Podkast sa Jovanom Zafirovićem: Istina kao glavni začin života

Istina je jedna od glavnih vrednosti i glavni začin života. Jovan Zafirović aforizme piše i radi istine i iz ličnog revolta prema svemu šta nas okružuje. Aforizam je pesnica u glavu čitaoca koja, ako ga pogodi, može da boli – kaže naš sagovornik u najnovijem podkastu.

Jovan Zafirović, inače iz Donjeg Korminjana, studira u Kosovskoj Mitrovici, radi u Begoradu, dobitnik je prestižne Vibove nagrade mladim piscima za doprinos u oblasti satire. U međuvremenu je dobio još jednu nagradu – “Mladi Tipar”.

“Što se tiče mladih aforističara sa KiM, ne znam nikog osim sebe, a voleo bih da znam i da nas ima i da imamo neku svoju grupu, svoje delovanje, festivale, međutim, to nije slučaj. Znam za još dva aforističara sa KiM koji ne žive na KiM”, kazao je Zafirović.

Vidi više razloga što je mladih aforističara na KiM malo:

“Jedan od tih razloga može da bude neupućenost, mnogi i ne znaju šta je aforizam, što je poražavajuće, ne toliko sa njihove strane, koliko to da se aforizmi kao kritička misao marginalizuju iz svih mogućih medija, tako da ih u medijima na prostoru KiM gotovo uopšte nemamo, ni u jednom listu, i na svim ostalim digitalnim medijima i portalima”.

“Druga stvar, ne samo po pitanju aforizama, jeste odsustvo kritičke misli i odsustvo i želje i hrabrosti da se na jedan specifičan, paradoksalan i komičan način govori o devijantnostima i boljkama koje opsedaju i prisutne su u našem društvu”, objašnjava Zafirović, dodajući da u smislu svog komentara o odsustvu kritičke misli i hrabrosti ne želi da generalizuje.

“Nema hrabrosti da se govori, ali što se tiče opstanka, tu nismo izgubili hrabrost, naprotiv… Mislim da su ljudi spremni da budu hrabri i da ostanu ovde (na KiM, prim. aut.), jer samim svojim primerom i prisustvom i življenjem oni to dokazuju”, dodao je.

Na komentar da ipak postoji odsustvo kritičke misli u javnosti posebno kada su u pitanju mladi na KiM, te pitanje ko je za to odgovoran, Zafirović pominje citat koji se, kaže, pripisuje Dostojevskom:

“Svi smo za sve krivi, od svakog po malo, napravi se ovo što imamo danas”.

“Ljudi se zadovoljavaju ličnim interesima, interesi zajednice nisu im primarni i mislim da je to ključ svega, jer svi gledaju, kako mi kažemo, svoju korist i niko ne brine ni o kome. Mislim da smo se mnogo otuđili, ne samo u prethodne dve godine, i ranije je situacija bila takva. Treba da se okrenemo jedni drugima i zajedništvu. Ne možemo da funkcionišemo kao individualna bića, a ljudi sve više tome pretenduju. ‘Bolje da ćutim da ostvarim neke svoje koristi, nego da kažem i da svima bude bolje’. To je odsustvo žrtve, ljudi nisu spremni na žrtvu, jer žrtva zahteva i posledice sa kojima se susreću ljudi i koji govore i rade dobre stvari. Ne mora to da bude samo aforizam, nego i delovanje kroz neke organizacije i humanitarne organizacije i svega drugog što je na dobrobit zajednice”.

Šta je ono što u najvećoj meri može da izazove našeg sagovornika da napiše aforizam?

“Mene u ovim trenucima pogađa – od hipokrizije do političkih malverzacija i društvenih neprilika – sve ono što se suprotstavlja mojim stavovima. Znamo da je aforizam stav autora i to je ono što ga razlikuje od poslovice… To je moje delovanje i moj odgovor i to moje pisanje je iskazivanje stava”, kaže Zafirović.

Aforizam i javno iznošenje stava se neminovno povezuje sa hrabrošću i mogućim posledicama. Međutim, on dodaje, “svi mi trpimo nešto”.

“Da li je trpljenje ako neko sam prihvati tu borbu? Mislim da nije, jer čovek treba da zna do kojih posledica može doći i sam bira hoće li to, ili neće. Ako hoće, onda znači da je dobrovoljno pristao na stvari koje će mu se naći na putu. Ako nije pristao, onda je trpljenje”, kaže.

Život u Donjem Korminjanu i odlazak mladih

O životu u Donjem Korminjanu kaže da je specifičan, kao i u svim manjim srpskim sredinama na KiM:  

“Iz ove perspektive mogu da kažem da je poražavajuća situacija u smislu odlaska mladih, i sam sam taj koji je otišao iz Donjeg Korminjana. Kao i u svim krajevima, ne samo na prostoru KiM, i u centralnoj Srbiji i svuda u svetu, ljudi se suočavaju sa egzistencijalnim borbama i prosto moraju da napuste svoje rodne krajeve, tražeći dobre uslove života”.

Objašnjava da je Korminjane trenutno srpsko selo, ali i da je u toku, kako je kazao, nalet prodaje imanja.

“Mislim da se život u mnogome razlikuje u odnosu na Kosovsku Mitrovicu. Mitrovica jeste grad i to ne može da se poredi. To je univerzitetski centar, imamo različite kulturne događaje, život je dinamičan, dok u Donjem Korminjanu i okolnim selima nema toga… I to je na neki način razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju da odu. Nije život da bi se hranio, već da bi se duhovno razvijao i imao duhovnu hranu. Mislim da je u tom smislu jako loša situacija”, dodaje.

Aforističar koji piše i poeziju za decu

Uprkos priznanjima za njegove aforizme, Zafirović tek treba da izda knjigu koja se očekuje septembra.

Prethodno je objavio zbirku pesama za decu u izdanju Banatskog kulturnog centra “Dragi dnevniče” koja sadrži oko 50-ak pesama.

“Ta knjiga je nastala kao omaž detinjstvu koje svi mi na KiM nismo doživeli kao što to dožovljavaju druga deca u svetu” – kazao je naš sagovornik.

Prethodno je objavio i zbirku rodoljubive poezije, ali i zbirku pesama “Šta ćeš da budeš kad porasteš?”. Sa novcem od prodaje ove knjige, kupio je 180 paketića za decu predškolske ustanove “Pčelica Maja”.

Šta je Jovan želeo da bude kad “poraste”?

“Kako rastem, sve više želim da kad ‘porastem’ budem čovek. Tako da težim ka tome. Pre svega dobar čovek. Sve one vrednosti za koje se zalažem i za koje smatram da nemaju alternativu”, kazao je.

Leave A Comment

Your email address will not be published.