Za bolji položaj žena: Važnost zalaganja

SHQ

ENG

Njomza Emini je izvršna direktorica Foruma za liderstvo i diplomatiju i predsednica Kosovskog paraolimpijskog komiteta. U dva mandata bila je poslanica u Skupštini Kosova, a radila je i kao konsultantkinja u međunarodnim organizacijama poput misije OEBS na Kosovu. Pored svega toga, Njomza je i odlikovana orednom legija časti u rangu viteza, titulom koju Francuska dodeljuje pojedincima zbog saradnje sa ovom državom.

Donika Emini je doktorandkinja univerziteta u Vestminsteru i izvršna direktorica platforme CIVIKOS koja okuplja više od 250 organizacija civilnog društva na Kosovu.

Njomza i Donika Emini dele istu misiju i prezime, ali nisu u srodstvu, iako ljudi to često misle. I jedna i druga svojim radom nastojale su da daju doprinos u rešavanju društvenih problema na Kosovu i poboljšanju javnih službi za sve građane. Rodna ravnopravnost i poboljšanje položaja žena na Kosovu su problematika sa kojom se svakodnevno susreću u svom radu.

Kad je reč o ženama na rukovodećim pozicijama u institucijama, činjenica da je Kosovo dobilo nedavno drugu predsednicu, nekima bi se činilo kao dovoljan pokazatelj o ispunjenosti rodne ravnopravnosti u institucijama

„Što se stiče statistike imanja žene na vrhu države je veliki uspeh. Čak i u Evropskoj uniji postotak žena na mestu predsednica je dosta nizak“ objašnjava Donika Emini.

Ipak, dodaje, da je u vreme kada je Atifete Jahjaga bila predsednica Kosova mali broj žena bilo na rukovodećim pozicijama u institucijama. Objašnjenje koje su dobijale kada bi isticali pitanje rodne ravnopravnosti u javnim službama bilo je da su dobile ženu predsednicu i da bi to trebalo da im bude dovoljno, kazala je.

Nova predsednica Kosova, Vjosa Osmani, na poslednjim izborima osvojila je veliki broj glasova. Donika Emini naglašava da su očekivanja od žena u institucijama jako velika i da se nada da će iskoristiti svoje pozicije da učine više za poboljšanje položaja žena u društvu.

Njomza Emini je odabrala put koji je za mnoge neuobičajen. Upravo iz javnih institucija, odnosno iz poslaničke klupe, prešla je u civilni sektor. U svom radu trudi se da poboljša položaj žena i devojaka na Kosovu, a smatra da je međusobna podrška jedan od načina.

„Devojčice i devojke treba da stoje jedna uz drugu, i kada vide nas kako se družimo i podržavamo jedna drugu, čak i kad smo iz različitih zajednica, to je odličan primer za njih“, istakla je Njomza.

Iako izazovi i dalje postoje, smatra da je situacija danas za žene u institucijama bolja u odnosu na period kada je ona bila poslanica u kosovskoj skupštini.

Pandemija i položaj žena

Pandemija COVID-19, sa druge strane, samo je uvećala već postojeće probleme, ne samo manjinskih, već i većinskih grupa na Kosovu, posebno za mnoge žene na Kosovu.

„Usled pandemije svi problemi su isplivali na površinu. Samohrane majke nisu bile one koje su se uopšte smatrale prioritetom i dobijale su najmanju moguću pomoć. Obdaništa su bila zatvorena i majke su morale da prežive ovaj jednogodišnji period, što nije bilo lako“, istakla je Donika Emini.

Pored toga, naročito su bile ugrožene žene koje rade na neformalnom tržištu – njihovi poslovi bili su ugroženi, a niko se nije bavio njima kako bi adresirali izazove sa kojima su se suočavale u ovom peridou, istakla je Donika Emini.

„Tu su i osobe sa smetnjama u razvoju, koje su se kao kategorija koristili samo za političko konzumiranje. Njima se niko nije bavio ni privatni ni javni sektor“, naglasila je.

Iako je bilo raznih projekata koji su podržavali njihovo zapošljavanje u privatnom sektoru, priča malog broja njih je bila uspešna. Tokom pandemije ni ova grupa nije prioritizovana, čak ni kad je reč o vakcinaciji.

Važnost civilnog sektora 

Njomza Emini teži tome da svojim radom pomogne ženama u izazovima sa kojima se suočavaju. Najviše je raduje kada dobije pozive u kojima joj saopštavaju uspehe koje su postigle.

Ističe da je uspela da kroz svoje projekte uključi 55 žena, ne samo iz većinske, već i manjinskih zajednica na Kosovu koje su stekle nove sposobnosti i veštine.

„Kada ih vidim danas u drugim institucijama, kako me pozivaju da mi kažu da su njihovi intervjui uspešni, jako sam srećna“, dodaje.

Donika Emini, kao predsednica najveće platforme koja okuplja organizacije civilnog društva – CIVIKOS, ističe da je Kosovo mesto gde civilno društvo može i ima prostora da utiče. Ipak, za tango je potrebno dvoje, saradnja organizacija civilnog društva međusobno ali i sa institucijama je neophodan preduslov za postizanje rezultata.

„CIVIKOS je u svom radu imao dosta uspeha ali i izazova, koji proizlaze iz toga da nijedna Vlada na Kosovu nije imala kontinuitet. U 2019. i 2020. promenile su se tri vlade i sa svakom promenom vlade nama su uzrokovani problemi kako bi osigurali kontinuitet i saradnju sa njima. Bilo je vlada koje možda i nisu želele da sarađuju sa nama, imali su predrasude ili pak različiti nivo saradnje sa civilnim društvom“, objasnila je Donika Emini.

„Svaka vlada koja dolazi, trebalo bi da zna i uvažava ulogu civilnog društva u stvaranju politika“, poručila je.

Tekst je izvorno objavljen na Kosovo Trust Building Platformi. Tekst je za ovu platformu pripremio tim Alternativne.

Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *