Urbani identitet je nešto što Mitrovica ima i treba da ceni. Socijalizam je sastavni deo te urbanosti, pogotovu ako znamo da je Mitrovica pre toga bila mali grad, zvali su je kasabom. Razvoj posle Drugog svetskog rata bio je ogroman, ne samo u brojevima, nego i u smislu urbanističkog planiranja – ovako je Kosovsku Mitrovicu opisao belgijski istoričar Piter Troh.

Ovaj istoričar predstavio je u privatnom kulturnom centru “Akvarijus” svoju knjigu, odnosno naučni rad “Slojevi vremena u urbanom pejzažu: Moderni socijalizam u Mitrovici”. U njemu se bavi Mitrovicom u periodu od kasnih 1950-tih do ranih 1970-tih, jer ga je, kaže, fasciniralo nasleđe industrijskog grada.

Iz dvogodišnjeg rada proizašla je publikacija koja se sastoji iz dva dela. Prvi deo je pisani. Troh je koristio arhivsku građu, a informacije je sakupljao i kroz intervjue.

“Razgovore je teško uključiti u naučni rad, jer ljudi imaju toliko različitih sećanja i racionalizuju stvari na različite načine, ali su emocije uvek tu i meni je bilo veoma drago da čujem te priče i vidim te emocije kod sagovornika,” kazao je Troh, navodeći da mu je emotivna vezanost sagovornika za Mitrovicu dala podstrek u radu.

Drugi deo rada čine fotografije grada koje je tokom 2017. fotografisao Tomas Jansens.

“To je jedan vremenski fragment, ali to je i bio cilj – da ukažemo na uticaj tog nasleđa u današnjem gradu i taj neki kontrast,” objašnjava Troh.

“Kada sam došao ovde dobio sam sliku podeljenog grada. Sa druge strane, meni je bilo fascinantno nasleđe tog industrijskog grada, gde je za mene to kako je socijalistički grad trebalo da izgleda toliko vidljivo i prisutno u gradskom pejzažu. To me je zainteresovalo i hteo sam da istražim kako se grad razvijao i da ga na neki način normalizujem. Znači, da ne istražujem samo etničke, političke odnose,” dodaje.

On smatra da je “korisno” gledati na Mitrovicu kao na industrijski grad, usko povezan sa Trepčom, njenim razvojem.

Ali ističe da je važno sagledati i sve prednosti i mane koje to nosi sa sobom.

Prednost je to što je, po svom tadašnjem razvoju u odnosu na druge gradove na jugu Kosova i u regionu, Mitrovica bila privilegovan grad, ocenjuje:

“To se vidi u infrastrukturi. Sa druge strane, ta uska povezanost sa industrijom, to nosi nekakvo breme sa sobom.”

“Posle industrijskog perioda i verovanja da će industrija zauvek da traje, šta se onda radi sa takvim gradom? A onda se to sve još pogoršava zbog političkih problema,” kaže.

“Kombinacija postindustrijskog i postkonfliktnog razvoja jeste vrlo akutna za ovaj grad,” zaključuje.