Kada biste slučajnog prolaznika na nekoj od severnomitrovičkih ulica upitali gde je ulica Oslobođenja, možda ne bi svako mogao da vam da tačan odgovor. Ali, ako biste pitali gde je Bošnjačka mahala, to će svakako svaki prolaznik znati. U ulici Oslobođenja, osim raznovrsne robe, svojstveno nazivu, zateći ćete i oslobađanje od predrasuda.

Za Bošnjačku mahalu kažu da je šoping-raj i za kupce, ali i za prodavce. Od igle, do plastike, pa sve do glamura i sjaja kopija modela svetskih dizajnera…

Neupućeni će možda zazirati od dolaska u ovaj deo grada, ali veterani u šopingovanju nasmejano i smelo do zadnjeg dinara, ili evra odaju se čarima kupovine na veliko i malo. Moda ne zna za granice, a ni razlike u valuti, bitno je da je mušterija zadovoljna nezavisno od nacionalnosti.

Jedan od brojnih prodavaca u ovoj ulici je i Suad Sajđija. Poreklom Pećanac, vlasnik je butika raznovrsne robe. Satovi, nakit, treneke, patike, štikle, torbice, kačketi… Ali, Suad nudi i ono što nema cenu, a svima fali – topla, ljudska, komšijska reč.

Njegov butik je smešten preko puta čuvene “Braće”, negde na sredini ove ulice u srcu „Bošnje“ (od milja).

Nasmejan i ljubazan, Suad svakoga dočekuje i ispraća isto – sa poštovanjem i uvažavanjem.

Kaže da su za njega sve mušterije iste. Njegovi kupci uglavnom su srpske nacionalnosti. Veruje svojim kupcima, pa mu nije problem da ih sačeka nedelju-dve, ili im nabavi sve što oni traže.

Strahuje samo od korone. Mere se poštuju – maska, distanca… Priča o tome dokle će ovo da traje, jer i virus ne bira ni veru, ni naciju.

 „Mi živimo zajedno, radimo zajedno. Razgovaramo o ekonomiji, sada malo više o ovom virusu, svi se po malo boje, ali proći će i to…“ dodaje.

Na pitanje šta je najbitnije da sada ljudi rade kako bi opstali zajedno, u odsustvu želje da se bavi politikom, ponavlja tvrdnju o ekonomiji koja „mora da bude jača“ i najvažnija u odnosima svih ljudi.

„I da ljudi ne bave politikom, da se bave sportom, rekreacijom… Ni sa kim nemam ništa loše, sve ljude pozdravim – ‘dobar dan, dobro veče’“, opisao je Suad svoj doživljaj vremena i mesta u kome živi i radi.

Da je zaista tako potvrđuju i mušterije koje ulaze, pozdravljaju vlasnika i u već prepoznatljivom maniru traže i pronalaze krpice koje im nešto znače.

Suad je trgovac, koji uspeva da prehrani svoju porodicu, baveći se svojim poslom, a ne poslovima koji se tiču podela – „mi i oni“.

Za njega su svi ljudi isti, jer ih iste brige brinu. On, osim u važnost dobrog zdravlja, veruje i u „porodicu i obrazovanje,“ jer, kaže – „bez obrazovanja nema ničega“.

“Da se ljudi bave sopstvenim stvarima, svojom porodicom, svojim društvom, da napredujemo što više ekonomski. Ako je ekonomija dobra, neće biti nikakvih problema,“ objašnjava.

Sloboda je u ovoj ulici i više nego draga gošća, jer zahvaljujući slobodi može da se govori o suživotu i demokratiji koja leži u ekonomiji.

Kupuju se pokloni, razmenjuju šale, osmesi, nekada se i negoduje, ali nikada, nikada se iz ove mahale ne odlazi praznih ruku i utisaka o ponudi koja se ne zaboravlja.

U bluzicama možda nema odgovora o smislu života, još manje u patikama i torbici, ali ima smisla boraviti sa ljudima koji su ljubazni i predusretljivi.  

Godišnja doba se smenjuju, ali ljudska potreba da se kupuju sve te nove stvari se ne menja i ne završava jednim dolaskom u ulicu “Oslobođenja”. Svi proizvođači, prodavci, ali i kupci, sa svih strana, na jednom mestu. Suad je samo jedan od njih.

Bošnjačka mahala, kako kaže, nudi i mnoštvo drugih stvari koje zbližavaju ljude:

„Ovde ima više od četrdeset lokala, živimo zajedno, pijemo kafu zajedno, poštujemo se… Bolje je, pošto smo komšije, da živimo zajedno. Važno je da je komšija dobar.“

Tako je to u Bošnjačkoj mahali.

Tekst je izvorno objavljen na Kosovo Trust Building Platformi. Tekst je za ovu platformu pripremio tim Alternativne.

Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *