Istorija se ponavlja, a pitanje šta iz nje učimo izgleda da gotovo uvek ima odrečan odgovor. Oni koji izgovore glasno nepopularna mišljenja i suprotstavljaju se stavu političke elite po pravilu prvi stradaju. Da li je ovo vreme ćutanja? Ili vreme ćutanja neprestano traje? Da li je dobro biti hrabar i šta se događa sa onima koji to jesu? Brine li politika o tome kako živi običan čovek? Kako je izgledao život na Kosovu pre više decenija i da li se on danas suštinski promenio? Zašto je Grigorije Božović više puta stradao, dok ga je smrt dočekala na kraju Drugog svetskog rata?

Drama “Usud po Grigoju” dotiče se ovih i drugih odgovora. Predstava o životu i stradanju srpskog novinara, književnika i poslanika poreklom iz Zubinog Potoka izvedena je sinoć u Domu kulture Trepča u Zvečanu.

Profesor Prizrenske bogoslovije, koji je predavao i u Bitoljskoj gimnaziji. Narodni poslanik, predsednik beogradskog PEN kluba, novinar, književnik, jedan od značajnijih srpskih pisaca između dva rata. Pisao je putopise i pripovetke. Od 14 objavljenih knjiga, osam je zbirki pripovedaka. Posle Drugog svetskog rata proglašen je za izdajnika pod lažnim optužbama i streljan 1945. godine u Beogradu. Rehabilitovan je 2008. godine.

Ova predstava mogla bi da se tumači kao vraćanje duga onom s kojim se obračunala tadašnja politička elita, koji je doprineo svom društvu, a o čemu šira javnost malo zna, ali i vid podizanja svesti o važnosti kolektivnog pamćenja, sećanja i neponavljanja grešaka.

Kroz predstavu je izrečeno niz poruka koje gledaoca potresno podsećaju na ono što se preživljavalo i što se preživljava na Kosovu. “Strašno je prezivljavati u strahu iščekivanja”; “seljački narod samo sa dušom”; “ovakva politika uništava ih ekonomski i uništava kao ljude”; “put ljudi – ko neće da gine”; “dole – sirotinja”; “ovo je vreme ćutanja”. “Kosovo je krivo” – glumci su uzvikivali dok su u crvenim rukavicama “streljali” Grigorija Božovića.

“Ovakva predstava je neophodna” – kazao je glumac Nebojša Đorđević koji timači lik Grigorija Božovića.

“Imati takvog književnika i junaka u literaturi, životu, sa takvom sudbinom, tragedija je sama po sebi da se tako nešto zanemari i zato je on ponovo rehabilitovan u 21. veku tek, ali ne bez razloga. Važno je skrenuti pažnju na ovakve sudbine, posebno tako velikih i značajnih ljudi – da se takve stvari ne ponove. Da neko strada i živi za ideju i više puta umre i oživi, onda nekako i odlazi u večnost. Toj večnosti treba da damo značaj”, kazao je.

Dok je jedna od ključnih poruka predstave da se ne zaboravi sudbina Grigorija Božovića kako se ne bi ponovila, Đorđević podseća da se malo uči iz istorije koja se ponavlja.

“Nažalost, istorija nas demantuje iz dana u dan, ono što je bilo juče će se obavezno ponoviti, tako da i ovo. To govori da zapravo mi malo učimo iz svojih grešaka i da ih ponavljamo, kao što to dete čini. Nikako da odrastemo”, dodao je.

Zabrinutost, atmosfera iščekivanja, razmišljanja kako će se život nastaviti u okolnostima koje su nejasne – takođe bi bio opis ove predstave. Namerna ili ne – paralela sa trenutnom situacijom.

“Mislim da ova predstava na neki svoj način prikazuje isto to” – kaže glumica Tamara Tomanović, koja dodaje da je bilo emotivno, te da predstava “tera da se zapitamo gde je naše mesto”.

“Meni je izuzetno bila potresna scena Mojsila koji govori da nikada neće otići odavde i da su njegovi preci živeli ovde i da svako može samo da pokuša da ga otera, i da će on ostati ovde. Mislim da smo poslali jaku poruku ovom predstavom. Publika je bila emotivna, takvu energiju sam osetila i u Zubinom Potoku i ovde, iako nije bilo publike u broju, kao što smo to navikli, a verujemo da je razlog za to cela ova situacija i sve što se dešava”, dodala je.

“Usud po Grigoriju” je predstava rađena po tekstu Miloša Latinovića, a premijerno izvedena u Zubinom Potoku krajem maja. Rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Priština i Doma kulture “Stari Kolašin” u Zubinom Potoku. Scenografiju za uradio je Goran Stojčetović, kostimograf je Boris Čakširan, a koreografkinja Isidora Stanišić. Originalnu muziku je komponovao Bojan Stojčetović. U predstavi igraju: Nebojša Đorđević, Ivana Кovačević, Bojan Stojčetović, Nemanja Janičić, Jasmina Stojiljković, Nikola Đorđević, Tamara Tomanović, Strahinja Bičanin i Nikola Stanković.

Fotografije: Sunčica Andrejević