“Zmajevi zubi: Priče sa severnog Kosova” – naslov je knjige diplomate i pisca Iana Bancrofta.

Ian je živeo širom bivše Jugoslavije više od deset godina. Radio je na Kosovu za EULEX, za OSCE u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, takođe piše o Balkanu. Na severu Kosova je živeo gotovo četiri godine.

„Kada me ljudi pitaju kako sam napisao knjigu i radio, prosto se jedno nadograđuje na drugo. Čuješ mnogo anegdota, mnogo uvida, a prava snaga knjige je, kako i kažeš u uvodu, glas drugih. To nije moj glas, to je glas ljudi sa kojima sam imao zadovoljstvo da razgovaram i nisu samo ti glasovi koji se direktno citiraju, već glasovi ljudi koji stalno oblikuju razumevanje toga šta se desilo na severu, šta se dešava i kakav je izgled budućnosti. Dakle, isto toliko važni su ti ljudi koji su stalno bili oko mene u drugim razgovorima, za vreme večere ili kod kuće. Bili smo ugrađeni u zajednicu ovde. Čak i oni glasovi koji se ne citiraju direktno, isto su toliko važni u smislu oblikovanja mog shvatanja o ovom mestu”.

Na pitanje zašto deo naslova knjige nosi naziv “Zmajevi zubi” – Bancroft navodi da su tri razloga za to.

Prvi – zmajevim zubima su nezivaju kvadratno-piramidalne blokade od armiranog betona za blokiranje puteva.

“I naravno, na severu je to bila prilično dobro korišćena taktika u različitim momentima u novijoj istoriji”.

Drugi je – pejzaž brda oko severa, koja su posebno vidljiva pri putovanju iz Prištine ka severu.

I treći je u vezi sa metaforom – grčki mit o “sejanju zmajevih zuba” iz kojih su nastali ratnici.

“Dakle, osetio sam da je to obuhvatilo različite vrste dinamika, jer knjiga mnogo govori o otporu, zajednici, raznolikostima i osećao sam da to obuhvata neke od tih osobina (severa Kosova, prim. aut.)”.

Svaka manifestacija zmajevih zuba ovde svedoči o prošlosti, angažuje se u nemirima sadašnjosti i neguje buduće oblike otpora, mirne i one druge. Iskustva zajednice – ratna tama i 2004, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. i barikade 2011. godine – posejala su nove zmajeve zube na severu Kosova – stoji u Bancroftovoj knjizi.

Sama knjiga pokriva vremenski period od gotovo čitavog veka – od početaka Trepče do skorašnjih događaja. Obuhvata poruke, stavove, priče i percepcije događaja ljudi sa severnog Kosova ne samo iz srpske zajednice, već i albanske i bošnjačke zajednice.

Iako knjiga nije istorijska, ona otkriva istorijske detalje manje znane za dobar deo javnosti na Kosovu, ali i šire.

Početno poglavlje počinje od nastajanja Trepče, odnosno informacija o Alfredu Česteru Bitiju – koji je ispitivao rudne potencijale, i zapravo bio ključna ličnost za nastanak Trepče.

Bancroft, između ostalog, otkriva da je Biti spasao tri najvrednija srpska srednjovekovna dokumenata, koji su bili deo Srpske narodne biblioteke u Beogradu do Prvog svetskog rata.

Nastavlja se sa pričom o rudarskom pokretu otpora protiv nacista tokom Drugog svetskog rata, a zatim autor prelazi na novije događaje.

Među novijim događajima su i barikade od 2011. godine, koje su u široj i međunarodnoj javnosti neretko percipirane kao kontroverzne.

Ovaj deo knjige takođe prenosi glasove običnih ljudi sa kojima je Bancroft razgovarao.

„Kao što pišem u knjizi, jedan od prikaza je da su ljudi na severu izmanipulisani, da je sve ili orkestrirano ili izmišljeno… ili ako se dogodi mobilizacija, to se dešava zato što su ljudi ili bili prisiljeni svojim poslom u javnim institucijama ili su bili podmićeni na određene načine ili su im pretili… Ono što vidimo tokom 2011. je čist izraz ljudi koji su hteli da se zalažu za svoja prava, sopstveno dostojanstvo, sopstvene slobode. Mislim da je važno razumeti da kada ljudi govore o tome da se granice ne menjaju jeste da se razume šta nezavisnost Kosova zapravo znači za realnost svakodnevnog života za ljude ovde. To je ne samo promena statusa linija na mapi, to zaista ima fundamentalne posledice za način na koji ljudi žive”, kazao je Bancroft.

U delu knjige podseća i na “fudbalsku utakmicu” odnosno akciju mladih Leposavaca “Go za otvorene granice”.

“Dva kapitena su se rukovala i razmenila mleko i hleb, svakodnevne potrepštine u sve manjoj ponudi”.

Utakmicu u blizini prelaza Jarinje pratio je sudija svezanih očiju – što bi bila međunarodna zajednica, dok su mladi nosili žute trake oko ruke, upućujući na njihovu getoizaciju.

Autor podseća da je scenario zamislio Leposavac Bane Nešović tada student političkih nauka koji je hteo da prikaže javnosti da su ljudi sa severa “ljudi od krvi i mesa kao i bilo ko drugi”.

“… Kao što ste pomenuli citat o krvi i mesu, najlakše je jednostavno kažnjavati ljude na severu, dehumanizovati ih, ne gledati na njihove tvrdnje kao na legitimne, da se kaže da je ovaj deo Kosova jednostavno crna rupa ili gnezdo organizovanog kriminala i zaboraviti da ovde žive normalni ljudi”.

Upravo zahvaljujući glasovima običnih ljudi, knjiga daje uvid u situaciju i atmosferu na severu Kosova koja je često pogrešno percipirana.

“I to je jedna od namera za pisanje knjige, jer ima mnogo pogrešnih shvatanja o severu, postoji citat u knjizi o tome kako se sever opisuje kao mravinjak što znači da izgleda strašno, ali ga je lako slomiti i to samo predstavlja suštinsko nerazumevanje o snazi zajednice ovde”, objašnjava Bancroft.

Pogrešne ili netačne percepcije o severu Kosova su svakako uticale i na to kako se međunarodna javnost i međunarodna zajednica odnosila prema zajednicii sa ovog dela Kosova.

“Bilo je slabosti u pogledu načina na koji je međunarodna zajednica angažovala na severu. Ne bih išao toliko daleko da to opisujem kao dehumanizujuće, ali mislim da počinje da ima taj efekat i sigurno završava stavljanjem severa u kategoriju ljudi koji manje zaslužuju našu pažnju, manje zaslužuju našu empatiju ili razumevanje. Mislim da postoji vrlo tanka granica između pokušaja da se razume način na koji ljudi misle o nekom pitanju i da vas neko percipira kao da opravdavate zašto se tako osećaju. Slušao sam mnogo ljudi ovde sa kojima se ne slažem, ali mogu da razumem zašto su došli do te tačke gledišta i onda je poenta pokušati da ih angažujem i možda ubedim ili jednostavno prihvatim da je to način šta misle o određenoj temi”.

Mislim da postoji i pogrešno shvatanje da je sever jedini problem, jedina poslednja preostala barijera… Ljudi vole da stavljaju ove vrste sukoba u veoma crno-bele kategorizacije… Kao da je rešenje pitanja severa lek za rešavanje svih problema sa kojima se Kosovo suočava, a samim tim i region i Bosna i sve ostalo.

“Jedna stvar za koju se nadam da će ova knjiga da postigne jeste da pokušam da bar malo proširim razumevanje da je sever raznoliko mesto. Različitosti su nešto o čemu se ne priča u javnosti (kada se govori o severu, prim. aut.). Sa mnogima kada razgovarate, imaju tu ideju da je sever homogena zajednica Srba” – kazao je Bancroft.