Tokom čitavog jula u Prizrenu prikazivače se filmovi iz kasne karijere srpskog reditelja Želimira Žilnika. U okviru jednomesečnog događaja “Stanje izuzetka: Retrospektiva Želimira Žilnika” posetioci “Kino Lumbardhi” moći će da pogledaju trinaest filmova ovog reditelja. Žilnik će sredinom jula da bude i domaćin dvodnevne radionice u Prizrenu na kojoj će da govori o svojim metodama i angažmanu u političkoj filmskoj praksi i njenim poteškoćama.
Projekcije se održavaju svake srede i subote tokom jula, a radionica je najavljena za 12. (od 16 časova) i 13. jul (od 14 časova). Tokom druge sesije biće prikazan Žilnikov najnoviji rad “Među ljudima: Život i gluma” (2018) koji sadrži komentare glumaca iz njegovih filmova, kao i uspomene na postavu i setove. Sve projekcije su besplatne i prikazuju se na izvornom jeziku sa titlovima prevedenim na albanski i engleski.
Detaljan program projekcija, odnosno vreme projekcija i naziv filmova pogledajte u najavi na društvenim mrežama.
Program je počeo 3. jula Žilnikovim produkcijama pripremljenim iz perioda društvene kontradikcije i raspada Jugoslavije.
“Izuzetna pravila od tada otkrivaju da je ‘stanje izuzetka’ u kojem se živelo, u stvari, izuzetak. Nakon raspada Jugoslavije, gde je kulturna i politička stvarnost bila pod hegemonijom liberalnog ‘Zapada’, kriza izbeglica i ogromno širenje zidova, granica i policijskog nasilja postali su najvidljivija manifestacija ovog beskrajnog izuzetka,” navodi se u najavi događaja.
Od početka svoje filmske karijere Žilnik se provokativno obraća socijalno zapostavljenim i nezaposlenim tokom jugoslovenskog socijalističkog sistema, kasnije je radio i na temama političkog nasilja, izbeglica i migracija u Evropi, razmišljajući o tim životima koji su uništeni ovim zapaženim trajnim izuzetkom.
Insert iz filma “Nezaposleni ljudi”
Baveći se direktno progonjenima kojima je bilo suđeno da ostanu nevidljivi u različitim istorijskim i političkim kontekstima, Žilnik je snimio ove „isključene“ populacije i njihovu spektralnu egzistenciju u društvu više od 50 godina. Njegova filmska praksa je dokaz da rad u takvom kontekstu zahteva političko angažovanje u savremenim situacijama koje nisu moguće na teritoriji visokobudžetnog zvaničnog filma – dodaju.
Žilnik je autor brojnih igranih i dokumentarnih filmova i jedan od začetnika žanra doku-drama. Nagrađivan je na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima. Njegov rad na filmu bio je predmet niza stranih retrospektiva.
“Suština dokumentarnosti je u tome da se ne iznevere karakteristike ljudi koji se u filmu pojavljuju. To znači – loše bi bilo da jedno dobro i bogobojažljivo dete u filmu predstavimo kao maloletnog prestupnika. Ali, ako mi lutalicu i besposličara predstavimo baš kao takvog kakav jeste, onda mislim da možemo da koristimo neka tehnička filmska sredstva da bi to što bolje i učinili. Kad počnemo da radimo film, mi smo na izvestan način već izneverili stvarnost.” – Želimir Žilnik za “Filmski svet”, 25.04.1968.
Od 2010. brojni Žilnikovi radovi uvršteni su u kolekcije stranih art galerija i muzeja savremene umetnosti, uz učešće autora na značajnim međunarodnim umetničkim manifestacijama. Žilnik se od 1997. bavi i pedagoškim radom, od 2006. angažovan je kao gostujući predavač na nekoliko stranih filmskih škola na univerzitetima u Velikoj Britaniji, SAD i Sloveniji. Detaljnije o Žilniku čitajte na portalu www.zilnikzelimir.net.
Filmski program je omogućen kroz program Kultura za promene koji finansira i kojim upravlja Evropska unija, a sprovodi ga Centar Multimedija i Goethe Institut, kao i „Kulturni prostori Kosova“ koji realizuju “Anibar”, “Lumbardhi”, “7 Arte” i “Pogon”, a koji je podržala takođe Evropska unija.
