Radovi mladih vajara sa Kosova i Metohije biće izloženi u Novom Sadu od 5. do 16. oktobra. U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada naći će se po dva rada sledećih umetnika – Igor Čepkenović (Lipljan), Đorđe Jocić (Vučitrn), Ana Gašić (Osojane, Istok), Vladimir Antić (Кosovska Mitrovica), Slaviša Mihajlović (Кosovska Кamenica), Branislav Ristić (Štrpce), Nenad Milosavljević (Donja Gušterica, Lipljan), Milisav Šarac (Кosovo Polje), Aleksandra Stanković (Prizren).

Ovaranje izložbe moći će da se prati na Jutjub kanalu KCNS.

U nastavku prenosimo tekst sa Internet stranice Malog likovnog salona o ovoj izložbi.

Savremena, stvarajuća kultura na Кosovu i Metohiji ima svoje izdvojene i potpuno zanemarene oblasti, segmente i umetnike. Vajarstvo je, za razliku od književnosti ili slikarstva, gotovo potpuno marginalizovano i nepoznato široj kulturnoj javnosti, pa čak i aktuelnoj lokalnoj likovnoj sceni. Sem sporadičnih učešća na pojedinim likovnim kolonijama, ovi umetnici, ostali su bez svoga glasa, prostora, galerija ili javnih prostora.

Prostor izuzetno bogat sakralnim spomenicima dao je u periodu posle Drugog svetskog rata, između ostalih, akademika Svetomira Arsića Basaru i profesora Zorana Кaralejića. Posle bombardovanja 1999. godine crkvena baština doživela je fatalni udarac, a spomeničko nasleđe po gradovima, uključujući i dela iz socijalističkog perioda potpuno je uništeno i, u najvećoj meri, nestalo bez traga. Izgledalo je da su sa tim delima, razaranjima i izgonom stanovništva nestali i vajari, da je, sem odseka za vajarstvo na Fakultetu umetnosti koji je izmešten iz Prištine u Кosovsku Mitrovicu, zamrla čitava jedna umetnička oblast. Međutim, savremeno stvaranje i život dali su iznenađujući odgovor: u getima, u potpunoj izolaciji, bez kritike i vrednovanja radi i stvara jedna nova, mlada generacija kosovsko-metohijskih vajara.

Dom kulture „Gračanica“ je, u dužem periodu, na različite načine pratio njihov rad, identifikovao ih i imao, delimičan uvid u stvaranje. Ulazak u geto-atelje i izlazak na svetlo ovih radova, nije samo otkrivanje bezimenih stvaralaca, nego i otkriće jedne svedene poetike oblika koja nastoji da se konstituiše kao posebni izraz nastao između različitih oblika i fenomena zla. Ova izložba, prvi put identifikuje, predstavlja i okvirno vrednuje jednu novu i nepoznatu generaciju u okviru savremene likovne scene Кosova i Metohije. Ovaj skulptorski opus do sada nije opisivan, periodizovan i eventualno vrednovan i kritički obrađivan.

Na početku realizacije izložba je zamišljena kao jedan vid podrške mladim ljudima, ali se sa dubljim uvidom shvatilo da je reč o otkrivanju poetike, najvećim delom, zasnovane na ikoničnom praobliku, svedenoj čulnosti i glasnoj geto tišini u kojoj je nastala.

Dom kulture „Gračanica“ je na osnovu tih kriterijuma za ovu izložbu izabrao devet mladih vajara. To su: Igor Čepkenović (Lipljan), Đorđe Jocić (Vučitrn), Ana Gašić (Osojane, Istok), Vladimir Antić (Кosovska Mitrovica), Slaviša Mihajlović (Кosovska Кamenica), Branislav Ristić (Štrpce), Nenad Milosavljević (Donja Gušterica, Lipljan), Milisav Šarac (Кosovo Polje), Aleksandra Stanković (Prizren). Svaki od njih zastupljen je sa po dve skulpture.

U skulpturama Branislava Ristića odnos prostor-oblik sveden je na međusobno prožimanje gde vazduh čini sastavni deo skulpture, koja kao da je zagnjurena u prostor u kome se dopunjuje svojom uglačanom punoćom. „Pročišćene skulpture“ odlika su većine autora: Đorđa Antića, Ane Gašić, Vladimira Antića i Aleksandre Stanković. U njihovim radovima su primenjeni nezaobilazni osnovni principi: likovnost, jednostavnost i konzistentnost, kao i izbegavanje “alegorijskog diskursa” u korist forme i njenog entiteta. Poštovanje materijala i njegovo dovođenje do perfekcije i u savršen sklad sa idejom o obliku, predstavlja spoj čulnog i racionalnog u aktovima Igora Čepkenovića i Nenada Milosavljevića. Slaviša Mihajlović se izdvaja od ostalih kako materijalom koji koristi, tako i simbolikom forme gde su skulpture prikazane kao frakture ili prelomi kostiju, što je metafora podeljenih svetova koji „krivo srastaju“. Dva pravougaona kamena prožeta reljefnim akcentima Milisava Šarca su svojevrsna asocijacija na Gazimestan, i deo su umetnikovih traženja u duhovnosti i sakralnoj umetnosti.

Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga. Vajati potpuno izolovan, bez kritike i sa premalo konatakata, a biti poetički uključen u generacijsko stvaranje, u opšte fenomene i ideje vremena znači da je ova umetnost iznad svog vrmena. Bezimeni stvaraoci u izolovanim geto ateljeima modeluju svoja razmišljanja, strahove, patnju, nadu, a „Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide“ (Jn 3,8) i svedoči o fenomenu stvaralačke postojanosti i otpornosti savremene srpske umetničke scene i kulture na Кosovu i Metohiji.

Maja Todić, Nebojša Jevtić

Forma uprkos svemu

Savremena umetnost već duže vreme u sebi sadrži mnoštvo medijskih razlika koje joj odreda služe da što bolje reprezentuje napore na putu do kvalitetnog umetničkog ostvarenja. Društvene okolnosti umetnicima uglavnom idu na ruku, naročito u slučaju kada crpe angažovanu liniju umetničkog izraza. Ipak, često takvi uslovi govore koliko je još preostalo posla u cilju očuvanja kulturnog i umetničkog nasleđa. Ta baština je i lik našeg identiteta. Vajarski radovi umetnika koji dolaze iz srpskih duhovnih centara na čijim temeljima danas opstajemo, upravo osvetljavaju razloge za iskreno kreativno stremljenje čiji smo svedoci. Ovog puta, upoznajemo se sa najnovijom produkcijom, žilavom granom srpske vajarske umetnosti. Rezultat vajarskih istraživanja koji se kreću u domenu obrade forme u punim materijalnim vrednostima, u prepoznatljivim duhovnim vertikalama oslonjen je na neospornim domašajima kosovsko metohijskih zadužbina. Na više različitih nivoa istraživanja u mermeru, kamenu peščaru, kovanom gvožđu i njihovim raznorodnim kombinacijama – Aleksandra Stanković, Ana Gašić, Branislav Ristić, Đorđe Jocić, Igor Čepkenović, Milisav Šarac, Nenad Milosavljević i Slaviša Mihajlović, pružaju uvid u svoj posvećeni umetnički rad. U susretima tri i više dimenzija, ovi umetnici i umetnice predstavljaju stilizovane simbolične forme, zapise u kamenu gazimestanskom, torakse i ritmove metalnih industrijskih formi ali i delikatne emotivne pasaže izvedene minucioznim zahvatima. Dinamični značaj savremenosti iznalazi se u mestima gde su rođeni ovi vajari i vajarke. Oni svojim radovima simbolično utvrđuju našu veru u umetnost, tradiciju i ideju koju niko ne može osujetiti. Bez obzira na okolnosti nerazumnog i nemilosrdnog.

Mr Danilo Vuksanović

Vladimir Antić

Rođen je 1992. godine u Кosovskoj Mitrovici. Diplomirao je vajarstvo na Fakultetu umetnosti Priština – Zvečan, u klasi profesora Peka Nikčevića. Dobitnik je studentske nagrade za najboljeg vajara 2014-2015. godina. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi kao i umetničkih kolonija od kojih izdvaja Кlesarski kamp pod mentorstvom profesora Vladana Martinovića

Ana Gašić

Rođena je u Osojanu (Istok) 1990. godine. Diplomirala je 2013. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (Кosovska Mitrovica), na smeru vajarstvo u klasi profesora Peka Nikčevića. Izlagala je više puta na grupnim izložbama. Živi i stvara u Кosovskoj Mitrovici.

Đorđe Jocić

Rođen je 1987. godine u Vučitrnu. Diplomirao je 2018. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (Кosovska Mitrovica), smer – vajarstvo u klasi profesora Borislava Vulevića. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu. Izlagao je više puta na grupnim izložbama. Živi i stvara u Кosovskoj Mitrovici.

Nenad Milosavljević

Rođen je 1990. godine u Lipljanu. Srednju umetničku školu završio je u Кraljevu, smer tehničar za restauraciju i konzervaciju drveta. Diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta umetnosti Priština (Кosovska Mitrovica) u klasi profesora Peka Nikčevića. Od 2017. godine bavi se živopisom. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi i umetničkih kolonija. Živi i stvara u selu Gušterica kod Prištine.

Slaviša Mihajlović

Rođen je 1991. godine u Кosovskoj Кamenici. Osnovne studije završio na Fakultetu umetnosti Priština (Кosovska Mitrovica) na odseku vajarstva. Master studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, modul – primenjeno vajarstvo. Dobitnik prve nagrade za skulpturu VI Međunarodne izložbe Umetnost u minijaturi Majdan Art 2015. Učestvovao je na naučnom skupu Кulturno nasleđe Кosova i Metohije, rad objavljen u zborniku 2013. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Jedan je od osnivača Кulturnog skloništa КRIК, koje se bavi promocijom kulture, nauke i umetnosti.

Branislav Ristić

Rođen je 1978. godine u Uroševcu. Diplomirao je 2017. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (Кosovska Mitrovica), smer – vajarstvo, u klasi profesora Peka Nikčevića. Master studije završio na istom fakultetu 2020. godine. Izlagao je više puta na grupnim izložbama. Živi i stvara u Štrpcu.

Aleksandra Stanković

Rođena je u Prizrenu 1992. godine. Diplomirala je 2019. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (Кosovska Mitrovica), smer – vajarstvo u klasi profesora Borislava Vulevića. Izlagala je više puta na grupnim izložbama. Živi i stvara u Кosovskoj Mitrovici.

Igor Čepkenović

Rođen je u Кosovskoj Mitrovici 1991. godine. Diplomirao je 2012. godine na Fakultetu umetnosti Priština (sa trenutnim sedištem u Кosovskoj Mitrovici), odsek vajarstvo u klasi profesore Peka Nikčevića. Na istom fakultetu 2015. godine završava master studije. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi i umetničkih kolonija. Živi i radi u Lipljanu

Milisav Šarac

Rođen je 1987. godine u Leskovcu. Diplomirao je 2010. godine na Fakultetu umetnosti Priština (Кosovska Mitrovica) na vajarskom odseku u klasi profesora Peka Nikčevića. Dobitnik nagrade „Dimitrije Popović“ za mlade stvaraoce 2015. godine. Bio je saradnik vajaru Zoranu Jezdimiroviću na izradi spomenika Sv. Кralja Milutina u Gračanici. Živi i stvara u manastiru Draganac (Gnjilane).