Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Žena i umetnost. G-đa Iva Despić – dama vajar” iz drugog izdanja časopisa Žena i svet od 1926. godine.
U jednoj usamljenoj kuli šeher-Sarajeva koja je, kao kod onog velikog francuskog pesnika, svakako od slonove kosti, i začarana je, jer oko ne prašte puške i ne grme talambasi, radi tiho i nečujno svoje životno delo jedna žena. Retko ko u Sarajevu zna šta ona radi, niti Sarajlije slute o onim čarolijama u kuli od bele blištave kosti, niti su ikada poželele da ih one omame i omađijaju. Glavno je da Miljacka teče kao što je i do sada tekla, ni brže ni sporije već onako dremljivo kao uvek…
Pa ipak se gđa Iva Despić nalazi među njima, vajarka što vaja svoju i njihovu slavu u onoj svojoj čudnoj kuli. Jer slučaj je hteo da gđica Iva Simonović, rodom iz Hrastovaca u Hrvatskoj, kći generala Simonovića, postane gospođa Iva Despić, i tako postane član jedne od najuglednijih sarajevskih porodica.
U svome ateljeu, koji je na jednoj mansardi, provodi g-đa Iva Despić po ceo dan. A da može, provodila bi tamo gore sama sa svojiim umetničkim delima i sve noći svoje.
Vajarstvom se počela baviti već od malena. A uz to je bila i veoma dobar crtač, jer umeti dobro crtati, pored umetničkog talenta, ipak je glavni osnov i polazna tačka ne samo slikarstva nego i vajarstva. Počela je da studira vajarstvo u Zagrebu. Svoje studije nastavila je kod čuvenih umetnika u Minhenu i Parizu. Već kao učenica istakla se svojim talentom, i njeni učitelji su oduvek mnogo od nje očekivali s punim pravom. Jer izložbe koje je gospođa Iva Despić bila priredila u Parizu u Salon De Beaux – Arts, i u bečkom Kunstlerha-u su uspele iznad svakog očekivanja. Ali ti značajni uspesi nisu gđu Ivu Despić uljuškali sirenskom svojom pesmom. Ona je i dalje nastavila svoj rad tiho i skromno, ne radeći za slavu, već za svoje zadovoljstvo, i za potrebu svoje duše, koja se izliva. I to je umetnost.
Gospođa Iva Despotović radi neprestano, bez prekida. A njen posao nije ni najmanje lak. On je, šta više, veoma težak i naporan, jer, pored toga, što mora u glini da izradi bistu, ona mora sama da pravi i negative iz gipsa. Sama ih lije, jer u Sarajevu još nema majstora za posao ove vrste. Šteta je to i po našu vajarsku umetnost, da joj taj čisto tehnički posao oduzima vanredno mnogo njenog dragocenog vremena. Pa ipak, iz ruku gospođe Ive Despić izašao je već priličan broj radova. Pored reprodukcija koje ovde donosimo, tu su dela: Kralj Petar, Karađorđe, General Janko Vukotić, pesnik Milutin Jovanović, Grof Bombeles, Hamalin – muslimanin, Atanasije Šola, Gligorije Jeftanović, i mnoga druga. Plakete koje je gospođa Iva Despić izradila u gipsu i bronzi veoma su uspele i lepe. Da spomenemo samo onu Jovana Cvijića i Jovana Dučića.
Na početku ovog članka spomenuli smo da je gospođa Iva Despić i odličan crtač. Ali ona se ne zadržava samo na crtanju. Jer su njeni portreti, rađeni krejonom, vanredno fini i lepi prilozi našoj slikarskoj umetnosti.
Za većinu radova, koje malopre spomenusmo, kao i za njinog tvorca vrlo malo našeg sveta zna. A za mramornu bistu našeg Prestolonaslednika Petra, što ju je gospođa Iva Despić izradila za Dvor, rekao je naš veliki pesnik i esteta Jovan Dučić, da je to “najgrandioznija pesma koja je ispevana jednom detetu”. Njene radove veoma slabo znaju i oni koji se inače bave i malo više umetnošću.
Ali ličnost otmene dame-vajarke ne odvaja se nikad od one nežne žene-majke. Jer sumnje nema, da njen rad “Moja Deca” i “Moja Kći” spadaju među njena najuspelija dela. Svi njeni radovi puni su duše, one duše kojom samo pravi umetnik može da zadahne svoje delo, stvoreno iz mrtvog materijala kao što je kamen i platno. A ti njeni radovi dece samo što ne progovore…
Vi možete da vidite pored nekih reprodukcija koje su u ovom broju, još i jednu sliiku nežne majke sa dvoje prekrasne dečice. To vam je gđa Iva Despić…
Gospođa Iva Despić često navraća do Beograda. Ali ode kao što je došla: tiho i neopaženo. Ipak nam se čini da iduću put kad svrne u Beograd neće to biti tako neopaženo. Jer je, na veliko navaljivanje i molbu svojih prijatelja i poštovalaca njene umetnosti, gđa Iva Despić pristala da i u Beogradu izlaže. A to će biti njena prva izložba u našoj zemlji posle uspelih izlaganja u Parizu i u Beču. I Beograđanke i Beograđani će biti prvi, koji će imati prilike da vide i da se dive radovima ove otmene umetnice.
Pročitajte još:
Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji
O problemu celibata ženskih činovnika
Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao
Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”
Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama
Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama
Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi
U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki
Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena
Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji
“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
