Jovana sa svojim skrojenim idejama; Foto: Alternativna Internet stranica, osim gde je drugačije naglašeno

Hvatači snova poznati su iz kulture Indijanaca. Njihove majke i bake su ih, veruje se, pravile kako bi zaštitile svoju decu od loših snova, a oni lepi bi, niz perje obruča isprepletenog nitima, padali na spavalicu ispod hvatača. No, kakve veze ima jedna indijanska snohvatica sa Severom Kosova, preciznije – Kosovskom Mitrovicom? Mali lokal, pastelno zelene i bele boje – između dve zgrade, u glavnoj je ulici – Kralja Petra.

Izlog pun jastučića oblika sove, jednoroga, srne, mačke krupnih očiju, dobroćudnog medveda. U unutrašnjosti malog lokala još mnoštvo drugih oblika, a za šivaćom mašinom – devojka tamne kose, belog tena i pitomog pogleda. Priču Jovane Cmiljanović-Pelević neko bi nazvao spletom srećnih okolnosti, iako više liči na onu o jasnoj i snažnoj želji. I njena “Snohvatica” brine o najmlađima. “Da im prvo okruženje bude što je prijatnije moguće,” kaže.

Jovana je po struci diplomirani psiholog, rođena u Prijepolju. Studije su je dovele u Kosovsku Mitrovicu, zavolela je Mitrovčanina – Vuka, a iz ljubavi se rodio Kosta. Mala porodica ne samo da živi u Mitrovici, već je oplemenila jedan gradski kutak svojom idejom.

Iako Jovana nikada ranije nije šila, sada kroji jastučiće, ogradice i čaršave za krevece, ćebenca, gnezda i portikle za bebe prelepih oblika i još lepših boja. Nije zaboravila ni stariju decu, a ni odrasle – i za njih ima jastuke u prelepim dezenima. Sve je od pamuka, a punjenja su od antialergijskih materijala.

“Ideje? Kroz igru sa sinom, sama ih osmislim, ili uz ideje mama. Ide mi u prilog to što znam da crtam, i onda ideju lako prenesem na papir, pa od šablona dalje radim, tu pomaže i suprug,” kaže Jovana.

Od psihologa do krojačice i “Snohvatice”. Kako?

“Ideja mi je sinula dok sam bila trudna. Sređivali smo sinovljevu sobu, crtali po zidu, tražili opremu za bebe, ogradice za krevece. Sve što smo mogli da kupimo ličilo je jedno na drugo. Razmišljala sam kako bih, da znam da šijem – sama krojila ono što mi je bilo potrebno, kakve bih sve detalje ušila,” kaže.

Neverovatno, ali istinito – ubrzo je pronašla oglas o kursu besplatnog šivenja.

“Pomislila sam – probaću iz zabave,” dodaje.

Naučila je osnove šivenja, ali su upravo te osnove u njoj probudile neotkrivenu želju da se krojenjem ozbiljnije bavi.

Foto: Fejsbuk stranica Snohvatica

“Mama mi je kupila mašinu, informisala sam se o materijalima i šta mi je sve potrebno da počnem da krojim. Tako sam počela – malo po malo,” objašnjava.

Malim, stamenim koracima Jovana je i dalje učila. Povezala se sa iskusnijim šnajderkama za koje kaže da joj i danas pomažu kada osmisli nešto što ranije nije krojila. Informiše se i na Internetu: “Tu može sve da se nađe.”

I ubrzo je prodala prvu količinu svojih tek skrojenih jastučića. “Snohvatica” je dobila svoju Fejsbuk stranicu.

Prvi kupci su, priznaje Jovana, bili najbliži prijatelji. Ipak, kretivnost i kvalitet su prepoznati, narudžbine stizale i od onih koji joj nisu prijatelji. Pa je usledio novi korak:

“Čim je prodaja postala bolja preko Interneta, razmišljala sam o tome kako bi bilo lepo da imam i lokal u koji bi mušterije mogle da dođu i direktno vide kako sve izgleda.”

Foto: Fejsbuk stranica Snohvatica

I Jovana je ponovo imala sreće. Sve se odigralo u roku od nekoliko dana, jer je vlasnik malog objekta u kojem je sada Snohvatica zatvorio prethodni biznis. Kako je bio prijatelj porodice, ponudio im je da zakupe lokal.

Morali su da odluče brzo. To što je bila nezaposlena jeste bio razlog više da pokuša sa iznajmljivanjem lokala, ali je prekretnica bila podrška roditelja i isto toliko snažna podrška supruga.

“Ipak smo odlučili da pokušamo”, dodaje Jovana.

Štaviše, mali lokal dopunjen je i drugim idejama za poklon bebama i onoj nešto starijoj deci.

Jovanina sestra – na društvenim mrežama Charmed Flower – pravi ručno rađene čestitke za novorođene bebe i papirne cvetove.

A sinergija ideja i kreativnosti nije na tome stala.

Foto: Fejsbuk stranica Snohvatica

Tu su i lančići za bebe sa oblicima od gline koje izrađuje Mitrovčanka o kojoj smo nedavno pisali – Milena Popović; na postolju za nakit su narukvice za bebe Miss Chick. Sve je ručno rađeno, kao i Jovanine kreacije.

Sada joj preostaje da nastavi da radi. Nada se tome da će prodaja da bude još bolja, da bi, kako kaže priuštila pomoć.

“Imam mnogo ideja, planiram mnogo toga da skrojim, ali jednostavno nemam vremena, ne mogu da postignem. Posebno ako dobijem porudžbine, onda zapostavim robu u radnji, jer nemam vremena da napunim police novim proizvodima. Tako da bi mi dobro došla pomoć, naravno, kada bih mogla da je pruštim,” dodaje skromno.

Ostavljamo Jovanu za šivaćom mašinom u svom, kako ga je nazvala, malom raju. Sa uživanjem i kroz osmeh kroji nešto novo.

A šta krojimo mi?

Posle ovog pitanja povešće se večita polemika o sudbini, predodređenom i tome da li smo sami krojači sopstvenih životnih puteva.

Ipak, u malom lokalu, bele i zeleno pastelne boje stiče se utisak da sopstvene, male rajeve stvaramo sami.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *