Foto: Ekonomia online
Dogovori su postignuti, Beograd i Priština treba samo da sprovedu ono na šta su se obavezali. Ako postoji spremnost dveju strana, sve može za nedelju dana da se završi. Formiranje ZSO dovešće do smirivanja tenzija između Srba i Albanaca, kazao je za Kontakt Plus profesor političkih nauka na Univerzitetu u Prištini, Nedžmedin Spahiu.
O dijalogu u Briselu
Kada je reč o procesu dijaloga Beograda i Prištine koji se u Briselu odvija uz posredovanje Evropske unije, Spahiu smatra da je sve već dogovoreno i da obe strane sporazume treba samo da primene.
„Očekujem da će se dogovoriti oko toga kako implementirati ono što je potpisano. Moj predlog odavno jeste da istog dana treba da se dogodi formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i otvaranje stalnih diplomatskih misija Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini. Jedino na taj način možemo očekivati da jedna strana neće prevariti drugu. Mi smo sada blizu mira i spokoja, nadam se da će razum prevladati i da će se dogovoreno ispuniti“, kaže Spahiu.
On dodaje da je upitna rešenost vlasti u Beogradu i Prištini da urade sve ono što je predviđeno Briselskim sporazumom, navodeći da poseban “kamen spoticanja” predstavlja formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Ako postoji spremnost, sve može za nedelju dana da se završi. Jedini posao jeste da se nađu odgovarajući objekti u Beogradu i Prištini gde će biti smeštene stalne diplomatske misije dve strane. Odluka Vlade Kosova da se formira ZSO može biti doneta u toku jednog dana. Onda je sve u rukama predsednika opština sa srpskom većinom, kada i kako će se oni organizovati. Statut je već gotov, tako da je skoro sve završeno“, objašnjava naš sagovornik.
Spahiu je mišljenja da zvanični Beograd u narednom periodu mora napraviti prvi korak kako bi Priština počela da sprovodi u delo sve ono na šta se u Briselu i Ohridu obavezala.
„Nemačko-francuski odnosno evropski plan nije potpisan, ali jeste prihvaćen od strane predsednika Vučića i premijera Kurtija. Ako Beograd ispuni ono što je zacrtano tim planom, mislim da Vlada u Prištini nema kud’“, ističe on.
O formiranju Zajednice srpskih opština
Spahiu tvrdi da će doći do smirivanja tenzija između Srba i Albanaca kada ZSO bude formirana.
Tome će, prema rečima Spahiua, doprineti evropski nacrt Statuta ZSO koji, kako navodi – obezbeđuje veću autonomiju Srbima na Kosovu i priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.
„Javnost još ne zna sadržinu nacrta Statuta ZSO predstavljenog od strane evropskog posrednika u dijalogu. Znamo samo da su ga prihvatili predsednik Vučić i premijer Kurti, sada se čeka da se to sprovede. Oni (Srbi na severu, prim. aut.) će formalno biti deo države Kosovo kada je reč o, na primer, pasošima i policiji, ali sve ostalo će biti skoro kao država u državi. To što su se Srbi plašili do sada da će biti pod vlašću Albanaca, toga više neće biti“, podvlači on.
Spahiu naglašava da će ZSO biti nova institucija, ali u okviru kosovskog sistema:
„Još nije objavljen nacrt Statuta, ali ono što se pretpostavlja i što je sasvim logično jeste da sedište ZSO bude u Severnoj Mitrovici i da ima delegate iz svih opština sa srpskom većinom. Oni će činiti Skupštinu, izabrati predsednika i potpredsednika. ZSO će imati zastavu i grb. Zakon o simbolima nalaže da zastava ZSO mora da stoji jedino uz kosovsku zastavu, pošto je to institucija koja se rađa na Kosovu.“
O mogućim vanrednim lokalnim izborima na severu Kosova
Nedžmedin Spahiu ocenjuje i da su Srbi na severu Kosova ti koji će morati da pokrenu peticiju za smenu gradonačelnika ukoliko zaista postoji želja da se promene aktuelni čelnici lokalnih samouprava iz albanske zajednice.
„Niko ne može silom naterati gradonačelnike Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića da podnesu ostavke, čak ni premijer… Jedini način je peticija pokrenuta od strane građana i sakupljanje 20% potpisa ljudi sa pravom glasa u tim opštinama. Kad bude izabran novi predstavnik Srba – ni njega niko ne može da razreši, jedino ukoliko izvrši neko krivično delo pa ga sud kazni. Problem nije u tome što su sadašnji gradonačelnici Albanci, nego što oni nemaju kadrove, znanje i iskustvo da rade svoj posao. Oni možda žele da budu dobri gradonačelnici, ali nemaju kapacitete za to“, poručuje Spahiu.
Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.
Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.
