Fotografije: Sunčica Andrejević
Čovek danas, stanje društva u oštrim geometrijskim oblicima – bilo bi prejednostavno ovako opisati skulpture Miloša Šarića i Slaviše Mihajlovića. Izložba “Relacije”, sinoć otvorena u Galeriji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, nosi dublje značenje i objašnjenje od prethodne rečenice. Podstiče na razmišljanje o tome – šta ostaje od čoveka; kakvi su nam odnosi, a kakve vrednosti danas; kako komuniciramo i kako bi trebalo to da činimo?
“Pratimo stanje društva i izazove koje nam vreme nosi u ovom ne tako jednostavnom, virtuelnom svetu, gde više postoji dijalog kroz masovne medije, dok verbalni dijalog gotovo i ne postoji. I to je zapravo uzrok koji nas zove da skulpturom podstaknemo na kontakt, dodir, verbalni dijalog, jer smatramo da je najbitnije da postoji kontakt među ljudima,” objašnjava jedan od autora, Miloš Šarić.
Skulpture su realizovane u periodu od njihovog napuštanja mitrovičkog Fakulteta umetnosti 2015, pa sve do 2019. Umetničko usavršavanje oba autora nastavila su na beogradskom fakultetu. Izložba u Kosovskoj Mitrovici svojevrsni je povratak mestu odakle su kao umetnici potekli.
Relacija sa mitrovičkom institucijom, međusobna – kroz prijateljstvo, teme, formu izražavanja, verbalno opisivanje skulptura, prošlog i savremenog iskustva – otud izložba nosi svoj naziv.
“Ono što karakteriše moj rad jeste komponovanje geometrijskih oblika i organskih formi, gde je zapravo organska forma postavljena sa ciljem da dočara grč ili neko tkivo koje je ostatak čoveka, ili njegovog tela,” objašnjava Slaviša Mihajlović.
Oštri oblici, korišćenje šipki je način da prikaže dinamični pokret.
“Neki od radova nose naziv ‘Žrtvenik’ ili ‘Rastrzavanje’, ili ‘Kidanje forme’. Čoveka stavljam upravo u tu poziciju – u poziciju gde su sva ta stanja koja sam naveo – njegov svakodnevni život, bilo da je to odlazak na posao, ili šta god da se dešava u njegovom životu. To jeste vizuelni prikaz nekih stanja čoveka,” dodaje.
Šarićeve skulpture sastavljane su od sekire, kopača, tesle.
Zašto?
“Po završetku osnovnih studija, nisam lično bio zadovoljan svojim radovima. Došao sam kući i shvatio da sam okružen raznim oruđem od metala zbog same prirode posla kojim se bave moji roditelji. Nekako su me (oruđa, prim. red.) pozvala da ih uzmem i oživim, dam im drugo značenje.
Oruđa koja koristim neka su od prvih koja čoveka čine još od praistorije. I na neki način, kako se razvijao alat, tako se razvijao i čovek, ljudski intelekt. Hteo sam da to vratim u jezik, izražavanje da bi na taj način govorio o današnjem čoveku i zapravo ukazao na određene posledice. Ujedno, koliko god sam predmet bio strog i oštar, pokušavam da mu dam značenje topline i da dam pozitivan odgovor na današnje društvo,” odgovara Šarić.
Pitali smo ih i da izdvoje po jednu svoju skulpturu.
Koje bi to bile?
“Skulptura ‘Toraks’. Na neki način predstavlja grudni koš i vezuje se za čoveka, a svi znamo šta je unutar grudnog koša, tako da ostaci bez tih organa ukazuju na skelet ili ljušturu onoga što ostane nakon čoveka,” odgovara Slaviša Mihajlović.
Miloš Šarić izdvaja skulpturu iz serije ‘Beskonačnost dodira’, jer, podseća, pokušava da podstaknem na dodir, što je “neophodnost u današnjem životu”:
“U tu seriju spada i skulptura ‘Kolo’ koja kroz osvrt na ne tako dalju tradiciju podstiče na prave vrednosti – porodicu, toplinu doma, za šta smatram da je najbitnije.”
***
Miloš Šarić (Leskovac, 1991) je završio osnovne akademske studije vajarstva na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a na istom Fakultetu je i doktorirao, na studijskom programu ”Primenjene umetnosti i dizajn” 2019. godine. Dobitnik je treće nagrade žirija i publike na konkursu „Beogradski čitač“ 2015. Izlagao je na četiri samostalne i na više od sedamdeset kolektivnih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je nekoliko likovnih kolonija. Njegova dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a od 2016. godine. Živi i stvara na relaciji Vlasotince – Beograd.
Slaviša Mihajlović (Kosovska Kamenica, 1991) je završio osnovne akademske studije na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu na odseku vajarstva u klasi prof. Peka Nikčevića 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine. Dobitnik nekoliko nagrada za skulpturu. Učestvovao na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i više likovnih kolonija i projekata. Jedan je od osnivača Kulturnog skloništa KRIK u Kosovskoj Kamenici. Živi i stvara u Kosovskoj Kamenici.
U nastavku pogledajte fotografije sa izložbe:
