu i predao Senatu rezoluciju, koja traži pravo glasa za ženu. Bilo je potrebno dokazati da žene ne traže pravo glasa samo za svoje interese, no više kao elemenat sposoban da ujedinjuje i da, kao takav pomaže učvršćivanju Međunarodnog Mira. Miting u Trokaderu (5 juna) bio je namenjen pacifizmu.

Kongres je radio kroz pet komisija i to: 1. pitanje položaja neudate majke i njezinog deteta; 2. izjednačenje zakona o moralu; 3. nacionalitet udate žene; 4. porodični dodaci za ženu; 5. zaštita rada žene.

U pitanju stupanja žene u diplomatsku službu usvojena je rezolucija, predložena od nemačkih žena, kojom se mole nacionalne organizacije da u svojim zemljama porade da žene uđu u diplomaciju. Posvetilo se mnogo i pitanju ženske policije. Na tom Kongresu naša zemlja bila je zastupljena ovim ličnostima: Predsednica delegacije: G-đa Leposava Petković; članovi: G-đica Milena Atanacković, G-đa D-r Maca Živanović; G-đa Mira Kočonda, G-đica Milica Krstić; G-đa Vera Kićevac, G-đa Ema Peč, G-đica Mileva Todorović; zamenice: G-đica Ruža Atanacković, Mitra i Ruža Radojković. Izaslanstvo je reprezentovalo N. Ž. Savez S. H. G. i Ženski Pokret. Delegati su uzimali učešća u radu svih komisija i javnih zborova. Metod feminističke propagande putem domaćičkih škola priznat je kao dobar, a prikazala ga je, kako se kod nas praktikuje, G-đa Mira Kočonda. U delegaciji koja je posetila predsednika Francuske Republike bila je i g-đa L. Petković. G-đica M. Atanacković izabrata je za podpredsednicu komisije za zaštitu deteta.

Veza naših žena sa I. F. A. datira iz g. 1906. kada naš Srpski Ženski Savez stupa u članstvo Međunarodnog Ženskog Saveza koji je osnovan 1902, a kome je na čelu stojala G-đa Čepman-Kat. Dva momenta vezuju nas sa zahvalom za M. Ž. S. (odnosno Internacionalnu Žensku Aliancu). Dva apela S. Ž. S. iznose pred I. F. A. teški položaj srpskih žena za vreme okupacije. Apeli nailaze na najtopliji odziv. G-đa Čepman-Kat obavešćuje o tome ceo svet i zadobija za srpsku ženu najveće simpatije i zaštitu.

Češći susreti naših žena sa članovima I. F. A. učvršćuju postavljenu vezu na korist ženskog pokreta u našoj zemlji.

Ličnost G-đe Korbet-Ažbi, kojoj je G-đa Čepman-Kat pre dve godine predala vodstvo Alianse osigurava ženskom pokretu za pravo glasa najbolju budućnost.

Pročitajte još:

G. Stojan Živadinović u “les cahiers de la femme” Šervud Anderson i njegov “Čovek koji je postao žena” – Kako je prošla jedna žena političar kad su joj ramena zarasla u salo

Elza u “Loengrinu” i Mati u “Šest lica”: Eva i uvek Eva

Prvi ženski časopis

Ženski pokret za prava naše žene

Žena i umetnost: Vajarka Iva Despić

Sačuvaj me, Bože!

Otvorena pitanja

Plata bračnoj ženi

Ljubica Knežević

Katarina Milovukovica

Sujeverje ili koketerija