Fotografije: Sunčica Andrejević

Preko trideset radova od sinoć je izloženo u Galeriji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Do 4. decembra posetioci mogu da pogledaju slike, grafike, skulpture, fotografije na izložbi “Prostori sopstvenog iskustva, sećanja i istorije”. Radovi su iz umetničke zbirke Centra za kulturu Gradac, nastali na Međunarodnoj likovnoj koloniji “Akademija Jelena Anžujska” koja obeležava punoletstvo. Godinama unazad se održava upravo u selu Gradac, u okviru Raških duhovnih svečanosti. Među radovima se našao i onaj jednog od najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka, Milorada Bate Mihailovića.

Ambijent sela u kojem se nalazi i manastir Gradac, zadužbina kraljice Jelene Anžujske, žene Uroša I Nemanjića, istorija, priča o kraljici Jeleni trebalo je da podstaknu umetnike na razmišljanje i da daju odgovor na prostor i vreme i to pretoče na svoje radove – objasnila je autorka izložbe, kustoskinja i istoričarka umetnosti, Sonja Milićević.

Kolonija je s početka zamišljena kao slikarska, međutim, kako su se događale promene na likovnoj sceni u Srbiji, radovi i sami učesnici su bili birani iz reda onih koji se bave i drugim granama likovnih umetnosti, pojasnila je.

Posle 18 godina održavanja, čak je 400 radova među kojima su i oni stranih umetnika iz – Rusije, Bugarske, Rumunije, ali i iz zemalja bivše Jugoslavije.

Autorka dodaje da su i ti radovi izloženi kako bi mogli da se uporede sa onima domaćih umetnika. Ipak, kao stožer izložbe, dodaje, stoji slika – Tatjane Vavrežine iz Rusije – manastira Gradac.

“Potrudili smo se da radovi i u ovom prostoru ne guše jedni druge, a pri tom smo uspeli da ispoštujemo i deo koji se tiče hronologije, kako su radovi nastajali, da bi pregled – šta se to i na koji način u likovnoj umetnosti menjalo – bio jasniji,” kazala je Milićević.

Što se tiče izbora radova, dodaje, vodila se time da će izložba biti najznačajnija za studente Fakulteta umetnosti:

“Jer na jednom mestu okuplja umetnike koji su potpuno autentični i koji su, pre svega, za našu likovnu umetnost značajni.”

Najvažnije je, zaključila je, da studenti, posetioci sami prepoznaju imena autora i sami pronađu šta je umetnike inspirisalo i zašto je svaka od slika individiualni prostor, istorija, lično dublje sećanje i iskustvo.