Svetski dan igre u Kosovskoj Mitrovici: "Dance, dance, otherwise we are lost"

Kroz pokret, bez reči, može se ispričati svaka priča – mogla bi da bude krilatica ovogodišnjeg Svetskog dana igre koji je Fakultet umetnosti tradicionalno obeležio u Kosovskoj Mitrovici.

U Galeriji ovog fakulteta studenti dramskog odseka izveli su čitav niz koreografija, čemu je prethodilo i prikazivanje kratkih filmova u kojima su takođe učestvovali. U programu je učestvovao i Ansambl narodnih igara i pesama “Venac” iz Gračanice.

“Tako da je to zajedništvo donelo još jednu novu, dodatno lepu energiju. Naravno, studenti su uvek uzbuđeni kada pripremamo Dan igre i nekako se ceo fakultet angažuje, a sada naravno i Venac – da uspemo u svojoj realizaciji. Želim svima njima da se zahvalim, kao i mojim studentima koji daju sve od sebe da bi delovali kao pravi igrači na sceni, a ne samo kao glumci” – kazala je profesorka dr Vera Obradović nakon izvedenih koreografija.

Koreografije su izvedene tako da pokriju mnoštvo žanrova, a koreograf Venca, Miloš Cile Mitić, podseća da je to dokaz “da se kroz pokret, bez reči, može ispričati svaka priča”.

“I tužna i vesela i tragična i mi se time pre svega bavimo i zato i sarađujemo sa fakultetom i sa ovim ljudima koji to rade kroz pedagogiju i edukaciju mladih, a nikad ni nama profesionalcima nije na odmet da naučimo nešto novo. I ples je nešto što nas kroz vekove i u najtežim momentima čini srećnim. Tako da je to esencija igre – da li je ona moderna, tradiconalna, obredna, kakva god ili ova umetnička, svejedno” – kazao je.

Studenti su takođe uživali u nastupima. Posle Festivala Tricikl nisu imali mnogo vremena da se spremaju za novo nastupanje pred javnošću, ali im energije nije falilo.

“Za mene lično, ples je sloboda, gde ne moram ni najmanje da mislim kako se osećam, šta treba da kažem, gde treba da idem, ko sam ja, sve to nestane u trenutku kada zaigram” – kazala je studentkinja druge godine glume, Anastasija Rančić.

EH0A9831 — *Natalija Knežević, Anastasija Rančić*

“Da, slažem se sa koleginicom. Prvo što sam pomislila – to je oslobađanje. Slobodno se čovek oseća, ne razmišlja ni o čemu, prenosi ono što u trenutku oseća najviše što može i mislim da to prija” – dodala je takođe studentkinja druge godine glume, Natalija Knežević.