Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte o sujeverju iz četvrtog izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.
Nije moderno biti sujeveran iz ubeđenja, već se to čini – tako nam se čini – iz majmunluka.
Nije više moderno biti sujeveran. Za to smo i suviše duhoviti. Ništa ne treba da iznenadi naša suptilna srca. Mi smo u pola fataliste i drage volje podvrgavamo se čuvenoj podsvesti.
Sujeverje više nije bon-ton. Na protiv! Ako vas pozovu na večeru od trinaest zvanica, vi odgovarate uz laki osmeh: – Bojim se da budem trinaesti (trinaesta) za stolom samo onda kada ima večere za dvanaestoro.
Ne bojimo se više ni kad se hleb preturi; dosta je skup. Tri zapaljene sveće nemaju više dejstva otkad se kuće osvetljavaju elektrikom. Ukršteni noževi ne plaše našu romantičnu uobrazilju; teški srebrni slanici retko se kad izvrću. A ako je ogledalo naprslo, neka gospodin suprug kupi solidnije. Bogme, tako je!
Otkako se vozimo automobilom, potkovica je izišla iz mode. Slonova dlaka je banalna tekovina, a priroda fabrikuje četvorolisnu detelinu izobilja baš kao najordinarniji korov.
Utorak ili petak? O, Bože, pa svi su dani jednaki. Ne budite smešni, draga gospo, prezirući petak: taj dan je od vajkada posvećen Veneri, boginji lepote i majci ljubavi.
Nije, baš nimalo nije mondensko to jevtino sujeverje.
Ono miriše na – puk (teret, znoj). Ali ipak nešto, u naknadu. Da čujete!
To nešto neodređeno, pikantno a moderno i sasvim mondenski, to je da se ima svoje lično malo sujeverje, neka osobena praznoverica, kakav originalan pronalazak psihički koji smo izmislili sasvim sami ili zgodno prisvojili iz tuđega sveta.
Ne čudite se ničemu, to je parola današnjice. Ali kako da egzistiramo, ako ne pronađemo tajnu vezu izvesnih stvari i mistične nagoveštaje događaja!
Jako je “šik” u najboljem društvu u Parizu biti naklonjen, recimo, engleskom sujeverju, t.j. ne sujeverju no tim i takozvanim psihičkim tajnama. (Zašto tajne, g. Pjere od Treviera, koji pišete ovaj amizantan članak?) Da čujete te engleske psihičke tajne, pa da razumete naš naslov ovoj kozeriji.
Dakle moderno je biti sujeveran na engleski način. Briti veruju da se svi važni i mučni događaji zbivaju baš u dvadesetoj minuti pre no što iskuca ceo sat. Engleski mitraljesci nikad nisu pucali u taj čas.
Primer: dajete veliki dine. Tačno u dvadeset do deset vi načinite kabalističko lice, koje stravičnom tišinom koja ovlada među zvanicama nagovesti kakav sumoran događaj. Da li se što neprijatno zbilo u tome minutu u kosmosu? Svakako, to se zna i bez podsvesti. Ali je stvar bez efekta, i izraz vašeg lica promašio je, ako niste unapred obavestili svoje goste o toj vašoj “mondenskoj” slabosti. Inače bi mogli pomisliti da je pečenje pregorelo ili da vam se desila kakva druga nezgoda.
Drugo moderno sujeverje iz Engleske je nepoverenje prema paunu: on nosi nesreću. Setite se da ljudi odeveni u zeleno u Monte – Karlu gube novac i život. Ne ostavljajte da na duvanskoj tacni gore po tri pikavca u isti mah… To je sve tako psihički podozrivo!
A glavno je da se rugate broju 13. Divna jedna egleskinja, mis Ursula Latens, koja se nedavno udala za vikonta Ridleja, imala je 13 deverica, odevenih u zelene krep-de-šinske haljine. A svadba je svetkovana u petak, 13. februara!
Rumuni su u modi po Evropi, zbog svoji zvesnih prijatnih ličnosti. I, eto u Parizu je postalo obožavati žalosnu vrbu, za koju rumunski narod vezuje najplemenitije sujeverje: koja svoje srebro deli siromahu, koja peva ljupki pozdrav, od koje se prave svirale, kako se divno izražava elegantna rumunska pesnikinja knjeginja Bibesko.
Snobovi vole i neka arapska sujeverja. Na pr. amajlije. Razume se da nećemo poneti oko vrata, na osmoljenom koncu, tri koranske izreke umotane u krajičak burnusa posvećenoga marabu; ali su na dšrci vaše kesice za dansing utisnita arabljanska slova koja sastavljaju neku izreku iz te čudesne knjige koja je u isti mah pouka, dogma, kuvar i građanski zakonik.
Druga arabljanska sujeverja: zao pogled, urok; pa strah od crne boje. U Tunisu musliman neće nikad zatražiti crnu čohu. Ali ko će primiti tako nezgodno iako egzotično sujeverje, kad su crne haljine toliko šik.
Jest, potrebno je naći neko originalno sujeverje, to je poslednja reč mode. To nije lako, ali će sjajno podvući originalnost vaše ličnosti. Imati svoju, sasvim svoju praznovericu – opasna i zanosna igra. To je prva dužnost mondena… Zar je to smešno… ne, već sasvim u tonu.
Dr Draga Ljočić – prvi ženski lekar u Srbiji
O problemu celibata ženskih činovnika
Prvo ustupanje univerzitetske katedre ženi: Čestitam vam gospođice, ušli ste u pakao
Iz Ženskog pokreta 1923: “U zagrljaju za novac”
Iz Ženskog pokreta: Njegoš o ženama
Iz Ženskog pokreta: Dositej o ženama
Iz Ženskog pokreta: Književna anketa o našoj ženi
U Ženskom pokretu: O ženi muslimanki
Iz Ženskog pokreta: Uzrok moralne nejednakosti između ljudi i žena
Književni pregled iz 1922: Moklerova dela i polemika o prostituciji
“Nova pojava u našem društvu”: Promena vere radi ponovne bračne veze
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
