Monografija “Dr Nehemije Šenfajn (1886-1942) – biografija Švajcarca u Jugoslaviji” – doktora istorijskih nauka Miloša Damjanovića promovisana je po prvi put i to u Kosovskoj Mitrovici.

U Privatnom kulturnom centru Akvarijus govorili su sam autor, kao i etnolog dr Aleksandar Pavlović i istoričar prof. dr Milenko Pekić.

Damjanović je o svojoj knjizi govorio i u našem nedavnom podkastu.

Monografija obrađuje život dr Šenfajna – Švajcarca, ruskog Jevrejina, koji je došao u Mitrovicu, srodio se sa njom i ostao u gradu do kraja svog tragičnog života.

Šenfajn je posvetio svoj život i profesionalni poziv i svoju ljudskost svojim sugrađanima – kazao je Damjanović koji se bavi istraživanjem lokalne jevrejske zajednice, jevrejeske zajednice na Kosovu i Metohiji, ali i šire.

Šenfajn je na Kosovo stigao kao deo Misije Crvenog krsta i nakon završetka misije on se nije vratio u Švajcarsku, već je odlučio da ostane na Kosovu.

Nakon završetka misije je prešao iz Prištine u Kosovsku Mitrovicu i nakon tog prelaska do 1942. godine živeo je u Mitrovici, sve vreme baveći se lekarskim pozivom i to ne samo u civilnoj službi kao privatni lekar, već i u vojnoj službi.

“Moj primarni motiv je bio da se jedna figura iz naše zavičajne prošlosti vaskrsne na svojevrstan način kroz istoriografiju, da se prikaže javnosti, da i šira i stručna javnost, a pogotovu naši sugrađani imaju uvid i doznaju o nekadašnjem svom sugrađaninu koji je ostavio veoma značajan trag u lokalnoj istoriji i za ovaj grad” – kazao je Damjanović.

Život i ličnost dr Šenfajna bila je značajna za Kosovsku Mitrovicu iz više aspekata:

“Prvenstveno zbog njegove primarne profesije – medicina, pružanje zdravstvenih usluga građanima. On je bio doktor po struci i završio je studije medicine u Švajcarskoj. Pored svega toga, na početku svoje medicinske naučne karijere bavio se i kliničkim poslom u Švajcarskoj, a nakon toga je iz čisto humanih pobuda došao na ove prostore posle Prvog svetskog rata sa željom da pomogne stanovništvu koje je na sve moguće načine trpelo posledice rata i zaostalosti sredine usled dugotrajnog života pod osmanskom okupacijom”.

“I ne samo kroz lekarski poziv, on je bio značajan i zbog drugih stvari. Prvenstveno bio je jedan od preporoditelja, začetnika nove, obnovljene rudarske industrije na ovim prostorima, tako da je jedno vreme u suvlasništvu sa braćom Popadić bio osnivač rudnika Drenica. Tim pozivom se kratko bavio. Predao je vlasništvo rudnika kupcu iz Zagreba, a nastavio svoju lekarsku dužnost. To je bio čovek koji je u to vreme bio jedan od retkih školovanih doktora, ne samo u ovom gradu, nego i na širem prostoru… On je bio jedan od najcenjenijih lekara u gradu…” – pojasnio je Damjanović.

Nakon Nemačke okupacije, dr Šenfajn je zajedno sa ostalim kosovsko-mitrovičkim Jevrejima okončao svoj život na tragičan način. Uz pomoć lokalnih saradnika, krajem marta 1942. godine transportovani su za logor Staro sajmište da bi ih ubrzo nakon toga – do maja meseca – sve likvidirali. Dr Šenfajn je stradao u zloglasnoj “dušegupki”.

Iako je dve decenije živeo u Mitrovici, njegovo ime posle Drugog svetskog rata, usled odsustva kulture pamćenja i sećanja, zaboravljeno je u ovom gradu.

Na promociji se Damjanović osvrnuo i na to kako je sakupljao građu za monografiju.

“Reč je o personalizovanoj istoriji, i to ne personalizovanoj istoriji kada u fokusu istraživanja imate značajne ličnosti koje su ostavile mnogo traga iza sebe. Pisati biografije takvih ličnosti, nije teškoća, nije poseban izazov, jer je iza takvih osoba ostalo mnogo građe. Ali kada istražujete o običnim ljudima, anonimusima, ličnostima iz provincije, koje su okončale svoj život na način na koji je okončao Nehemije Šenfajn iza koga je ono što je bio, deo njegovog nematerijalnog nasleđa postradalo, to je zaista poseban izazov” – kazao je Damjanović.

On je istakao da je bilo teško pisati o dr Šenfajnu, jer se i lokalna istoriografija nije bavila njime.

Damjanović je prvi put saznao o Šenfajnu u knjizi koja obrađuje prošlost Kosovske Mitrovice – knjiga Vukadinovića i Bogavca – u kojoj se nalazi skroman pasus o biografiji dr Šenfajna.

“Ta knjiga nije imala referencu i pozivanje na građu odakle su se sakupljale informacije. Na kraju knjige, autori su dodali i spisak osoba koje su intervjuisali i među kojima sam zapazio da se nalazi i Ljiljana Đorđević, a to je zapravo jedna od ćerki Nehemija Šenfajna. Tako da mi je bilo jasno da su te informacije bile prikupljene iz intervjua sa njom. Polazište je bilo prazno, morao sam da krenem ni od čega, od nule” – kazao je Damjanović.

Usledilo je sistematsko istraživanje brojne građe – Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, više različitih fondova, kao što su Fond Ministarstva zdravlja, socijalne politike, prosvete i slično, školski izveštaji o školovanju njegovih ćerki, gde su i podaci o njegovom humanitarnom radu, jer je bio jedan od priložnika za fond siromašnih đaka gimnazije.

Takođe, Damjanović je koristio i oskudnu literaturu u kojoj se uzgredno pominje Nehemije Šenfajn, pored knjige Bogavca i Vukadinovića, bili su dostupni i pojedini skromni naučni radovi objavljeni u stručnim časopisima, a koji su se uglavnom bavili stradanjem Jevreja za vreme Drugog svetskog rata, pa se uzgredno kao žrtva Holokausta pominjao i Šenfajn.

“I iz brojne periodične štampe za vreme njegovog života između dva svetska rata, a to znači štampa koja je izlazila ne samo u Beogradu, ne samo u Kosovskoj Mitrovici, nego na prostoru čitave Jugoslavije, i stručna periodična štampa koja je izlazila u Švajcarskoj, pošto je za života u Švajcarskoj Šenfajn započeo stručnu medicinsku zdravstvenu karijeru, gde je objavljivao svoje radove i gde je bio i radno angažovan” – dodao je Damjanović.

Kada je u pitanju naša periodika, to su uglavnom bile vesti o situacijama, pacijentima sa kojima je dr Šenfajn dolazio u dodir.

“Na kraju je to, posle dugogodišnjeg istraživanja, rezultiralo time da se prikupila jedna, za ovakve uslove i okolnosti, obimna građa preko koje se mogao rekonstruisati životopis u celosti, jedna integralna biografija od početka rađanja do njegovog stravičnog stradanja na Starom sajmištu” – dodao je autor.

“Nema razloga da se današnji Mitrovčani ne ponose čovekom o kojem je dr Miloš Damjanović napisao studiju koja je klasičan primer kako istorijska studija treba da izgleda” – kazao je prof. dr Milenko Pekić.

Ocenio je da je Damjanović i pisac i istraživač istovremeno, te da je takvih malo.

“Ovih nepunih 100 stranica je primer kako treba da izgleda jedna knjiga, jedna studija. Koliko god je ograničena stranicama, ona je pokazala da je i na ovakvom malom broju stranica moguće dokazati i pokazati svoj talenat, upornost, skromnost i ljubav. Sve to je satkano u ovoj knjizi. Miloš Damjanović, doktor istorijskih nauka, pokazao je i da je vrhunski stilista. Vi ćete uživati čtiajući, gledajući samo stilsku stranu, da ne govorim da ćete se diviti kako je i na koji način uspeo da dođe do niza podataka. Čovek je ubijen 1942. godine, a Miloš je pronašao i fotografije preko niza svojih prijatelja, veza…” – kazao je Pekić.

Posebno je istakao to što je Damjanović lično boravio u arhivima.

“Ali on je zaista prelistavao. Ja sam imao sreću da budem zajedno sa njim u arhivu i to ne mogu da ne kažem, on je sa takvim uživanjem listao tu dokumentaciju i to citirao. To mnogi ne rade” – kazao je prof. Pekić.

“Gledano iz etnološkog ugla, ugla humanistike, Miloševa monografija problematizuje nekoliko tema, iako je on u prvom planu fokusiran na biografiju jednog čoveka, međutim, mislim da Miloš ovom monografijom otvara mnoga pitanja, dotiče mnoge probleme, otvara vrata mnogih delova istorije koji čekaju da budu istraženi”- kazao je etnolog dr Aleksandar Pavlović.

Ono što kroz biografiju Nehemija Šenfajna problematizuje jesu upravo sudbine pojedinaca koje su za nas obavijeni velom prošlosti, ali i otkriva detalje o položaju celokupne jevrejske zajednice u Kosovskoj Mitrovici između dva svetska rata – dodao je.

“Miloš o Nehemiju Šenfajnu govori kao o čoveku koji se veoma lako prilagodio Kosovskoj Mitrovici i veoma brzo prihvatio način života, običaje, sistem vrednosti, u toj meri da je i svojim ćerkama dao imena Ljiljana i Suzana iako se oženio etničkom Nemicom u Švajcarskoj” – kazao je Pavlović.

Ističe da život dr Šenfajna govori o njegovim vrlinama, ali i vrlinama Kosovske Mitrovice koja, kako je istakao, oberučke prihvata sve koji dođu u ovaj grad.

Knjigu Mitrovčanina dr Miloša Damjanovića možete kupiti u Privatnom kulturnom centru Akvarijus po ceni od 450 dinara.

Izdavač monografije je Arhiv Vojvodine.