Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Šta pišu naše učenice” iz izdanja lista broj 2 iz 1921. godine.
***
Kakva treba da je moderna žena
Moderno društvo stvorilo je i modernu ženu. Današnja žena nije više onakva kao što je bila pre nekoliko desetina godina, ona ne liči ni na onu ženu od pre samo nekoliko godina. Žena se modernizovala, jer u današnjem društvu ona nije mogla ni smela da ostane sa svojim starim načinom života. Danas se od žene očekuje i traži mnogo.
Pre je žena bila samo mati porodice, vodila je kuću, jer se to samo i tražilo od nje, to je bila njena jedina dužnost. Ali su se prilike menjale, pa se menjala i žena. Ona je osećala potrebu da se što više prosveti i obraćala je sve veću pažnju na svoje obrazovanje, tako da je uspela da stane uporedo sa čovekom. Uvek zapostavljana, uvek ukorevana svojom slabošću, žena je neumornim radom dala dokaza o svojoj snazi i sposobnostima kojih ni sama nije bila svesna, a danas ona u tome ni malo ne ustupa muškarcima.
Žena je postala moderna, ali, izgleda, ona nije potpuno razumela i ozbiljno shvatila svoj položaj u današnjem modernom društvu.
Žena danas radi. Ne zadržava se više samo u porodici, već izlazi iz nje i uzima učešća u javnom radu, vrši iste one dužnosti koje i muškarac, jer zna da joj je to sada vrlo potrebno; ali ono što se njoj, kako izgleda, čini najvažnije, ono što joj se najviše čini moderno, a što je, naprotiv sprečava u napredovanju, to je suvišno obraćanje pažnje na svoju spoljašnost.
Istina, kad se kaže moderna žena, onda se pre svega vidi njena toaleta najnovije mode, ali to dolazi stoga što je kod nas pojam moderne žene vrlo rđavo shvaćen.
Ne znam, možda i ja nemam dobro shvatanje toga pojma kada kažem da moderna toaleta ne čini ženu modernom, ali ja drukčije zamišljam modernu ženu.
Biti moderna ne znači imati modernu haljinu, ponašati se kao muškarac i tražiti i ono što je nemoguće.
Žena radi, ona ume da radi, ali kad joj oni koji su je naterali na rad i koji traže da radi, ne daju i pravo koje zaslužuje svojim radom, onda žena ume i mora da se bori. I u toj borbi žena će uspeti samo tada, ako bude istrajna i jaka do kraja, ako i njen moral u borbi bude stalan i jak.
Moderna žena ne sme nikada zaboraviti da njen moral mora biti visok da se on ne može na brzu ruku modernizovati.
Ma koliko radila, ma kakvo mesto zauzimala, žena ni u jednom momentu ne sme zaboraviti da je ona žena, mati, da od nje zavisi vaspitanje dece, da se nikada ne sme sasvim odvojiti od porodice.
Stana Spasovejić
VIII razred
***
Kakve smo i kakve treba da budemo
Kada bismo mi htele potpuno iskreno o sebi da govorimo našle bismo više rđavih no dobrih osobina. No uteha je što se mnoge naše rđave osobine mogu lako popraviti, samo da je malo više strpljenja i volje.
Koliko ja vidim nama mnogo što šta nedostaje. Prvo, mi nismo dovoljno svesne dužnosti i svoje zadaće u životu. To je osnovno i najveće zlo iz koga potiču mnoga druga.
Da je većina od nas nesvesna dužnosti i zadaće svoje u životu, dokazuje naša površnost shvatanja i učenja u školi, pa i van nje u svim poslovima. Mi sve radimo ovlaš, jedva dodirujući ono što je teže, ne ulazeći u stvari dublje. Mi kao da se bojimo dubina, i ako znamo da na površini zemlje jeste samo zemlja, a da u dubini možemo naići i na zlato.
Nama je, nepoznata zadaća koja nas, sadašnju žensku generaciju, očekuje. I ako produžimo ovako, mi ne samo što nećemo biti bolje od ranijih ženskih generacija, nego jedva ćemo upseti da budemo bar kao one. I to je žalosno.
Pored površnosti, opaža se kod nas i rasejanost, što čini veliku smetnju našem ličnom usavršavanju. Imala sam prilike da posmatram jednu učenicu najstarijeg razreda, inače inteligentnu, koja ne može da upamti lekciju pročitanu triput uzastopce. Naša pažnja je rastrojena, rasturena je na puno raznih stvari, tako da je usredsređivanje misli na jedan predmet kod nekih vrlo teško.
Za ove ostale naše mane – osobito one koje se tiču ponašanja u školi i na ulici – ne treba međutim strogo osuđivati samo nas, učenice. Mi smo generacija koja tek što je izašla iz ratnog haosa i raspuštenosti, i prirodno je što tako mnogo ličimo na taj haos i raspuštenost.
Iznela sam kakve smo, a iz ovoga može se donekle videti i kakve treba da budemo. Mi svakako nećemo dopustiti da ostanemo nesavesne, površne, rasejane i gore od onih koje su živele i radile pre nas. Jer najzad i ako ne sve, a ono vrlo mnogo zavisi naša popravka i od nas samih. Dakle, kada bi nam slučajno i nedostajala jača potpora spolja, ipak je tu naša vlastita dobra volja i težnja ka boljem, a ta potpora je i najsigurnija i najveća.
Natalija J. Mihajlović
VIII razred
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
