Tekst: Ana Marija Ivković / Fotografije: Sunčica Andrejević

IMG_69134

Potraga za bićem zavičaja – opis je dela stvaralaštva akademskog slikara Ljubiše Tanaskovića (1942-2017). U Galeriji Fakulteta umetnosti, u Kosovskoj Mitrovici, otvorena je njegova memorijalna izložba. Izložba će biti otvorena do 15. maja.

Ljubiša Tanasković je i kao umetnik i kao stanovnik Sredske, te Prištine, živeo svim svojim bićem ono što se događalo na Kosovu i Metohiji. Njegov život i stvaralaštvo protkani su dobrim i teškim trenucima.

Rođeni Prizrenac usavršavao se u centru umetničkih zbivanja – Lion, Marsej. Školovanje je nastavio uz akademskog slikara i profesora Hilmiju Ćatovića, radio je u Prištini – kao direktor tamošnje Galerije umetnosti.

I tu beleži uspehe nizom organizovanih izložbi tada najpoznatijih umetnika.

Svojevrsna prekretnica nastaje za vreme konflikta na Kosovu – 1999. godine.

Javnosti ne toliko poznato – u prištinskoj ulici Goleška, 5. avgusta 1999, otela su ga trojica pripadnika “Oslobodilačke vojske Kosova”, piše pisac Živojin Rakočević.

Ali slike iz podruma gde se nalazio posle otmice nikada nisu ugledale svetlost javnosti.

“Slike iz podruma u kome je bio zatočen ostale su samo za njega, a znanje o tome ko ga je oteo bilo je deo osmeha čoveka koji je preživeo,” naveo je Rakočević.

A za sobom, u Prištini, Tanasković ostavlja stalnu postavku koju nije uspeo da otvori.

Svedočenja kažu da su upravo slike iz ove galerije gorele na ulicama Prištine.

Deo slika uspela je, ipak, iz galerije da iznese njegova supruga, Mirjana Tanasković. Spasila je deo opusa svog supruga i još dvojice umetnika.

No, njeni inicijali, broj sa vrata njenog stana – dospeli su na Ljubišine slike i pre toga.

IMG_69189

Decenije zajedničkog života, ljubav prema suprugu – Mirjana je pretočila u organizaciju memorijalne izložbe.

“Kao supruga sam ponosna što sam živela sa takvim čovekom. Deca su takođe vrlo ponosna. On je imao dva ciklusa. Imamo par slika koje želimo da zadržimo u kući, ali ne bih mogla da se opredelim koji mi je draži. U mnogim slikama ima nekih naših zajedničkih trenutaka, doživljaja. Prisutna sam dosta, ali sam više prisutna u onim slikama koje je radio u Francuskoj,” kaže.

IMG_667732

“Drugi ciklus koji je radio – ipak mislim da je on nekako predosećao sva naša stradanja,” dodala je Mirjana Tanasković, pokazujući na sliku na kojoj je upečatljiva crvena boja:

“Vidite da je sva uzburkana, dosta ima crvene boje. Mislim da je imao neki unutrašnji predosećaj.”

A unutrašnje biće, unutrašnji svet je nešto što je vidljivo na Tanaskovićevim slikama, ocenio je profesor Srđan Marković, koji je otvorio izložbu u Kosovskoj Mitrovici:

“Po osnovnim vertikalama u svom stvaralaštvu pripada onom redu slikara koji su temljne odnose slobodnosti gradili na pamćenju i stalnom vraćanju biću zavičaja iz kojeg je potekao.”

“U Tanaskovićevom slučaju, što i nije česta pojava u poslednjim decenijama minulog veka, pamćenje i vraćanje podrazumeva sanjarenje bića zavičaja u onom kontekstu koji je izvan opuštanja i relaksacije,” dodao je prof. Marković:


“U slici su biće koje zamišlja i zamišljeno biće najbliži jedno drugom”.

“Tanasković je doista dugo oklevao da se definitivno okrene tom traženju bića zavičaja,” dodao je, navodeći da je upravo tu “nemerljiv doprinos” akademskog slikara i profesora Hilmije Ćatovića, kod kojeg je Tanasković i magistrirao i napravio prekretnicu u svom stvaralaštvu, okrenuvši se “istinskim stvarima”.

Za deo ciklusa slika koji je izložen u mitrovičkoj galeriji bitno je drvo koje nosi čitavu i vizuelnu i simboličku naraciju, kaže ovaj profesor, ističući da se drvo kao fenomen izdvojilo i kod Gastona Bašlara.

“Čini se kao da je Ljubiša u tom malom ciklusu slika, u tom nemuštom dodiru sa silama zemaljskim, nemerljivim, kroz dodir sa drvetom, poželeo da i sam na trenutak postane drvo, da oseti navalu i mlaz njegovih sokova, i da shvati smisao njegove okrenutosti u dva pravca. Jedna okrenutost drveta je iskazana snažnim zamahom grana i stabla i usmerena je naniže, prema srcu zemlje, tamo gde mrtvi nestaju u mraku, u vlažnoj i gustoj zemaljskoj utrobi. A onaj drugi pravac drveta usmeren je ka plavetnilu nebeskih visina, moćno i radosno i kad ga pogledate prosto se zapitate – gde drvo drži svoju dušu?” upitao je Marković, dodajući:

“A odmah zatim dođe jedno pitanje koje mnogo gori. A to je – gde mi držimo svoju?

IMG_69009
IMG_69256
IMG_6942309
IMG_6923
IMG_69345
IMG_692789

IMG_69451
IMG_6910999
IMG_694330
IMG_690911
IMG_6916120

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *