Predstojeći izbori u Sjedinjenim Američkim Državama izazivaju veliku pažnju širom sveta, uključujući i region Zapadnog Balkana. U novom podkastu Alternativne, novinarka Sanja Sovrlić, razgovarala je sa pomoćnikom direktora Atlantskog saveta Lukom Ignacom o mogućim ishodima ovih izbora i njihovom uticaju na međunarodnu politiku, posebno na odnose Kosovo-Srbija. Ignac je istakao da je izborna kampanja donela iznenadne promene, pri čemu je potpredsednica Kamala Haris uspela da ojača poziciju demokrata, što bi moglo da utiče na politički kontinuitet prema Balkanu u slučaju njene pobede. S druge strane, potencijalna pobeda Donalda Trumpa mogla bi dovesti do transakcionalnog pristupa prema regionu, uz veću ulogu Evrope. Dok lideri na Balkanu pažljivo prate ove izbore, Ignac naglašava da Balkan trenutno nije prioritet u američkoj spoljnopolitičkoj agendi, što dodatno komplikuje očekivanja od budućih poteza SAD prema regionu.
Komentarišući ankete o predstojećim izborima, Ignac navodi da je došlo do drastične promene u samoj kampanji i izbornoj trci.
On podseća da je pre samo mesec dana situacija izgledala drugačije, odnosno da je Donald Tramp imao značajnu prednost nad Bajdenom i ne samo u nacionalnim anketama nego i na nivou država koje su najvažnije za dobijanje izbora.
“Ono što se sada desilo i što je jako zanimljivo je da je potpredsednica Kamala Haris, uspela na neki način da potakne novu nadu unutar demokratskih krugova, odnosno uspela je da pokrene i pronađe nekakvu novu energiju. To se pokazuje u prvim izlaznim anketama nakon što je najavljeno da će ona biti kandidat demokrata na izborima za predsednika” – kazao je Ignac.
On dodaje da je Haris sada na nacionalnom nivou uspela da nadoknadi razliku koju je Bajden imao iza Trampa i čak da dobije između tri do četiri odsto više podrške među glasačima koji su neodlučni, ali i među demokratama koji do sada nisu pokazivali ambiciju izlaska na izbore, ili nužno nisu bili zadovoljni kandidatom kojim je bio predstavljen.
“Tako da prve ankete su zapravo jako pozitivne za demokrate. Naravno, još neko vreme mora da prođe da bi se videlo koja je ta dugoročna perspektiva, u smislu koliko će dugo ona uspeti da zadrži stvarno taj momenat” – dodao je Ignac.
On ponavlja da će određene države biti presudne za dobijanje izbora, te dodaje da će Haris možda imati dodatnu prednost nakon Nacionalne konvencije na kojoj je službeno postala kandidatkinja demokrata za predsednicu SAD.
Kao ključan momenat u američkom političkom narativu vidi javnu debatu između Haris i Trampa.
Ukoliko bi debata prošla povoljno po Haris, očekuje se da joj to ne samo poveća prednost, nego da bi – u državama, poput Floride, u kojima tradicionalno demokrati nisu uspeli da dobiju prednost i nisu uspeli da je dobiju za vreme predsedničke kampanje kao što je to slučaj u zadnjih nekoliko kampanja – to moglo da se promeni.
Dosadašnju kampanju opisuje kao jednu od najzanimljivijih i najdinamičnijih.
Na pitanje šta se može očekivati od SAD tokom trajanja kampanje prema regionu Zapadnog Balkana i konkretnu Kosovu, Ignac navodi da su ovo možda jedinstveni izbori, jer aktuelni predsednik SAD i trenutna administracija imaju mogućnost da se manje fokusiraju na izbore, a više na spoljnu politiku.
On dodaje da to može da se vidi Bajdenovim uključenjem u pokušaje završetka rata između Izraela i Hamasa i na aktivnijem odnosu prema Ukrajini.
Ignac navodi da se tu radi o pitanju zaostavštine kojom su američki predsednici, kako je rekao, često opterećeni, odnosno šta je to što će ostati iza njih i kako će se o njima pričati u narednim generacijama.
Što se tiče Zapadnog Balkana, naš sagovornik navodi da je jasno bilo i na početku Bajdenove administracije da su tu ljudi kojima veruje i kojima državni sekretar za spoljne poslove Entoni Blinken isto tako veruje.
Napominje da su to bili Gabrijel Eskobar i Džim O’Brajan, koji imaju duboko iskustvo na Zapadnom Balkanu i koji su puno vremena proveli radeći na Balkanu.
Ignac veruje da ne bi trebalo očekivati značajno odmicanje Amerike ili američkog interesa po pitanju Zapadnog Balkana tokom ovog zadnjeg ciklusa debata i zadnjih političkih aktivnosti pre samih izbora:
“To možda nije najzanimljiviji odgovor za regiju, ali isto tako mislim da bi mi hteli da Amerika puno više pažnje nama pridaje nego što to u istinu jeste. Živimo u vremenu kada su međunarodni sukobi na svim stranama sveta eskalirali do nivoa kada stvarno možemo govoriti o jednoj izrazito nestabilnoj svetskoj situaciji i mislim da Balkan u celoj toj priči jednostavno nije toliko visoko na agendi, kao što je to možda bio na samom početku mandata kada se pričalo o očuvanju demokratije, radu sa ljudima koji specifično žele zaštiti ljudska prava, civilno društvo. Sada više govorimo o ratovima, oružju, proizvodnji oružja i naravno u toj celoj priči Balkan nažalost nije toliko visoko pozicioniran”.
Na podsećanje da na Balkanu ipak postoje očekivanja i po pitanju odnosa Beograda i Prištine, te i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima očekivanja od Trampa, a kosovski premijer Aljbin Kurti od demokrata, te na pitanje da li se može očekivati značajna promena po ovom pitanju u zavisnosti od toga ko bude sledeći predsednik SAD, Ignac navodi da ukoliko Haris pobedi da se po pitanju Zapadnog Balkana može očekivati kontinuitet.
Ignac podseća da Haris nema kadar koji se tradicionalno bavio spoljnom politikom, da je njena karijera u poređenju sa Bajdenovom značajno kraća, te da istovremeno nije bila dugo aktivna u međunarodnim temama, nego se primarno bavila pravom u Kaliforniji.
Sa druge strane, spoljnom politikom se donekle bavila kroz aktivnosti u okviru Obaveštajnog komiteta, u periodu kada je Trump postao predsednik, te je tako dobila uvidu u “ruski uticaj”.
Zato Ignac veruje da se u slučaju da Haris pobedi može očekivati da će kadar koji će se baviti pitanjem Zapadnog Balkana ostati sa Džimom O’Brajanom na načelu:
“Možda dođe do promena nekih ambasadora, ali generalno po pitanju Zapadnog Balkana mislim da od demokrata ne trebamo očekivati neku značajnu promenu po pitanju pristupa, barem prema saznanjima koje vidimo do sada”.
S druge strane, u slučaju Trampa, Ignac navodi da se očekuje politika transakcionalizma, a da će se lideri sa Zapadnog Balkana prilagoditi eventualnoj Trampovoj administraciji.
“Mislim da su svi lideri na Zapadnom Balkanu izrazito prilagodljivi tome što se dešava na nekakvom spoljno-političkom nivou, tako da nezavisno od toga na koji način će Tramp pristupiti regiji, mislim da će se lideri veoma brzo naučiti njegovom jeziku i načinu na koji se pristupa” – kazao je naš sagovornik, dodajući da se to videlo i za vreme prvog Trampovog mandata.
“Nekad nezadovoljni, nekad zadovoljni, ali u pravilu bez nekakvih većih postignuća što se tiče spoljno-političkog plana i stabilizacije regije same po sebi. Što to dovodi kao nekakav rezultat da možemo očekivati puno veću aktivnost Evrope na Zapadnom Balkanu”.
“Mislim da će prepoznati priliku da se uspostavi kao veći garantor normalizacije na tome, jer mislim da ambicija ili interes od strane Trampove administracije neće postojati. Primarno zato što će uložiti svoj kapital i trud u druga pitanja koja su im više interesantni” – kazao je naš sagovornik.
Na pitanje da li to onda znači da su očekivanje srpskog predsednika od Trampa prevelika u kontekstu rešavanja pitanja Kosova na povoljniji način po Srbiju, Ignac kaže da je prerano reći hoće li nova konstelacija Trampovih službenika imati stvarno interes na Balkanu.
On dalje dodaje da srpske vlasti gledaju kako najviše da povećaju svoj uticaj u američkoj spoljnoj politici i prepoznaju to kroz vezu koja je uspostavljena tokom prve Trampove administracije.
Naš sagovornik navodi da to jeste realna stvar, te dodaje da je moguće da će doći do nekih dostignuća za region Balkana ili normalizaciju odnosa ili da će “stati više na stranu Srbije”, ali samo do određenog nivoa.
“Tu nisam nužno siguran da bi se američki spoljno-politički motor, ukoliko dođe do izbora Trampove administracije, toliko fokusirao na rešavanje pitanja normalizacije”, kazao je Ignac, navodeći da je takvog stave uprkos tome što postoji odnos između Beograda i određenih službenika u bivšoj Trampovoj administraciji, odnosno Ričarda Grenela.
“Mislim i da Evropi neće biti u interesu dopustiti normalizaciju koja ne bi bila pod uslovima koji su Evropi važniji. To je normalizacija koja dovodi i do stabilizacije i do rezrešavanja važnijih pitanja koji će onda dovesti do toga da te zemlje potencijalno mogu doći bliže bliže Evropskoj uniji i mogu postati interesantnije više sa ekonomskog smisla, a sa druge strane stabilizuju spoljne granice EU”.
“Ali mislim da velikih i značajnih postignuća, nažalost barem u kratkoročnom periodu – ne bi trebali nužno očekivati dok postoje puno veći spoljno-politički sukobi u ostatku sveta” – dodao je naš sagovornik.
Komentarišući to da se kosovski premijer Aljbin Kurti pokazao imunim na ono što se naziva pritiskom iz SAD, usled jednostranih akcija na terenu, Ignac kaže da to sa jedne strane pokazuje da Amerika nema toliku ambiciju da se uključi u pojedina pitanja.
On takođe navodi da postoji odgovor i od Amerike i od EU prema Kurtiju, što su restriktivne mere prema Kosovu, odnosno manjak u pristupu fondovima, te neodržavanja sastanaka sa predstavnicima kosovskih vlasti.
Zato Ignac ocenjuje da dosadašnji Kurtijev odnos neće funkcionisati na dugoročnom nivou, jer vodi u destabilizaciju, te da će SAD u jednom trenutku promeniti svoj odnos po ovom pitanju:
“Tako da mislim da s jedne strane možemo to čitati kao nekakvo slabljenje američkog interesa u regiji i uticaja, zato što se Amerika toliko fokusirala na druge delove sveta, a s druge strane isto tako možemo to gledati kao na, neki način, nevoljnost Amerike da se trenutno bavi Balkanom, pogotovo zato što smatraju da ti problemi nisu toliko veliki, kao što su neki drugi, kao što je pitanje Palestine, Ukrajine i slično”.
Ipak, veruje da će pritisak na Kurtija rasti, a da, sa druge strane, lideri sa Balkana koriste predizborni period u SAD da čine korake koje inače ne bi mogli, jer nisu u fokusu spoljne politike ove zemlje.
Na komentar da se onda stiče utisak da SAD više nisu zemlja koja sve rešava “jednim pozivom”, naš sagovornik kaže da SAD već dugo vremena nije takva zemlja i da to ne treba nužno razumeti kao slabljenje SAD.
On navodi da je sadašnji predsednik Bajden radio na povezivanju sa zemljama koje omogućavaju Americi da njena moć i uticaj budu veći nego što stvarno jeste:
“Tako da ne bi nužno govorio o nekakvom slabljenju Amerike, ali da postoji potencijal za to i da će isto tako i ovi izbori i kako američka spoljna politika izgleda nakon ovih izbora i koliko ljudi u ostatku sveta budu verovali Americi nakon ovih izbora, mislim da je to krucijalan detalj koji treba pratiti i koji će definitivno odlučiti o budućnosti Amerike kao globalnoj supermoći”.
