Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena ” iz broja 2/3 iz 1922 godine.
Povodom članka Jedan moral za ljude i žene (Ženski Pokret, 1921. broj 9 i 10)
I ako mi je u ovom članku glavno da istaknem pitanje koje sam u naslovu izneo, ipak ću se osvrnuti na predavanje g. prote Miloša Anđelkovića, načelnika Ministarstva Vera, i na članak g-đe Mileve B. Milojevića, koji je i bio povod ovom mom članku.
Iz onih nekoliko ideja g. Miloša Anđelkovića, ja sam odmah shvatio tendenciju predavanja “Hristovog učenika”, i video sam da su njegove misli prava parodija Hristovih ideja.
Kad bi ponovo mogao u stati iz groba Isus Hristos, on bi uzeo bič za slične pastire njegove nauke. Jer je poneki od njih doista upotrebio hram Hristov u sasvim drugom cilju no što je to bila težnja Hristova, – slično lihvarima i trgovcima jerusalemskim. Mi nismo zaboravili da je g. Anđelković oltar Saborne Crkve upotrebio u jendoj prilici da sa njega poseje suprotne ideje idejama Hristovima. I toga puta pokušao je Gospodin da baci anatemu na isto Društvo. I to zato, što to Društvo ustaje da sačuva dostojanstvo jedne polovine čovečanstva.
Seća li se Gospodin šta je Hristos o dostaojanstvu čoveka mislio? I da li se seća g. načelnik da je osnovni princip Hristove nauke: ljubav, bratstvo i praštanje? I da sledbenici njegovi imaju iskreno i istinski, kao i njihov veliki učitelj, da propovedaju i rade na ostvarenju gornjeg principa u društvu. Tada bi društvo bilo prava Hristova crkva. Onda bi bile izlišne sudije, apsane, kazne, ratovi, što sobom donosi toliko nesreće. I umesto da umanjuju zločine, oni ih još potenciraju. Ne treba zaboraviti da je Hristos smatrao najbližim braćom svojom one članove društva, koje mi danas smatramo zločincima. Oni su po Hristovim idejama oni kojima je društvo učinilo nepravdu i koji su bednici društveni, i za čije nesreće i bede ima društvo da odgovara, a ne oni društvu.
A sad da pređem na ono što me u ovom slučaju posebno interesuje. G-đa Milojveić u svojem članku veli: “Svima je poznato da zloupotreba seksualnog života izvensog dela ženskog sveta postoji, a i ako žene nisu došle ni do najnužnijih svojih prava”. – Šta podrazumeva G-đa Milojević pod – “zloupotrebom” seksualnog života – ja ne razumem, ali mislim da bi zloupotreba seksulanog života bila onda, kada se on vrši nezavisno od osećanja ili potrebe. I G-đa Milojević sama uviđa tu potrebu, kada na kraju svoga članka u tačci drugoj zahteva. – “Zakonom doneti obavezu braka. Ta obaveza da pada u doba 18-te i 20-te godin.” – A na drugom mestu stoji: – “Zato ti omladino i muška i ženska, ne daj se zavaravati kao da ti ustezanje od seksualnog života škodi”.
Kad G-đa Milovjević tvrdi ono prvo, zašto onda zahteva obavezni brak? Ovde se jasno vidi da ona dolazi u kontradikciju. A što se tiče škodljivosti od ustezanja seksualnog života u zreloj dobi, to su već dokazali mnogi i mnogi lekari i načenjaci, koji su se bavili tim pitanje, jer to je fiziološka potreba. Zato potpuno ima pravo G-đa Milojević kad zahteva obavezan brak.
Pitanje je: da li su zakoni stvoreni od ljudi u harmoniji sa prirodnim zakonima? Ne. Od čovečijih zakona mi se možemo spasti, ali od prirodnih zakona ne. Jer, svet prirode ide opredeljenim putem, koji niko ne može zaustaviti a kamo li nekakvi čovečji zakoni. Jer imamo slučajeva gde polno osećanje nije razvijeno u mnogim ličnostima od 18-20 god., i po mišljenju G-đe Milojevićke njima treba nametnuti nekakav brak koji propisuje ljudski zakon, a koji nema ničega zajedničkog sa prirodnim zakonima. Onda mi stvaramo novu prostituciju usled nejednakosti polnoga osećanja u ličnostima koje stupaju u brak.
Jedini izlaz iz ove situacije je slobodnim razvijanjem bez prinude, a to možemo postići putem vaspitanja. A pošto žena igra najglavniju ulogu u vaspitanju pokolenja, to na ženi leži najveća odgovornost u pogledu pokvarenosti, koja neposredno prelazi i na ljude njihovim odnošajem prema ženi.
Pitanje je: da li danas, u današnjem ljudskom društvu, može da se sprovede obavezan brak zakonom ili vaspitanjem kojim se do sada vaspitavalo?
Ne, ne može. Današnji društveni odnošaji su protivni prirodnoj neophodnosti.
Dalje, G-đa Milojević zahteva: – “Na prvom mestu treba zavesti strogu kontrolu i muškarca, kao i žene, koji žive seksualnim životom – van braka, a ne samo ženskih kao do sada. Dakle sve one mere koje se zakonski primenjuju na ženu da se odmah primene i na svakog takvog muškarca; kontrolisanjem njihva zdravlja t. j. davanjem sanitetskih knjižica i muškarcima”.
Što se tiče zloupotrebe seksualnog života ima je više u braku nego li van braka. Sav onaj seksualni život koji se vrši van braka, plod je današnje ekonomske nejednakosti. Zato za javnu prostituciju nosi odgovornost današnje društvo.
Imamo drugu – sakrivenu prostituciju. – To je prostitucija u tako zvanim “otmenim kućama”, koja je posledica parazitskog života, u kojim se ništa ne radi, već se samo na to misli, da što lakće zloupotrebljavaju sebe, da se što više naslađuju seksualnim životom, i to su pre izrodi ljudskog društva nego li ljudi. Što se pak tiče sanitetskih knjižica da se primenjuju i na muškarce, to ne treba zahtevati, jer to bi značilo zahtevati modernu prostituciju. Treba zahtevati da se ukinu knjižice i kod ženskih i onda smo već nešto dobili u pogledu moralne jednakosti.
Zahtevati nekakvim zakonom da se uvedu sanitetske knjižice, to znači silom stvoriti prostituciju.
Žena je sudelovala, sudeluje i sudelovaće podjednako sa ljudima u svakom pogledu. Ona kao majka primila je na sebe najtežu ulogu za produženje čovečjeg roda i zato nju ne treba smatrati za nedostojnu u pogledu njenih prava, koja treba da budu podjednaka sa pravima koja ima muškarac kako u ekonomskom, političkom, tako i u moralnom pogledu.
Tajms engleski list pisao je u svoje vreme: “Kad bi francusku naciju sačinjavale samo žene, ona bi pobedila ceo svet”.
Žena i danas igra u društvu ulogu koja je jednaka muškoj. Uzroke sve nesreće današnjega doba sastoji se u ove dve reči: “Ekonomska nejednakost”.Uništiti nju ne znači postići sve ono što mi zahtevamo. Danas skoro 70% mladića sposobnih, ne mogu da stupe u brak, samo zato što stoje rđavo u materijalnom pogledu.
Zato među svima idejama koje su upotrebljene radi emancipovanja društva u njegovim osnovnim principima treba da stoji na prvom mestu: – Borimo se svim sredstvima za ekonomsku jednakost. – Sve druge jednakosti, koje imamo i danas, kao političke, moralne i t. d. samo su na hartiji i ostaće na hartiji sve donde dok postoji ekonomska nejednakost. Uništiti ekonomsku nejednakost, znači dobiti pravu jednakost, kako u političkom tako i u moralnom pogledu.
Ivan Mitković, student
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji
“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
