Na Ibru most, a preko mosta prolaze reči. Reči koje su mislili i osećali ljudi iz perioda Savezne Federativne Republike Jugoslavije danas su oživeli neki novi ljudi, umetnici. Ovo je uvod u “zaplet” koji će po svoj prilici imati samo beskraj u trajanju. Pod sloganom “Reči kao mostovi”, prvi put u Mitrovici održan je prvi Festival književnosti “ZaNa”, kao svojevrsna promocija kulturne saradnje između različitih etničkih zajednica.
Tokom Festivala organizovane su večeri ZaNa poezije, ZaNa debate, ZaNa murala i ZaNa knjiga poezije. Ove godine Zana se fokusirala na rodna pitanja uz akcenat na mitrovičke pesnikinje i pesnike. Kao rezultat ovih promena preko mosta, reči su našle svoje utočište u knjizi poezije štampanoj na tri jezika.
Ljatif Beriša, Vladeta Vuković, Muhamed Kerveši, Darinka Jevrić, samo su neka od imena pesnika koji su stvarali u drugoj polovini prošlog veka u Jugoslaviji. O njima u recenzijama knjige pišu Aleksandar Dunđerin i Fazli Hajrizi.
U uvodu knjige glavni “krivac” i pokretač festivala, direktorka muzeja u Južnoj Mitrovici, Nora Prekazi-Hoti, navodi da je ideja nastala zahvaljujući potrebi da se istraži pisana reč, da se traga za tim ljudima na reci, za različitim identitetima u našem okruženju.
“Predstavljajući jezik i lirski stih, upoznavajući sebe, kao i one koji su u drugoj polovini prošlog veka pisali sopstvene priče o ljubavi, bolu, postepeno se javila potreba da se ono drugo uporedo razume”, napisala je Nora.
Zana u prevodu znači vile, a u stvarnosti Nora je njih iskoristila kao put ka najlepšem što uzdiže čoveka i približava ga čoveku. Ljubav. Objašnjava da je različitost u gradu kao što je Mitrovica prednost i da to treba da ujedinjuje ljude. Istina je autentična, prema njenim rečima, a spajanje Srba i Albanaca kroz kulturu je najbolji lek.
“U umetnosti je lek za sve i tu nema blefiranja, ili voliš to što radiš ili uopšte ne možeš to da radiš”, istakla je ona i dodala da u pesničkom stvaralaštvu Srba i Albanaca u periodu šezdesetih i osamdesetih godina nema razlike.
“Ne znam ni šta sam očekivala, ali sam se iznenadila koliko nam je stil pisanja isti, žene revolucionarne, vredne, žene ljubavnice”, otkrila je Nora i najavila inernacionalizaciju ovog festivala u narednom periodu.
“ZaNa će postati internacionalni festival sa publikom, inspirisani ženom, objavljivanjem knjiga i upoznavanjem šire javnosti sa našim aktivnostima”, istakla je ona.
Korona je ove godine sva dešavanja uredila tako da je publika bila lišena neposrednog utiska, te su sva dešavanja snimana i prenošena posredstvom drugih medija, a prvenstveno televizije RTK1 i RTK2.
Sa druge strane mosta, u severnom delu Mitrovice, dobrodošlicu rečima poželela je Miljana Dunđerin. Ona je u ime Privatnog kulturnog centra Akvarijus, koji ove godine obeležava pet godina postojanja, otvorila vrata ZaNi i pokazala ono što nju i Noru spaja, poštovanje čoveka koji stvara i uklanja predrasude.
“Multikulturalizam je sam po sebi ovaj grad, i upravo nam ovaj grad diktira da moramo biti multikulturalni, a najveći izazov je ukloniti predrasude i napraviti prvi korak”, podsetila je ova umetnica i naglasila da kada su ljudi veliki ne smemo da dozvolimo da im se prepisuje, rod, pol, broj.
U svetu krize identiteta, najteže je pokazati da zapravo identiteti nisu u krizi, ako njima predstavljamo i poštujemo svoju jedinstvenost i različitost i u tome ovaj festival, zaslužuje podršku, jer tome teži.
“Ovakvi festivali gde priznajemo umetnost i jedne i druge zajednice i saradnju na osnovu toga, dobijaju novi oblik života”, istakla je Miljana i dodala da ključnu funkciju u multikulturalnosti ne treba dodeljivati nikome.
“Sve se zasniva na odnosu pojedinca prema pojedincu, a ne društva prema društvu i onog momenta kada ljudi kao individualna bića budu poštovali različitost kod drugih, onda će doći do pomirenja, a sve ostalo je veštački”, istakla je Miljana.
Reči kao mostovi od septembra do decembra ove godine, premostile su sve podele i izolacije. Nora i Miljana su svaka na svoj način doprinele da se jug i sever podsete na neka davno prošla vremena u kojima se, kao i danas, voli sve ono što je dobro u čoveku.
„Ne teče reka, već voda, ne prolazi vreme, nego mi“ i tu možda počiva neka umetnost života. Naše ZaNe su Miljana i Nora, dobre vile upravo opominju da ne smemo da zaboravimo ko smo i odakle smo. One su umetnice koje otklanjaju sve rampe. Ovim festivalom uspele su da podsete da lepota ne zna za granice i da se ona izgovara isto – na svim jezicima – jezikom ljubavi.
U mnogim pesmama nadahuto se piše o životu, a samo neke od stofa možda će nadahniti nekog da pročita sve. Poezija će ipak pobediti svet, a sa ovakvim rečima i ovakvim ženama svaki most se lako prelazi.
Tekst je izvorno objavljen na Kosovo Trust Building Platformi. Tekst je za ovu platformu pripremio tim Alternativne.
Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.
