Piše: Miloš Hrnjaz
Jutarnji program jedne od naših televizijskih stanica. Novinari ćaskaju o različitim pitanjima uključujući i sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) o stanju na Kosovu nakon uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama. Pomenuta uredba između ostalog predviđa da se za plaćanja na Kosovu koristi isključivo evro kao valuta. Gost u emisiji konstatuje: „i kada organizuju te sednice Saveta bezbednosti, to je trla baba lan i ništa drugo“. Ovo je ilustracija sabornosti analitičara koji su ovih dana usaglašeno objašnjavali kako ne treba ništa očekivati od ove sednice čije je hitno zakazivanje zatražila Srbija i kako one uglavnom služe za „unutrašnju upotrebu“.
Pažljivija analiza pokazuje, međutim, da su ove ocene površne. To je moguće sagledati ukoliko se pomenuta sednica održana 8. februara smesti u širi politički kontekst i nadležnost SBUN, a zatim i ukoliko se pažljivije ocene moguće posledice onoga što smo imali priliku da čujemo na samoj sednici.
Politički kontekst sednice SBUN 8. februara
Sedamnaestog februara ove godine će se navršiti šesnaest godina od donošenja Deklaracije o nezavisnosti Kosova. Tokom njih smo prisustvovali postepenom zaokruživanju kosovske državnosti koje verovatno ide sporije nego što su se nadali mnogi na Kosovu i „Zapadu“, ali brže i izvesnije nego što bi volela većina u Srbiji. Proces zaokruživanja pomenute državnosti se odvija tako što vlasti u Prištini pribavljaju sve veći broj nadležnosti koje su odlika suverene države i šire ih i primenjuju i na severu Kosova, odnosno u opštinama u kojima su Srbi većina. U ovom kontekstu treba posmatrati i uredbu Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama. Nisu, dakle, sasvim tačne izjave poput one Nenada Rašića da bi ovo pitanje valjalo posmatrati kao operativni izazov, a ne političko pitanje. Pitanje valute plaćanja na Kosovu je u isto vreme i tehničko i političko pitanje zbog šireg konteksta u kome je uredba doneta i u kojem treba da funkcioniše. Kao što je na više mesta isticano, ono ima i ogromne posledice na svakodnevni život Srba na Kosovu i poslovnih firmi koje posluju na ovoj teritoriji.
Nadležnost SBUN i važnost njegovih sednica – slučaj Kosova
Pomalo mi je čudno da je potrebno objašnjavati značaj sednica SBUN. U institucionalnom smislu to je najvažnija institucija Ujedinjenih nacija za održavanje mira i bezbednosti u svetu. U suštinskom smislu, to je institucija u kojoj je skoncentirisana moć. U isto vreme, SBUN je doneo preko 130 rezolucija koje se tiču Jugoslavije i Srbije čiji značaj je nemoguće prenaglasiti. To je takođe i najvažnija međunarodna institucija u kojoj se na svakih 6 meseci raspravlja o situaciji na Kosovu. Na kraju, sednice su i prilika da se na manje formalan način predstave i legitimišu nacionalni interesi Srbije u vezi sa Kosovom.
Sednica SBUN 8. februara – tok i ishodi
Petog februara ove godine stalni predstavnik Srbije pred UN je predao zahtev za održavanje sednice SBUN pozivajući se na član 35 Povelje UN i član 3 Poslovnika o proceduri SBUN. Iako je bilo ocena da je samo podnošenje zahteva uspeh ili da je uspeh činjenica da je SBUN prihvatio da se bavi ovim pitanjem, praksa SBUN pokazuje da ova institucija retko odbija zahteve država članica da SBUN raspravlja o nekoj situaciji na osnovu člana 35.
U ovom tekstu nije moguće detaljno predstaviti stavove svih učesnika u raspravi pred SBUN, pa ću se zadržati na najvažnijim ocenama. Najpre se prisutnima obratila Karolina Ziadeh, šefica UNMIK-a, koja je izrazila ozbiljnu zabrinutost povodom jednostranih akcija koje jasno potpadaju pod proces političkog dijaloga i postignutih sporazuma u okviru njega. U isto vreme je ocenila da „takve akcije ne samo da povećavaju tenzije, već i slabe mogućnosti za trajan mir i bezbednost među svim zajednicama na Kosovu“, kao i da „u duhu sprečavanja sukoba, mora više da se uradi kako bi se pridobili pripadnici nevećinskih zajednica“. Ove ocene šefice UNMIK-a su važne ne samo jer na diplomatski način kritikuju jednostrane poteze koji su bili predmet sednice, već i zato što važe za buduće poteze prištinskih vlasti koji, čak i ukoliko su legalni, moraju da imaju u vidu interese manjinskih zajednica na Kosovu.
Predsednik Srbije je donošenje uredbe o gotovinskim operacijama stavio u kontekst „široko rasprostranjenih napada i progona“ Srba na Kosovu koji dovode do „nepopravljive štete“ po ondašnje stanovništvo“, insistirajući na praktičnim posedicama sprovođenja ove uredbe za Srbe na severu Kosova. U isto vreme je naveo da ovakva uredba krši prethodno dogovorene sporazume od 2015. godine, propise EU, kao i da predstavlja nastavak „strukturalnog nasilja“ nad Srbima. Termini široko rasprostranjeni napadi i progon su upotrebljeni kako bi se stavio naglasak na sprečavanje navodnog „zločina protiv čovečnosti“ nad Srbima.
Sa druge strane, premijer Kosova je odbio ovakve navode citirajući nalaze i izveštaje određenih međunarodnih institucija, stavio ih je u kontekst navodne „kolonijalne i genocidne politike“ Srbije, i istakao svoju posvećenost procesu dijaloga i saradnji koju ima sa Srbima na Kosovu. Naveo je da je cilj pomenute uredbe da se spreče određene ilegalne aktivnosti, kao i da se uspostavi vladavina prava na Kosovu, a ne da se oteža život Srbima. I u nekim drugim izjavama u vezi sa primenom uredbe je naveo da je možda bilo određenih propusta u „informisanju građana i u vezi sa proceduromsprovođenja uredbe“, ali da će ove stvari biti ispravljene.
Što se tiče izjava predstavnika članica SBUN one su listom „izrazile (ozbiljnu) zabrinutost“ povodom donošenja uredbe jer utiče negativno na život Srba na Kosovu. Lepeza tih izjava je išla od nužnosti da se ovakva odluka suspenduje dok se ne obezbedi da mere ne pogode srpsko stanovništvo na Kosovu, do zahteva da se nelegalna uredba poništi jer predstavlja nastavak progona srspkog stanovništa. Donošenje uredbe (ili makar način njenog donošenja i sprovođenja) je nesumnjivo pretrpelo ozbiljne kritike u SBUN. Sa druge strane, mnoge države (Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Slovenija, itd.) su skrenule pažnju i na događaje u Banjskoj, potrebu da se kazne oni koji su u njima učestvovali i rasvetle svi detalji u vezi sa ovim sukobom.
Zaključak
Uredba o gotovinskim operacijama Centralne banke Kosova bi mogla da ima veoma nepovoljne posledice po život Srba na Kosovu. S obzirom da Srbija praktično nema mehanizme da spreči donošenje i sprovođenje ovakve odluke, zahtev da o tome raspravlja SBUN je logična i poželjna, iako samo održavanje sednice nije diplomatska pobeda. Kritika praktično svih članica SBUN u pogledu donošenja i sprovođenja pomenute uredbe je važna jer sa najviše političke instance povećava politički pritisak na vlasti u Prištini da makar sprovedu odluku o njenoj suspenziji. U isto vreme, poslata je i jasna poruka da se nisu zaboravili ni sukobi u Banjskoj, ni prethodno preuzete obaveze u pregovorima.
Na samom kraju, ocene o nepostojanju važnosti sednica Saveta bezbednosti oličene u sintagmi – trla baba lan – predstavljaju analitičku lenjost jer se ishodi tih sednica ne mogu ceniti isključivo prema tome da li je njihov rezultat obavezujuća rezolucija koja iz temelja menja priču o statusu Kosova. Sednice poput ove 8. februara su važne jer mogu imati uticaj na konkretan položaj svih koji žive na prostoru Kosova. Dodatno, na ovoj sednici su uspostavljeni i neformalni standardi budućih sličnih odluka jer je pomenut zahtev da čak i ukoliko su legalne, one budu proizvod dogovora sa manjinskim zajednicama i da se prilikom sprovođenja mora voditi računa o tome na koji način utiču na njih.
Ovaj sadržaj je finansiran preko granta Američke ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izražavaju neophodno stavove State Departmenta.
Alternativna u partnerstvu sa Novom društvenom inicijativom.
MILOŠ HRNJAZ
Miloš Hrnjaz je vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka na kome predaje međunarodno javno pravo, međunarodno humanitarno pravo i pravo na upotrebu sile u međunarodnim odnosima. Njegova poslednja knjiga se bavi pravnom kvalifikacijom oružanih sukoba u Jugoslaviji. Dobitnik je stipendija za usavršavanje na nekoliko institucija poput Univerziteta Lajden, Međunarodnog suda pravde, kao i Ženevske akademije za međunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava. Obavljao je i funkciju Pomoćnika Glavnog pravnog savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Zajedno sa svojih nekoliko kolega i prijatelja je osnovao Beogradski međunarodnopravni krug.
