Mitrovički multimedijalni umetnik Vasilj Adžić iznenada je preminuo danas u 44. godini života. O ovom glumcu, slikaru, muzičaru koji je živeo i stvarao u Kosovskoj Mitrovici mnoštvo je anegdota. Ipak, najviše će da bude upamćen po tome što predstavlja, kako je poručeno iz Narodnog pozorišta Priština čiji je bio glumac – jednog od ljudi koji su simbol gradske kulture Kosovske Mitrovice i Zvečana i “neke drugačije prošlosti i senzibiliteta koji nestaje”. A kako ga pamte prijatelji? Novinarka Tanja Vujisić za Alternativnu je opisala svoje najranije sećanje na Vasilja Adžića i njihovo prijateljstvo. Pročitaje u nastavku:

“Peti razred osnovne. Moja nova najbolja drugarica Bojana me zove da dođem kod nje. A, tamo divna familija i mlađi brat, crvenokosi dečak, koji igra šah. Vasilj. Bio je nekoliko godina samo mlađi brat, a onda je postao moj drug, prijatelj.

U gimnazijskim danima smo delili ljubav prema pozorištu, filmu, knjigama, muzici…

Zajedeno smo bili deo “Mitriksa”, imali predstave, putovali, družili se. Pričali… Pričali smo satima. On je stalno pronalazio neku novu-staru muziku i nesebično me upućivao u bluz i džez vode. A, nije voleo samo to. Voleo je i rok i pravu narodnu muziku.

Umeo je da zasedne u kafani i da oko sebe okupi većinu gostiju. U sred sedenja, ustane, recituje… Ponašanje i šarm boema. Nekog ko zna puno toga, ali želi još da uči.

Želeo je da sluša priče o starim glumcima, piscima, pesnicima, slikarima. Želeo je da živi kao oni i sasvim sam sigurna, da bi oni sa uživanjem sedeli s njim.

Nikad nije odustao od umetnosti, a ni ona od njega. Bio je talentovan i za glumu i za poeziju i za slikarstvo. I za druženje.

S obzirom da su nam i familije u prijateljskim odnosima, često sam bila kod njih i on kod mene. Slava kod Adžića je bilo nešto posebno. Veselo i puno ljubavi.

E sad, kako to neretko biva, život i razne okolnosti vas udalje. A šta je ustvari udaljenost?

Ne zivkate se telefonom više, ne izlazite, ali kad se vidite… Kad se vidite, onda se zagrlite. Najjače me je zagrlio kad mi je mama umrla. On je nju zvao „tetka“ i tako ju je predstavljao ljudima.

Poslednji slučajni susret sa Vasiljem je bio u malenoj prodavnici. Zagrljaj, desetominutni razgovor, gde smo, šta smo, kako smo… Dogovor da obavezno idemo na kafu… Nismo otišli. Ja sam otišla na odmor, a onda sam pročitala „Vasilj je umro“.

Ne znam kako i zašto se dešava puno toga. Ali, znam da nije živeo uzalud. Znam da će njegove devojčice biti ponosne na tatu. Da će njegova porodica imati sećanja, na divnog, razbarušenog večitog dečaka.

Ja ću voleti uspomenu na Vasilja, onakvog kakav je bio. Dragi, crvenokosi dečak, bistrih očiju, željan umetnosti i života.”

* * *

O Vasilju Adžiću:

Vasilj Adžić bavio se glumom, slikarstvom, crtanjem, poezijom, muzikom…

Кao glumac bio je angažovan u Narodnom pozorištu Priština, igrajući uloge u predstavama: “Hotel Кosovo”, “Slobodan šou”, “Sestre”, “Venecijanke”, “Podgorička skupština”.

Njegova prva samostalna izložba “Buđenje” organizovana je u mitrovičkom privatnom kulturnom centru “Akvarijus” 2018. godine, a potom i “Ćirilica” (2019).

Bio je jedan od organizatora mitrovačkog džez i bluz festivala – North City Jazz & Blues Fest. Idejni je tvorac likovne kolonije ovog festivala “Кolektivna slika”.

“Najveći stereotipi su da je narod sa Kosova glup, zatucan i neobrazovan i odskoro da svi imamo puno para, navodno zbog duplih plata.” (Adžić za list Danas, 26.05.2019.)

“Mislim da umetnost nije nešto što nam je poznato, nego da pripada svetu koji nije naš. Tako da, centralno mesto moje umetnosti ne postoji, jer je ja istražujem. Uopšte ne znam gde se nalazim i uopšte ne znam kuda sam krenuo i šta ću sve tamo da nađem. Ne postoji ništa za šta bih se čvrsto uhvatio, što bi rekli, ankerisao. Ne, kod mene je sve to malo drugačije, još se puno tražim i još puno isražujem.” (Adžić za RTV Kim, 26.01.2019.)

U intervjuu za list Danas Vasilj Adžić odgovorio je i na pitanje da li njegovo umetničko angažovanje doprinosi zajednici i na koji način.

“Mislim da doprinosi samom činjenicom da sam živ i da se nisam odselio i da sam sa svojom zajednicom i dalje,” kazao je tada.

“Umro je naš kolega i saradnik, Vasilj Adžić. Muzičar, slikar i glumac u brojnim predstavama našeg pozorišta. Kosovska Mitrovica i Zvečan ostaju bez još jednog od ljudi koji su simbol njihove gradske kuture, neke drugačije prošlosti i senzibiliteta koji nestaje” – poruka Narodnog pozorišta Priština.

“PKC Akvarijus”duguje mu neizmernu zahvalnost za ogromnu energiju, požrtvovanje i ljubav koju je uložio u nameri da oživi kulturno-umetničku scenu grada. Radio je sa verom da je to moguće, nesebično, beskompromisno, hrabro, bez zadrške” – poruka Akvarijusa.