Žarko Milenković je pesnik, književni kritičar i proučavalac književnosti. Živi u Preocu, a radi u Gračanici. Njegova najnovija zbirka “Svakodnevno ubijanje života” sabira pesme koje opisuje kao “prostore sećanja i zaborava”.

“Ono što razlikuje ovu zbirku od prethodne to je da je ova nastala sa teretom sećanja i zaborava o kojima sam dosta razmišljao i to je bitno odredilo tematsku strukturu zbirke” – kazao je Milenković u najnovijem podkastu Alternativne.

Šta je ono čega se Milenković seća? A šta je ono što želi da zaboravi?

“Mene je dugo godina mučilo sve to što se nama dešavalo. Kad kažem nama, mislim na naše društvo generalno, bez ikakvih podela, jer smo svi na ovaj ili onaj način trpeli i i dalje trpimo nekakve vrste pritisaka i torture. Ali me je opterećivalo sve to kako se desilo i šta je moglo da se desi”, objašnjava autor zbirke.

Život u krugu od pet kilometara

Tema koja ga je, kako je objasnio, opsedala jeste iskustvo života u zatvorenoj sredini, odnosno, po njegovom sopstvenom iskustvu, život u krugu od pet kilometara.

“Pokušavao sam da objasnim ljudima sebe, odnosno svoj život, i samom sebi objašnjavao to šta se nama desilo, jer to se prihvati kao normalnost, ali to nije normalno i to ne treba doživljavati kao normalno”, kazao je Milenković.

“Interesantno je da kada sam slao te pesme jednom svom drugu koji živi u Beogradu, on je rekao – ‘pa kako si ovo sve ovako lepo i nediskretno opisao koronu i život 2020’. Ja kažem ‘ne, to nije to’. I objašnajvam mu. I on kaže kako se to sve podudura. Da, podudara se, ali je ovo nešto mnogo gore i mnogo tragičnije od korone. Iako su to zaista tragične stvari, i jedno i drugo. Bar ja mislim da neka razlika postoji”.

1L4A3539
Fotografije: Sunčica Andrejević

Postupci kojima svesno izolujemo jedne od drugih

Izolovanost je ono što je okosnica i Milenkovićevog objašnjenja života dve najbrojnije zajednice na Kosovu od kojih je jedna manjinska.

“Mislim da su i Albanci u svojim mestima vrlo izolovani. I prosto je tragedija i za njih i za nas da živimo jedni pored drugih, a da se uopšte ne poznajemo. Mislim da ništa ne znamo jedni o drugima, da ono što znamo, to dolazi iz nekih sfera koje nisu niti dovoljno realne, niti su primeri dovoljno zastupljeni da bismo imali neka razmišljanja”, kazao je Milenković, dodajući da Srbi na Kosovu o Albancima saznaju uglavnom preko medija, a da je to slučaj i sa Albancima.

“Zamislite sada onu tragikomičnu situaciju kada su se brojali glasovi, kada su se kao potrovali u CIK-u, Srbima ništa, albanskim brojačima nešto. Zamislite kakvu to sliku stvara pred nekim mladim Albancem koji nikad u životu nije video Srbina, jer kako me vidi, ja sam otrovan po njega. Takvim postupcima svesno izolujemo jedne od drugih. Dok se tu nešto ne promeni, mi ne možemo da govorimo ni o kakvom suživotu, jer zapravo mi smo jedni pored drugih. Ja zapravo ne znam šta nas može da povezuje, kada smo mi tako različiti svetovi, jer ne želimo da se upoznamo, to je očigledno, niti oni nas, niti mi njih. Da je drugačije, verovatno bismo se upoznali do sada”, kazao je.

Politička manipulacija

Ipak, ovo je fenomen specifičan ne samo za našu sredinu, navodi.

“Tako je na teritoriji čitavog Balkana. Mi smo se svi jasno podelili, stavljajući do znanja da ne želimo da upoznajemo jedni druge. Tu smo naravno podložni svakakvim manipulacijama. I medijskim i političkim pre svega”, kazao je.

O književnosti na KiM

Književnost koja se stvara na KiM, i koja se stvarala nije ni u kakvom vrednosnom određenju niža od književnosti koja se stvara, na primer, u Vojvodini, kazao je Milenković.

” Za to sam apsolutno siguran da tu nema neke razlike…”, dodao je, navodeći da po pravilu u srpskoj književnosti budu upamćeni oni koje vreme odredi i njihovo delo ostavi zaista značajnog traga.

Ipak, smatra da stvaraoci treba da stvaraju bez ikakvog opterećenja time da li će to što stvaraju da bude prihvaćeno:

“Već jednostavno da to bude neka vrsta njihove mesije u ovom svetu, jer mislim da stvaralac ne može da bude loš čovek. Pa, eto, on ako stvara, to je neka vrsta dobra, a dobro bi trebalo da spasi svet. Tako da svi mi možemo da budemo neka karika tog dobra da se spasi svet”.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *