Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Izveštaj upravnog odbora: Društva za Prosvećivanje Žene i Zaštitu Njenih Prava” iz izdanja lista broj 5 iz 1921. godine.
***
Povodom paragrafa 213 građanskog zakonika koji glasi: “Žena mora biti pokorna mužu”, otovorena je bila anketa, a inicijator njen je bio G. Luj Marten, senator.
Nemogućno nam je izvesti jedan zaključak iz mnogobrojnih pisama koja su povodom toga stigla. Uostalom, mi nismo ni očekivali mogućnost kakvog zaključka, predviđajući razvijenu maštu, podsmeh i šale koje će se time izazvati i kojima će smeli senator biti predmet.
Ali rezultat kome se težilo ipak je donekle postignut.
Dali smo povoda mnogim porodicama da za vreme bavljenja na poljskom dobru, u dugim letnjim časovima vežbaju svoju duhovitost na račun kakvog novo oca, a nekim rđavo sklopljenim brakovima da izliju sav svoj jed i svoje razočarenje. Iz naše ankete vidi se da je broj nesrećnih brakova u manjini, a znatno veći srećnih i zadovoljnih, koji se gnušaju člana 213 i njegovih odredaba, kada se muž i žena poštuju, razumeju i istinski vole.
Ali pitanje ostaje i dalje, treba li odstraniti iz poštovanog zakonika ovaj član, koji nagoni na smeh svadbenu svitu kada se on izgovori, jer mu i kmetovi i državni činovnici pridaju komičan smisao.
Dalje veli pisac: član 213. takav kakav je, govori o običajima iz epohe kada je žena bila lutka ili rob. Ali danas, kada je ona postala drug mužu, kada je stvorila mesto potpuno jednako, ovo pitanje izaziva samo dosetke. I dosetke padaju pljuskom.
Gospodin Luj Marten zaslužuje da bude pohvaljen, pošto je hteo da modernizuje zakonik time, što bi se iz njegovog tekst uklonila jedna zastarela formula, koja se danas ne primenjuje. Senat je primio predlog G. Martena, i doći će možda do glasanja.
Jedan od kolega G. Martena – jedan njegov imenjak – podigao je još više prava žene. On traži da bračni ugovor ne nosi povredu jednakosti ni u kom smislu. Po navodu jednog filozofa pokazuje on da član 213, nije u skladu ni sa autonomijom razuma i slobode – čak ni tada kada bi ovo okoravanje bilo dobrovoljno.
Međutim jedan vešt pravobranilac i profesor prava u Alžiru zauzeće se da zaštiti povredu starog zakonika, koji je vaspitavao toliko generacija. Ali, njegov naučni govor neće uspeti da zadrži pokret jednakosti novoga vremena, iz kojeg – pravo je – da žena ne bude isključena.
Razlozi kojima bi se služio G. Anri Komen, kao: ne treba dirati u zakonik, jer povrediti član 213 bilo bi štetno za porodicu, škodilo bi dobrom domaćem redu, čak do izvesne tačke i samom temperamentu žene – zastereli su, kao i stvar koju žele da spasu.
I mi se odista moramo zapitati, kako bi izostavljanje ove obične fraze: “Žena mora biti pokorna mužu”, remetilo red u kući i škodilo temperamentu žene?
U novom društvu dostojanstvo žene jednako je sa dostojanstvom čoveka. Ta jednakost i u običajima i u društvenom životu treba da bude napisana i u zakonu.
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
