U rubrici “Književnost sa Kosova” svake nedelje objavljujemo poeziju, prozu, eseje, kritiku autora sa Kosova i Metohije, koji su dali trajniji doprinos književnoj umetnosti u protekle dve decenije 21. veka. Odabir priloga za ovu rubriku vrši pisac i književni kritičar Aleksandar Dunđerin koji sastavlja i propratne beleške o autorima. Danas čitajte “Tišina” Novice Sovrlića.
***
Ne idem ja nigde.
I neću.
Stojim kod prozora,
gledam i slušam
sirotu tišinu
što se okupila
pred mojom kapijom.
Oko nekog mučenika,
što je nenadano
stradao,
u mlado jutro,
šest puta
s ‘ leđa posečen.
Ne reče ni: Jao, majko!
Nisam to ja.
Greše siroti ljudi
kad kažu:“
Stradao siroti Oliver,
na pravdi Boga“.
Ne bih ja pao
ni pred kim,
ni za živu glavu.
Mrtav bih ustao
da se u oči pogledamo.
Kao ljudi.
I kažemo šta imamo,
pre nego što čovek,
postane čoveku vuk.
Teška je ova tišina
pred mojom kućom,
u mojoj ulici,
u mom gradu.
I još veća neistina
da ću ja nekuda
odavde da odem.
To što vladika
glasno čita opelo,
i kadi put
pred kovčegom,
i okupljenim
narodom bez duše,
nije moj ispraćaj.
Neće mene
odavde niko ispraćati.
Ko zna
koga to nose,
uoči Svetoga Jovana,
prema Belome gradu
i crnom Dunavu?
Možda Krstitelj
tamo dočeka,
i ponovo uroni u vodu
one što na čoveka,
s leđa kidišu,
i prekrsti ih
u bolje ljude.
Kad već to nije učinio,
onda kad su se
u ljude,
samo ljudi brojali.
Dok narod ćuti
i bere nebesku tišinu,
slušam kako vuci,
sa Kukavice
zavijaju,
i laju na crnu povorku.
Ledi se dah u čoveku,
narasta stid
kao testo
i glad za ljudskim slovom.
Mrak je u Mitrovici.
Još stojim na prozoru.
Gore sveće pred kapijom
dok dušom govorim:
Nisam otišao.
I neću. Nikad.
Beleška u autoru
***
Tišina je prva pesma u srpskoj književnosti posvećena Oliveru Ivanoviću, napisana neposredno posle ubistva, početkom 2018. godine. Sastavni je deo nove pesničke knjige Novice Sovrlića (Sedam pečata) koja je upravo izašl iz štampe. U poslednjim knjigama Sovrlić je pokazao da je među retkim svojim sunarodnicima koji smeju i umeju da saopšte čitaocima i one najneprijatnije istine, umetnički i estetski ubedljivo i uverljivo, iskreno, i bez zadrške. Iako je trenutno najpopularniji, najnagrađivaniji i najproduktivniji srpski pesnik sa Kosova i Metohije, književna javnost je podeljena kada je reč o vrednosti njegovog literarnog opusa. Jedni ga smatraju za najboljeg kosovskog pesnika, dok drugi tvrde da je njegovo delo anahronizam.
Objavio je zbirke pesama Zemlja stričeva (1997), Nisi ista (2003), Čatac (2004), Gavranov poljubac (2016), Zlato Zvečana (2018) i zbirku pripovedaka Jelisavetin lakat (2010). Predsednik je Književnog društva Kosova i Metohije, potpredsednik Udruženja književnika Srbije, počasni član Udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta na Majni.
Rođen je 1956. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde živi i radi. Oženjen je i ima četvoro dece.
***
Sve navedene knjige možete kupiti ili pozajmiti za čitanje u bilbioteci Privatnog kulturnog centra Akvarijus (Strahinjića Bana 4, Kosovska
