„Gospodine Predsedniče, čuli ste sve ove hrabre momke šta su Vam rekli. A ja ću Vam sada samo reći jednu stvar, u ime svih njih, da ćemo se mi sledećeg puta braniti do kraja. Do smrti. Vi odlično znate da ja ne lažem“ – tekst je viralnog snimka na društvenim mrežama u kojem je glavni protagonista nekadašnji potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić. Snimak je autentičan, reči takođe. Šta nije u redu? Na društvenim mrežama, među albanskim korisnicima, tvrdi se da je snimak nastao posle događaja u Banjskoj, što je iskoristila i kosovska poslanica iz Samoopredeljenja Mimoza Kusari Ljilja na osnovu kojeg tvrdi da je moguć „još jedan srpski napad na Kosovo“. Međutim, snimak na koji se pozivaju nije aktuelan, nastao je još pred dve godine.

„Teroristička organizacija Srpska lista na sastanku sa Vučićem, posle terorističkog napada u Banjskoj“ – opis je pomenutog video snimka koji je podelio „X“ nalog „Arber – The Republic of Kosova”.

Snimak je videlo preko 80.000 korisnika, usledilo je ritvitovanje, komentari…

No, osim što su korisnici društvenih mreža poverovali u tvrdnju da se radi o novom snimku, to je izgleda slučaj i sa kosovskog poslanicom.

Tokom gostovanja za Euronews Albania ona tvrdi da „postoji i video snimak na kome se vidi odbegli zločinac Milan Radoičić, koji u prisustvu Vučića i drugih funkcionera Srpske liste izjavljuje da je spreman da ide do kraja, ponovnim aktiviranjem sličnog napada poput septembra. 24, ne štedeći ni svoje živote“.

„Kada se i dalje pojavljuju činjenice o namerama Srbije za destabilizacijom, to pokazuje da situacija između Kosova i Srbije može imati epizodu sličnu onoj od 24. septembra. Na granici sa Kosovom nalazi se 48 vojnih baza Srbije“ – rekla je Kusari Ljilja, prenosi Euronews Albania.

Euronews Albania objavio je njeno gostovanje na svom portalu uz naslov „Ići ćemo do kraja – Kusari: Pojavilo se prisluškivanje Radoičić-Vučić, plan za napad na Kosovo“.

Tekst je preuzeo čitav niz portala koji izveštavaju na albanskom jeziku.

Slučajno ili ne, i korisnici društvenih mreža i Kusari Ljilja su, međutim, u zabludi.

Utvrdili smo da se radi o snimku od pre dve godine.

Radoičićevo obraćanje je autentično, ali dogodilo se 13.10.2021. godine u Raški, tokom sastanka funkcionera Srpske liste i građana sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a koji je agencija Tanjug prenosila uživo, kao i drugi mediji.

Radoičićevo obraćanje je autentično, ali dogodilo se 13.10.2021. godine u Raški, tokom sastanka funkcionera Srpske liste i građana sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a koji je agencija Tanjug prenosila uživo, kao i drugi mediji.

Pojedini mediji na albanskom u međuvremenu su počeli sa preuzimanjem reakcije eksperta a bezbednost Drizana Šalje koji je naveo da Kusari Ljilja „ne govori istinu o navodnom snimku Milanovog susreta sa Vučićem.

On potvrđuje da snimak nije nastao nakon prošlogodišnjeg oružanog sukoba u Banjskoj, i ocenjuje da je Kusari Ljilja „upala u zamku hibridnog rata“.

„Žao mi je, ali šteta koja je time nastala je i odraz nedostatka znanja iz oblasti bezbednosti“, naveo je Šalja, dodajući da se sastanak dogodio 2021. godine.


Najnoviji primer na društvenim mrežama i u pojedinim medijima ilustruje ozbiljan problem s dezinformacijama i lažnim vestima koje mogu da imaju ozbiljne posledice na društvo, politiku i međuetničke odnose.

Lažne tvrdnje o vremenu i mestu događaja – jasan primer je lažna tvrdnja o vremenu i mestu snimka sa Milanom Radoičićem. Tvrdnje da je snimak aktuelan, dok je zapravo iz 2021. godine, ilustruje kako lažne informacije mogu da budu pogrešno tumačene i širene, izazivajući netačne zaključke.

Politizacija situacije – tekst ukazuje na političku instrumentalizaciju dezinformacija, posebno kada kosovska poslanica Mimoza Kusari Ljilja koristi netačne informacije kako bi podržala tvrdnje o mogućem „srpskom napadu na Kosovo“. Ovakve političke manipulacije mogu imati ozbiljne posledice po odnose između zajednica i regiona.

Uticaj na javno mnjenja – viralnost lažnih informacija na društvenim mrežama, poput širenja ovog snimka, ukazuje na moć dezinformacija da utiču na javno mnjenje i stvore neopravdanu zabrinutost ili paniku među korisnicima društvenih mreža. Ljudi su skloni da veruju informacijama koje potvrđuju njihove postojeće stavove, čime se širenje dezinformacija dodatno olakšava.

Pozivanje na autoritete – Kada se u tekst uključuju izjave ili tvrdnje koje dolaze od političkih figura, poput kosovske poslanice, postoji opasnost da pojedini građani slepo veruju ovim izvorima bez provere informacija. Ovo može pojačati uticaj dezinformacija.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *