Foto: N1

Banjska – selo na severu Kosova – turističko mesto, postalo je poznato u domaćoj, ali i svetskoj javnosti. Nažalost, ne po turizmu, banjskoj vodi, već po oružanom sukobu. Četvorica mrtvih – jedan kosovski policajac i trojica Srba – epilog je onoga što se događalo od ranog jutra 24. septembra i trajalo satima kasnije. Dok su neki detalji razjašnjeni, poput onog ko je preuzeo odgovornost i ko je učestvovao (što je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić), i dalje je niz nepoznanica. Ključno pitanje je koje čitavu javnost intrigira – šta je bio cilj akcije u Banjskoj? O tome i drugim temama u vezi sa Banjskom razgovarali smo u novom podkastu sa vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem. Za njega je ključno da se rasčisti ko stoji iza organizovanja grupe u Banjskoj. Ovaj vojni analitičar je ocenio i da je slučaj u Banjskoj pokazao da Srbija ima problema na unutrašnjem planu u bezbednosnom smislu i to usled političkih i partijskih interesa.

“Pravljeni su neki scenariji i mislim da ipak od svega, deo tih scenarija nije bila neka konkretna akcija. Ne vidim, od prvog momenta, nijedan indikator zbog čega bih verovao da je na severu Kosova Radoičićev odred preduzeo nešto što bismo nazvali akcijom. Iz ugla Prištine, to je teroristički čin. Ali mislim da od svega što smo do sada videli i saznali, nedostaje beskonačno mnogo odgovora na pitanja koja bi se postavila, ali nema ničega što bi ukazivalo da je reč o smislenoj akciji, oružanoj pobuni. Pa podržao bi Beograd oružanu pobunu ako je svrsishodna. Sve to što se desilo zapravo izgleda kao konfuzna situacija koja je nastala zato što je neko zatečen u situaciji u kojoj nije želeo da bude zatečen. Kao recimo presecanje neke druge aktivnosti koja nije bila agresivna” – ocenjuje Radić.

Međutim, podcrtava i da nedostaju informacije zašto je došlo do takve akcije.

“Ali slika toga kako je Srbija počinila invaziju na sever Kosova je neodrživa, to je sada deo mehanizma propagandne kampanje koju vodi zvanična Priština. Dobili su sjajnu priliku da iz vrlo nepovoljne situacije izađu u dobitnu situaciju i sada naravno u toj formi se ne zaustavljaju. Grade priču koja je neodrživa na osnovu onoga što je viđeno” – pojašnjava Radić.

Sa druge strane, navodi da reakcija KFOR-a “dovoljno” govori o tome da postoji svest kod zemalja članica KFOR-a da nije bila reč o ofanzivnom dejstvu, napadu “paravojne grupe”.

“Ali je kompromitovano njihovo prisustvo tamo i nastala je ogromna šteta” – dodaje.

Nastala je, ističe – i neizmerna šteta po interes pre svega srpskih građana.

“To je ozbiljan incident, nešto što je istorijski presedan i što Srbiju dovodi u vrlo nepovoljnu situaciju. Nije nam to trebalo i naravno da ljudi koji bi trebalo da snose odgovornost, ne žele da polažu nama račune i oni će sve da slažu i da prete i urade šta god treba da bi nam zamaglili situaciju” – kaže.

Sa druge strane, ističe da se ne radi ni o scenariju sa “trećim igračima”, te podseća da je u prvi mah pokušano da se stvori takva slika.

“Onda ide onaj klasičan mitomanski ciklus za srpsko javno mnjenje – sve su to uradile strane službe. A onda vi uzmete sa menija koja vam strana služba smeta. Pa za one Srbe većinske koji vole Rusiju – sve su to uradile one zapadne službe. Za manjinu koja ima netrpeljivost prema ruskom elementu – eto vidite šta nam Rusi uradiše. Ali činjenica je da su to domaća posla i da je u svakom slučaju rezultat po interese srpskog naroda izuzetno loš” – naveo je Radić.

Ipak, ističe da će Srbija na spoljno-političkom nivou da “preživi”. Kao argumente navodi:

“Zato što na Zapadu postoje, u kontekstu rata u Ukrajini, svih rizika koje taj rat proizvodi, vrlo pragmatični odnosi. Ako se srpska vlast svrstala na zapadnu stranu, a jeste – isporukama naoružanja, vojne opreme Ukrajini, zatim mnogim manevrima koji su do sada urađeni, a koji su nevidljivi javnom mnjenju u distanciranju prema Rusiji – očigledno je da je to bilo dovoljno za Amerikance. Ne bi Amerikanci tako često dolazili na vežbe, ne bi se organizovali razni protokolarni događaji ako nisu zadovoljni načinom na koji se Srbija postavlja. U tom kontekstu poteza koji su urađeni tokom ove godine po pitanju rešavanja kosovskog problema, ali u senci, daleko od onoga što mi znamo kao posmatrači koji koriste zvaničnu informaciju, nego tamo gde se reklo šta treba da se uradi i kako se planira, sve će to biti amortizovano. Jer očigledno je da glavni tok razvoja prilika ide u korist sila sa Zapada koje su zainteresovane da se dođe do rešenja kosovskog problema onako kako oni to vide, a to je verovatno puno prihvaćanje samostalnosti Kosova, na ovaj ili onaj način, faktičko, ne mora da bude pravno. Ali pragmatični su u tome”.

Ovaj vojni analitičar, međutim, ističe da događaj u Banjskoj ukazuje na “ozbiljan problem” na unutrašnjem planu Srbije u bezbednosnom smislu.

Dosadašnjim politikama nisu zaštićeni Srbi na Kosovu, ocenjuje, a u bezbednosnom smislu događaj u Banjskoj za državu Srbiju kaže da može da se tumači i kao “paravojno organizovanje”.

U kontekstu takvog organizovanja, on zapravo upućuje kritike na račun političkog vođstva Srbije, podsećajući da su od 2020. godine na demonstracijama u Beogradu mogle da se vide grupe lica koje nisu bile iz zvaničnog policijskoj sistema, a koje su intervenisale.

Zato je za njega ključan odgovor na pitanje ko su ljudi koji zaista stoje iza organizacije grupe u Banjskoj.

“Moramo da rasčistimo situaciju, na nivou potrebe da zaštitimo ono što je suština normalnosti da funkcionišu Srbi moramo da se borimo da dobijemo informacije ko su bili ti ljudi” – kazao je Radić.

Na pitanje ko je onda zakazao kada je u pitanju Banjska, Radić vidi dve mogućnosti. Za obe kaže da “ne zna šta je gore”.

“Jedna mogućnost, a to je ona na koju želi da sugeriše državni sistem, odnosno ljudi koji kontrolišu srpsku državu – je da je organizacija (grupe u Banjskoj) prošla ispod radara našeg bezbednosnog sistema. Onda je sramno da imamo takve ljude u bezbednosnom sistemu” – kaže Radić.

Podseća da je Srbija prošle godine utrošila oko dve milijarde sto osamdeset i osam miliona evra za bezbednosni sistem i zato jasno ističe da ne veruje u pomenutu mogućnost.

Zato on upozorava i veruje da je stvaranje takvih grupa, ne isključivo one u Banjskoj – “politički” i “partijski” mehanizam na šta je “državni sistem ostao slep”.

“Mislim da će se na kraju pokazati da su te formacije stvorili ljudi koji vode državu Srbiju. Znate, nekada je postojao jedan staromodan izraz, to se zove – veleizdaja. Zaista, veleizdaja, jer vi se borite protiv svoje države, vi ste zarad nekih partijskih interesa stvorili nešto što ne sme da postoji”, dodao je Radić.

“Pa šta sad, kao građani treba da biramo – da li je gore da imamo tako nesposoban sistem bezbednosti koji ne vidi da se formira grupa pred njihovim očima, ili da prihvatimo mogućnost da je zapravo formirana takva organizacija sa znanjem nekih ljudi iz političkog vođstva ove zemlje?” – pita se Radić.

Upućuje kritike zvaničnom Beogradu i zbog toga što ga “ne zanimaju mnogo ljudi koji imaju ime i prezime, koji žive svoj život na KiM, a srpske su nacionalnosti”.

“Mi smo izneverili Srbe na Kosovu. Politika koja se vodi iz Beograda ponovo se pokazala nesposobnom da zaštiti ljude, one ljude koji su dugačak spisak imena i prezimena, koji žive na Kosovu i Metohiji” – dodao je.

Posledice incidenta u Banjskoj su sada više nego očigledne – kompromitovana je pozicija Srbije – dodaje naš sagovornik, te se osvrće i na zahtev srpskog državnog vrha da se poveća prisustvo KFOR-a na severu Kosova, odnosno da KFOR preuzme odgovornost za bezbednost na severu Kosova.

“Posramljeni smo. Mi jesmo posramljeni kao nacija, posramljena je naša politika koja je vođena diletantski, bez plana, od danas do sutra, sa mnogo improvizacija, sa stalnim dodvoravanjem medijima, a ne realnim potrebama na terenu. I sada se pouzdamo u KFOR. Upućuje se jedna kontradiktorna poruka. Stvara se slika srpskom javnom mnjenju da smo maltene spremni za rat i da ćemo mi da uzvratimo na ono što se dogodilo, ona tragedija u Banjskoj, ali realnost je vrlo jasna” – dodaje.

Nadležnost za bezbednost na Kosovu je u rukama KFOR-a – podcrtava Radić i podseća da je to prihvatio zvanični Beograd, juna 1999. godine.

KFOR – sutšinski NATO – još jednom podcrtava.

“Ne možete protiv NATO-a. Pokušali smo 1999. godine. Situacija je paradoksalna. Srbija se okrenula ka NATO-u. Srbija se posebno okrenula poslednjih meseci ka Sjedinjenim Američkim Državama. Svrstala se. Imamo zajedničke vežbe sa američkom vojskom. Više to nije priča o vojnoj neutralnosti posle početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine kada je na osnovu odluke Vlade Srbije prekinuta svaka aktivnost na vežbama sa svim zemljama sa kojima imamo tu formu saradnje, sada imamo vežbe sa Amerikancima. Čekajte. Koja je onda poruka koju želimo da pošaljemo? Pa potpuno je šizofrena” – zaključuje.

Na pitanje kako razume odluku o raspoređivanju srpske vojske uz administrativnu liniju, Radić ističe da se radi o “demonstraciji sile”.

“Kao demonstraciju sile za unutrašnju upotrebu. Jer kod nas je sve namenjeno za impresioniranje glasačke mašine. Izgubljena je pamet. Ne radimo više ništa racionalno. Naša vlast radi samo na učvršćivanju svoje moći kroz igru prebrojavanja glasova na projektovanim izborima. Sve se svodi na izbore” – dodaje naš sagovornik.

Osvrnuo se i na obraćanje srpskog ministra odbrane i načelnika generalštaba medijima.

Ocenjuje da je “izgubljena svrha postojanja vojske” i da je sve “samo poza”, kritičan je i prema ministru odbrane Milošu Vučeviću i prema načelniku generalštaba Vojske Srbije Milanu Mojsiloviću.

Podcrtava da ministar odbrane ne može da govori o izvršenju naredbe vrhovnog komandanta – srpskog predsednika – što je učinio u svojim obraćanjima, jer ministar nije u liniji komandovanja vojskom.

“Tu je načelnik generalštaba. Ali on je takođe čovek koji je tu da služi kao dekor, i general Mojsilović od kako je došao na dužnost uglavnom servisira potrebe ega političara, pravi velike vojne šouove, da bi to izgledalo lepo u direktnom prenosu” – dodaje.

“I sada imamo ponovo politiku koja se poigrava sa nečim što je previše ozbiljno da bi bilo predmet trivijalnih razgovora kakve oni vode pred kameram. Jasno je ko je na Kosovu i Metohiji, jasno je da smo prihvatili neka pravila igre, i ako nemamo vojnu snagu da izbacimo NATO, onda ne možete pričati o ideju upotrebi sile” – podcrtava Radić.

Javnost podseća da Vojska Srbije sve vreme ima mehanizme saradnje sa KFOR-om, kao i tim Vojske Srbije koji je formiran za saradnju s KFOR-om pri komandi kopnene vojske u Nišu koji sve vreme komunicira sa KFOR-om.

“I mnogo toga dobrog je urađeno i to ne znate, jer to nije rečeno u medijima” – dodaje.

Navodi da je pretprošli komandant KFOR-a po završetku svog mandata mađarskim medijima dao intervju gde je u pozitivnom tonu govorio o saradnji sa Vojskom Srbije:

“Gde je lepo pričao o saradnji, recimo o nečemu što nismo videli u izveštajima u našim medijima, na naslovnim stranicama barem, o tome kako je KFOR u koordinaciji sa Vojskom Srbije razbio ilegalne kockarnice koje su postojale u međuprostoru. Jer sve vreme mi zapravo pričamo o problemu sa kriminalom, o organizovanom kriminalu koji nam je pojeo dušu koji se tako zapatio na temelju priče o patriotizmu”.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta “Prekinuti ćutanje” koji sprovodi Alternativna u partnerstvu sa Kontakt Plus radijom.

Sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije i isključiva je odgovornost Alternativne i Kontakt Plus radija, te nužno ne odražava stavove EU.