Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “ Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu” iz izdanja lista od juna 1920. godine.
***
Prvo da pregledamo prava ženske dece u nasleđu.
396. građan. zakona veli: “Deca muška umrloga i njihni muški potomci dobijaju prvi nasledstvo; oni isključuju svoje sestre, oca, mater i sve pretke umrloga. “
397. građan. zakon; “Koliko muške dece ima na toliko se delova deli imanje roditeljsko i svako muško dete dobija ravan deo. A ženskoj deci u ovom slučaju pripada uživanje, izdržavanje, snadbevanje i pristojno udomljenje po postojećem običaju.”
Žena pak po smrti svoga muža dobija samo pravo uživanja, jer po 401. građ. zak. ‚‚Ako po smrti Srbina ne bi ostalo ni muška ni ženska potomka, onda imanje njegovo nasleđuje njegov otac.”
402. građ. zak.: ‚‚Ako nema oca onda pripada braći rođenoj i njihovoj deci najpre muškoj, pa ako njih nema, ženskoj, ako li ni ovih nema, onda materi i sestrama.”
404. građ. zakona: ‚‚Ako nema ni muške ni ženske dece, ni oca ni braće ni njihna potomstva, ni matere ni sestara, onda nasledstvo prelazi na deda po ocu i na njegovo prvo muško, pa onda žensko potomstvo.”
405. građ. zak.: ‚‚Ako ne bi bilo deda po ocu ni njegova potomstva, onda prelazi nasledstvo na pradeda po ocu i njegove potomke najpre muške, pa ako njih ne bi bilo, onda žensko. “
406. građ. zak.: ‚‚Ako ni ovih ne bi bilo, onda nasleđuje praded po ocu i njegovo potomstvo prvo muško, a ako ovoga nema, onda žensko.”
407. Ako ni ovih nema, onda nasledstvo na očina čukundeda ili drugog pradeda i na njegovo muško a za ovim žensko potomostvo”.
408. građ. zak.: ‚‚I ako ovih nema onda prelazi nasledstvo na materin rod ovim istim redom i načinom do kolena šestoga.”
A ako ni materinog roda po redu do šestog kolena ne bi bilo, onda imanje prelazi na na udovicu!
Ni jedan zakon civilizovanih naroda nije u pogledu nasleđa nazadan koliko srpski. Što žensko dete da ne nasledi oca kao i muško? Što je ono krivo što je ženskog pola? Zar u njemu nije isto onako krv roditeljska kao i u muškom? I zar kći ne treba da bude obezbeđena kao sin?
Ovakvu nepravdu ženskoj deci ne čini ni Islam, jer je sam Muhamed odredio, da muška glava u zakonitom nasleđu toliko dobije koliko dve ženske. Dakle, po koranu, žensko dete ima pravo nasleđa na trećinu imanja svojih roditelja.
Ista je takva nepravda učinjenja ženi po smrti muževljevoj. Uzmite samo tip naše srpske domaćice, koja je od dana svoje udaje, kao pčela košnici, svakim svojim dahom doprinosila kući. Koliko ljudi za svoju tekovinu imaju da zahvale bodrom čuvanju svoje žene. I na jedanput, po smrti svoga muža, koliko takva žena mora da se oseća tuđa na tom imanju za čiju je tekovinu uložila toliko svoje duše, svoga rada i brige. Od celoga imanja ona ne može dobiti ni trunčicu u svojinu, već dobija neprijateljskim okom vršenu kontrolu pravih naslednika, koji mogu biti i rođaci iz šestoga kolena.
Nepravda je zbilja učinjena našoj ženi, i od 1844. godine kada je ovaj zakon izdat, za više od 75 godina nije se stiglo da se ova nepravda popravi.
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
