Portparol kosovske vlade komentarisao je ovogodišnji drastični pad Kosova na Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF). Međutim, njegov komentar jasno ukazuje na selektivno korišćenje informacija iz izveštaja RSF-a kako bi se stvorila povoljnija slika o kosovskoj vladi, dok istovremeno potpuno izostavlja kritike i probleme navedene u ovom izveštaju upravo na račun vlade i vladajuće stranke. Sa jedne strane, umanjuje značaj širih sistemskih pitanja koja utiču na slobodu medija na Kosovu i koja su jasno navedena u izveštaju, ali zato naglašava pitanje napada novinara na severu Kosova i sugeriše da je po pitanju televizije Klan sama televizija priznala da je došlo do kršenja zakona.

Šta je poručio portparol kosovske vlade?

Kosovo je palo za 19 mesta u odnosu na prošlu godinu kada je u pitanju Svetski indeks slobode medija.

Krieziu u svojoj reakciji na ovaj indeks konstatuje da ovogodišnja rang lista ne bi trebalo da obeshrabri, jer, navodi – „nije bila laka godina“, a posebno, kako je dalje ocenio – „u bezbednosnom smislu s obzirom na dešavanja na severu“.

Krieziu potom konstatuje da u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem postoje „dva glavna pitanja“ koja su, kako on tvrdi – diktirala rangiranje Kosova u Indeksu slobode medija ove godine.

Za njega je prvi – napad na novinare na severu Kosova, a drugi pitanje televizije Klan.

„Napadi na novinare kriminalnih grupa paralelnih struktura Srbije u četiri opštine na severu u periodu od maja do jula 2023. godine, koji su u izveštaju opisani neutralnim jezikom: ‘napadi na novinare su pojačani tokom političkih tenzija između Priština i Beograd’“ – naveo je Krieziu.

„Javna prijava da je Klan Kosova sh.p.k. registrovan na Kosovu sa dokumentima iz Srbije i kao posledica toga je tražena pravna odgovornost od institucija zemlje, što je u izveštaju opisano na sledeći način: ‘Klan Kosova je bio predmet administrativnog uznemiravanja od strane Vlade Kosova’“ – dodao je.

Portparol kosovske vlade potom objašnjava oba pitanja iz svog ugla.

„Na severu, policija je dala sve od sebe da obezbedi bezbednost za sve. Sever je bio opasan čak i za samu Kosovsku policiju. Godinu dana kasnije, postoji više sigurnosti za medijsko izveštavanje sa terena nego što je to bilo u prošlosti. Ovo nije samo uspeh bezbednosnih institucija, već i novinara i medija koji su svojim hrabrim izveštajima otkrili istinu o događajima iz maja i juna – čime su direktno doprineli zaštiti ustavnosti“.

„Što se tiče slučaja Klan Kosova sh.p.k., utvrđeno je kršenje zakona. Nakon javnog objavljivanja, Klan Kosova sh.p.k. je poboljšao podatke u registraciji, čime je priznao da je zapravo došlo do prekršaja prilikom prve registracije. U suprotnom, nije bilo potrebe da se poboljšavaju. I ovde su mediji odigrali ključnu ulogu javnim objavama o slučaju, doprinoseći i ovde poštovanju ustavnosti“.

Šta je portparol kosovske vlade zaboravio da pomene?

Međutim, ono što portparol kosovske vlade nije naveo u svojoj objavi je da Reporteri bez granica nisu slobodu medija na Kosovu ocenjivali samo na osnovu dva pitanja koje je pomenuo, već na osnovu čitavog niza faktora.

Krieziuova objava se fokusira samo na dva pitanja, dok izveštaj RSF-a pruža sveobuhvatan pregled medijskog okruženja uključujući izazove kao što su SLAPP tužbe, pitanja autorskih prava i sociokulturni pritisci, a koje Krieziu ne pominje.

Dalje, Krieziu priznaje pojačane napade na novinare tokom političkih tenzija, ali ih pripisuje „kriminalnim grupama paralelnih struktura Srbije“ na severu. U izveštaju RSF-a se pominje da su napadi na novinare pojačani tokom političkih tenzija između Prištine i Beograda, ali se ne navode „počinioci“, kao što to čini portparol kosovske vlade. Tako Krieziu fokusira krivicu, što ne čini izveštaj RSF-a.

„Novinari koji istražuju trgovinu drogom ili zagađenje životne sredine bili su izloženi fizičkim napadima, a kriminalne mreže su ometale njihovo izveštavanje. Iako napade istražuju policija i tužilaštvo, oni su retko doveli do krivičnog gonjenja“ – navodi se takođe u izveštaju RSF-a po pitanju bezbednosti novinara, što Krieziu takođe izostavlja u svom komentaru.

Krieziu komentariše i slučaj televizije Klan Kosova, ukazujući da se suočila sa pravnim postupcima zbog problema sa registracijom, koji su kasnije ispravljeni. U izveštaj RSF-a se takođe pominje da je Klan bio podvrgnut administrativnom uznemiravanju od strane vlade, međutim, u istom delu izveštaja navodi se i da je kosovska vlada ugrozila nezavisnost javnog servisa RTK „izborom bliskog saveznika vladajuće partije za direktora“. Krieziu ni ovo ne pominje.

Krieziu se takođe u svojoj objavi ne bavi pitanjima kao što su mešanje političkih partija i preduzeća, posebno u finansiranje i rad medija, što je ključni aspekt nezavisnosti medija, a što jeste istaknuto u izveštaju.

Izveštaj Reportera bez granica za Kosovo čitajte na njihovoj zvaničnoj internet stranici.

Podsetimo, stavljanje fokusa na sever Kosova po pitanju izveštaja Reportera bez granica je nešto što je, takođe neargumentovano – učinio i Javni servis Kosova (RTK). O tome čitajte u posebnoj vesti – RTK o izveštaju o medijskim slobodama: Pola istine – kad je Sever Kosova u fokusu umesto drugih ključnih informacija

Ovaj sadržaj je finansirala Evropska unija. Ovaj sadržaj je isključiva odgovornost partnera i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Ovaj sadržaj je podržao CFI – Développement Médias. CFI zadržava svoju autonomiju od izrade ovog sadržaja. 

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *