Nevladina organizacija Aktiv sprovela je istraživanje na Kosovu, koje ukazuje na ozbiljne probleme i nezadovoljstvo među pripadnicima srpske zajednice.

Prema podacima istraživanja pod nazivom „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu“, koje je sprovedeno od juna do avgusta prošle godine, više od 95% ispitanika iz srpskih sredina smatra da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru.

Ključni problemi, prema 69% ispitanika, povezani su sa političkom nestabilnošću na Kosovu, dok čak 83% ne veruje nijednoj političkoj partiji.

Izvršni direktor Aktiva, Miodrag Milićević, naglašava da ovi rezultati nisu samo pesimizam, već realno stanje stvari, koje se pogoršalo tokom poslednjih godina.

„Imali smo mnogobrojna dešavanja, veoma loše društveno-političke trendove tokom prošle godine. Radi se o pripadnicima srpske zajednice koje smo anketirali širom Kosova, u svih deset opština, sa većinski srpskim stanovništvom, uključujući i pojedine enklave. Nažalost, taj pesimizam nije zabeležen samo ove godine. Imamo apsolutno neprekidan trend rasta u poslednje četiri godine koji je bio 85 odsto, a danas faktički na 95“, navodi Milićević.

U istom istraživanju izražen je pesimizam u pogledu budućnosti, migracija, ali i zabrinjavajući visok trend kada je u pitanju osećaj nebezbednosti srpske zajednice.

Preko 88% anketiranih izjavljuje da se osećaju nebezbedno i da su, bilo oni, bilo članovi njihove uže porodice, u protekloj godini bili neposredno ugroženi.

„Razlozi su više vezani za brojne društveno-političke poremećaje koji su nastali prošle godine, pogotovo nakon izbora u aprilu mesecu (na severu Kosova) i nakon toga uspostavljanja, odnosno konstituisanja četiri severne opštine, koje su bile praćene izuzetno napetim i nasilnim protestima. Dominantnije je ono što se dešavalo, ne samo u proteklih godinu, nego u poslednje tri godine. To je taj trend koji je vezan za opštu nekomunikaciju, odnosno, kako se percipirala ugroženost od strane specijalne jedinice Kosovske policije. Tu smo imali i pitanje eksproprijacije koje je takođe bilo praćeno određenim vidom posledica u vidu protesta, potom konstantnih trzavica i pokušaja da se uspostavi bilo kakva situacija u kojoj će se zaokružiti taj proces izgradnje pojedinih baza jedinica Specijalne policije, čemu je zapravo ta eksproprijacija i trebalo da služi“, podseća Milićević.

Aktiv ovo istraživanje sprovodi godinama unazad, a migracioni trend je nešto što se neprekidno beleži.

„Taj trend je veoma negativno stabilan, gde smo gotovo svake godine imali preko polovinu ispitanika koji vide sebe u narednih pet godina na nekom drugom mestu, umesto na Kosovu. Jasno je da ljudi odlaze, jasno je da su to prevashodno mladi ljudi, ali u poslednje vreme beležimo čak i trend sredovečnih građana koji napuštaju prostor Kosova“, ukazuje Milićević.

U prilog tome, dodaje, govori i nedavni izveštaj Međunarodne krizne grupe gde se navodi da je u poslednjih deset godina, po nekim procenama, oko 50.000 Srba napustilo prostor Kosova.

„To su strašno visoke brojke. Ono što dodatno plaši jeste pokušaj relativizacije i želje da se odlazak tako visokog broja, ionako već devastirane zajednice, pripiše ekonomskim razlozima. Međutim, sve to leži u činjenici nebezbednosti, dubokog nepoverenja u sistem, institucije sistema, i, naravno, nepoverenja u političke predstavnike, pre svega u srpskoj zajednici“, smatra Milićević.

Postavlja se pitanje kako je moguć ovako visok stepen nepoverenja u politiku koja se, očigledno, promoviše i na Kosovu i oko Kosova.

„Dominantan je stepen izuzetno visokog nepoverenja u političke predstavnike, uključujući i pojedince, koje smo ostavili po slobodi izbora, prema ispitanicima da se izjasne i da, eventualno, ukažu na to kome bi, možda, mogli da veruju. Dakle, to jeste pitanje za apsolutno sve političke predstavnike, pogotovo za one koji su preuzeli političku odgovornost da vode ne samo pregovarački proces, nego uopšte da predstavljaju glas Srba, bilo na centralnom nivou, bilo u pregovaračkom procesu“, ističe Milićević.

Veoma nizak stepen poverenja, nije zaobišao ni kosovsku vladu.

„Veoma je jasno da je politika koja je bila promovisana, to je ta forma unutrašnjeg dijaloga, očigledno doživela neuspeh. Stepen nepoverenja je takođe negde vezan i za brojne negativne odluke Vlade Kosova, uključujući i poslednju o dinarima, iako nije bila predmet istraživanja“, navodi Milićević.

Političari, bilo da se nalaze u Prištini ili Beogradu, ali i deo međunarodne zajednice, moraju aktivno da se uključe u proces prepoznavanja nekih od ovih alarmantnih podataka i da oblikuju određeni stepen normalnosti, poručuje Milićević.

„Mislim na uvažavanje, pre svega interesa građana, a ne političkog interesa. Dakle, u pregovaračkom procesu se uvek postavlja pitanje šta je sveukupni cilj. Da li je to samo puka normalizacija i potpisivanje nekog sporazuma ili je sveukupni cilj normalizacija odnosa, ali i poštovanje ne samo srpske, nego svih ostalih zajednica koje žive na Kosovu, što treba da uvaži i princip normalnih uslova života u kojima ljudi mogu da privređuju, u kojima se osećaju slobodno, komforno, imaju slobodu govora, kretanja… Imaju sve ostale ljudske slobode koje čine jedno demokratsko društvo demokratskim. Ovde ne vidim da je takav slučaj, jer nas brojke demantuju. Svako ko kaže drugačije, brojke ga demantuju. Ljudi se ne osećaju prijatno“, upozorava Milićević.

Sa druge strane, Zajednicu srpskih opština, većina ispitanih, i dalje vidi kao najprihvatljiviji model po kome bi položaj srpske zajednice bio na neki način rešen. Ipak, većina građana ne smatra da će do nekog rešenja u skorije vreme doći.

„Ne postoji taj dominantno prisutan osećaj optimizma da će Zajednica u skorije vreme biti formirana. Ima tu puno podataka koji se tiču i samog dijaloga i, uopšte, položaja srpske zajednice koji je, opet, nužno vezan za proces dijaloga u kom i nema nekog pomaka.“

EU je ocenjena sa malo većim stepenom poverenja, zahvaljujući, kako navodi Milićević, konkretnim merama u procesu dijaloga.

„Imali smo neke mere koje su uvedene Vladi Kosova, ali nismo videli veći skok poverenja u bilo kojeg od međunarodnih aktera.“

U ovom istraživanju, veliki stepen poverenja uživaju mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu.

„Očigledno da neguju nezavisnu politiku, da apsolutno obraćaju pažnju na to odakle dolaze informacije i kakve vesti se plasiraju, kako komuniciraju sa srpskom i drugim zajednicama, i da ne postoje mediji na Kosovu na srpskom jeziku koji izveštavaju na neki senzacionalistički ili bilo koji drugi način. Imamo zabeležen pad u medije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Sa te strane, mislim da je jako pohvalno to što mediji koji izveštavaju na srpskom na Kosovu, uprkos činjenici da rade u krajnje ograničenim uslovima, sa ograničenim sredstvima, sa manjkom ljudi i kadrova, rade zaista jako dobar posao“, zaključuje Milićević.

Istraživanje je obuhvatilo 536 ispitanika kroz anketu, fokus grupe i intervjue.

Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.

Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *