For English click here
Jugoslovenska avangarda izmislila je novi jezik i pravopis početkom 20. veka – ne tako poznata i krajnje interesantna informacija. Avangardisti Ljubomir i Anuška Micić februara 1921. godine u Zagrebu pokrenuli su avangardni časopis “Zenit”. Redakcija se 1923. preselila u Beograd, gde je nastavila sa objavljivanjem glasila do 1926.
Blog o Ljubomiru Miciću i jugoslovenskoj avangardi, koji je objavljen na Evropeani, napisao je Saša Ilić iz Odeljenja posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, saradnik na projektu Procvat pismenosti (Rise of Literacy). Blog je objavljen u okviru ovog evropskog projekta i uz ostale blogove, galerije i izložbe ima cilj da promoviše digitalizovano pisano nasleđa Evrope.
Čitajte blog u nastavku, koji je naša redakcija prevela sa engleskog na srpski jezik.
***
Jugoslovenska avangarda je početkom 20. veka izmislila novi jezik i pravopis! Pokret je bio na čelu estetske revolucije tog vremena i zahtevao je estetsku ponovnu procenu sveta. To je započelo u Cirihu 1916. godine, pojavom umetničkog oblika dadaizma, kao reakcije na građanske estetske oblike predratne umetnosti i književnosti.
Rana avangardna periodika u Jugoslaviji bila je povezana sa kulturnom klimom posleratnog Zagreba i Beograda. Časopis Zenit (Zenith) (1921-1926) u Zagrebu je pokrenuo avangardni umetnik Ljubomir Micić (1895–1971); 1926. je (časopis) zabranjen, a urednik prisiljen da ode u izgnanstvo.
Usvajajući osnovne postulate evropske avangarde, Ljubomir Micić je osnovao autentični jugoslovenski avangardni pokret nazvan Zenitizam. Pokret je predstavljao jedinstveni spoj ruskog futurizma, nemačkog ekspresionizma, dadá-e i anti-dadá-e sa tragovima balkanskog ludizma. Odrazio se u liku Barbarogenija, čija je svrha bila decivilizacija Evrope i trasiranje novih vrednosti.
U ostala avangardna periodična izdanja spadaju Dada Tank (1922) i Dada Jazz (1922), koje je objavljivo avangardni umetnik Dragan Aleksić (1901–1958) i Dada Jok (1922) koji je uređivao Branko Ve Poljanski (1898–1947).
Umetnički koncept časopisa obeležili su jedinstveni spoj poezije i slika, znakova i njihovih negacija, različitih pisama i jezika, kao i poezije, slikarstva i arhitekture.
Peto izdanje Zenita (5. juna 1921) sadržalo je Zenitistisches Manifest (Zenitistički manifest), koji je na nemačkom napisao francusko-nemački pesnik Ivan Goll (1891-1950). Manifest je predstavio potragu za Novim čovekom i ukinuo podelu ljudi na nacije uzvikom: Svi smo mi Evropljani, Amerikanci, Afrikanci, Azijati i Australijanci!
Primeri su izabrani iz tradicije istorijske avangarde.
Početkom 20. veka ovaj pokret još uvek nije bio jasno definisan, već je samo sledio postulate radikalne negacije, sučeljavanja sa tradicijom i uspostavljanja nove veze između znakova i slika.
Narodna biblioteka Srbije
Evropeana
Časopis “Zenit”, kao i drugi važniji časopisi jugoslovenske avangarde mogu se naći u digitalizovanoj kolekciji NBS: Časopisi jugoslovenske avangarde
