Fotografije: Sunčica Andrejević
Oduvek je želeo da ručno napravi gitaru, lično svoju. To je i učinio – 2010. Iste godine izradio je svoju prvu violinu. Danas ručno izrađuje sve žičane instrumente. Učiti celog života o lutier umetnosti (luthier art) i ‘učiti kako naučiti’, njegova je filozofija. Arda Bahadir, preneo je svoju radionicu iz Zonguldaka, sa severa Turske, na sever Kosova. Od prošle godine živi u Kosovskoj Mitrovici, gde ga je dovela ljubav. Jedna Mitrovčanka je njegova verenica i buduća supruga.
Sa Ardom razgovaramo upravo u stanu u kojem trenutno živi. Jedna od soba sada je njegova mini radionica. Alat i strpljenje – Ardini su najveći saradnici. Naša ekipa veruje da je to i talenat.
“Vrlo moguće da sam ja svoj talenat nasledio od svojih roditelja. Njihova zainteresovanost za umetnost je neosporna. Takođe, ljubav prema muzici je nešto što me je inspirisalo da pravim instrumente. Ipak, verujem i da veštine koje sada posedujem mogu da se usavrše. Zapravo, težim ka tome,” kaže naš sagovornik.
Arda je tvorac violina. Ovaj zanat iziskuje vežbanje tehnike. Zapravo je beskrajni proces ponavljanja. Tvorci violina se, takođe, obrazuju za svoj budući posao. Zamislite kada je naš sagovornik, u 21. veku, vremenu brzog života, tehnologije, pametnih telefona, televizora, različitih aplikacija, menadžmenta, odlučio da se fakultetski obrazuje za zanat.
“Na Zonguldak Bulent Ecevit univerzitetu. Studirao sam na Katedri za izradu žičanih gudačkih instrumenata. To je bilo 2010. godine, tada sam i napravio svoju prvu violinu, a poslednju sam izradio u Mitrovici, što i stoji na nalepnici sa podacima o violini.
Informacije o sebi ne deli rado, ne zato što je neraspoložen za razgovor, već zato što je izrada violina deo onoga što ga pokreće. Zato je rečitiji bio kada je govorio o procesu izrade violine.
“Pre svega, pravi se jedan obrazac i on se koristi za pravljenje kalupa. To predstavlja prvu fazu. Druga faza je postavka leđa (donja daska), a nakon toga određivanje nagiba, te postavka bočnih strana, ‘lica’ (gornja ploča) i trajno fiksiranje rezonantne kutije.”
“Naredni korak je iscrtavanje i isecanje tzv. f otvora i postavljanje bas drške. Potom sledi postavka žica, čivija i uvezivanja ‘vrata’ sa ostatkom ‘tela’. Nakon tog postupka, spremna je za lakiranje. Finalni postupak je lakiranje violine,” objašnjava.
No, ako vam se posle ovog objašnjenja čini da ceo proces zapravo i nije tako komplikovan, prevarili ste se.
“Violina koja se izrađuje ručno i potpuno bez upotrebe mašina, uz korišćenje tradicionalnih metoda gotova je za 4 do 5 meseci,” odgovara nam Arda na pitanje koliko traje proces izrade.
“Moram da kažem i da se metode konstrucije jednog instrumenta nisu promenile odavnina. Dakle, iste su bile i nekad, iste su i danas. Samo su modernizovane, odnosno prilagođene današnjici,” dodaje, objašnjavajući da su javor i smreka dve vrste drveta koje su najbolje za izradu.
Koliko je ovaj tridesetčetvorogodišnjak dobar u svom poslu, govori činjenica i da je izrađene instrumente prodavao u više zemalja, dok je prvi instrument prodao u Sjedinjenim Američkim Državama. Do sada je izradio 53 žičana istrumenta.
Njegov plan je i da se u skorijoj budućnosti oproba u takmičenju:
“Pripremam projekat i nacrte za asimetričnu violinu sa kojom planiram da odem na jedno takmičenje u Evropi.”
Ardine radove možete pogledati i na njegovom Instagram profilu.
Za kraj, razgovarali smo i o Mitrovici. Pitali smo kakvi su mu utisci o ljudima?
“Vrlo gostoprimljivi i pošteni. To uvek kažem svojim prijateljima kad god odem u Tursku,” odgovara.
Ne krije da je glavni razlog njegovog dolaska u Mitrovicu, njegova verenica:
“I srećan sam što sam ovde.”
