Nebezbednost, strah, osećaj prevarenosti – ovako se ukratko osećaju Srbi na Kosovu kada su u pitanju teme od značaja za njihov život, prema podacima istraživanja “Odbrojavanje – stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima”, koje je sproveo Humani centar.

Istraživanje je obuhvatilo 300 ispitanika (175 sa severa Kosova i 125 sa juga od Ibra) kroz upitnike, tri fokus grupe i devet dubinskih intervjua. Rezultati su predstavljeni 9. maja u severnom delu Mitrovice.

U vezi sa bezbednošću, samo 1% ispitanika se oseća potpuno bezbedno, dok se 32% oseća donekle bezbedno, 38% donekle nebezbedno, a 29% potpuno nebezbedno.

Strah od gubljenja posla je značajan, s obzirom na to da se 34% ispitanika plaši da bi to moglo ugroziti egzistenciju njihove porodice.

Takođe, 79% ispitanika navodi da se ne oseća slobodno da javno izrazi svoje mišljenje, pri čemu su strah od izolacije, gubljenja posla ili drugih oblika zlostavljanja glavni razlozi.

Istraživanje je takođe obuhvatilo pitanje tablica, pri čemu samo 2% podržava postojeće rešenje, a 51% se oseća prevarenim.

U vezi sa izgradnjom baza specijalnih jedinica na severu Kosova, 26% ispitanika smatra da se radi o demonstraciji moći i dominaciji, 36% smatra da je to ozbiljna bezbednosna pretnja, dok 34% ne podržava to zbog nejasnih ciljeva izgradnje ovih baza.

Implementacija francusko-nemačkog predloga je takođe negativno percipirana, s obzirom na to da 35% ispitanika vidi predlog kao izdaju, a 31% kao pretnju opstanku zajednice.

Politički predstavnici su takođe percipirani negativno, s obzirom na to da 30% ispitanika smatra da rade isključivo u sopstvenom interesu, da ne doprinose poboljšanju položaja zajednice; 36% ispitanika smatra da nemaju dovoljno kapaciteta za svoje poslove, dok je 25% njih navelo da sprovode politiku koja nije u interesu zajednice.

Takođe postoji uverenje da ne postoji politički pluralizam unutar srpske zajednice.

Politički analitičar i novinar Cvijetin Milivojević, komentarišući rezultate istraživanja, istakao je da među Srbima na Kosovu vlada nedostatak optimizma, s obzirom na egzistencijalni strah i nesigurnost u pogledu budućnosti, kako pojedinaca tako i zajednice.

Takođe je citirao akademika Gazmenda Zajmija, koji je rekao da politička sudbina jednog naroda nikada ne može biti unutrašnje pitanje drugog naroda i njegove države.

„Mi smo sada u poziciji da ovu istu rečenicu možemo primeniti na sudbinu srpske zajednice na Kosovu“ – dodao je.

Milivojević je kritikovao nedostatak istinskog dijaloga između Beograda i Prištine, navodeći da zapadne sile “komanduju pregovorima”.

On takođe ukazuje na nesposobnost EU da posreduje u dijalogu, kao i na odgovornost srpske strane koja prihvata nametnute dogovore.

Milivojević smatra da je ključna reč kompromis, a ne nametanje rešenja, kao i da bez kompromisa nema trajnog rešenja za Kosovo.

On je takođe naglasio da se svi globalni sukobi rešavaju na relaciji Vašington-Moskva, što dodatno ukazuje na značaj najvažnijih sila sa Zapada u ovom pitanju.

„Ne žurimo nigde, ovakva rešenja koja vidimo, ne obezbeđuju ne samo bezbednost, nego ni golu egzistenciju srpskoj zajednici koja je silom pretvorena u nacionalnu manjinu, a ne svojom voljom. Neko ko je rušio bivšu Jugoslaviju zaboravio je da ne postoji nikakav svetski žandar koji ima pravo da između mene i mog brata povuče granicu, osim ako se ja i moj brat ne dogovorimo o tome, mirom. A nama su to učinili“ – zaključio je Milivojević.

Profesor Aleksandar Ćorac, inače član Srpskog nacionalnog foruma, naglasio je da je ključna reč koja opisuje period nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovu – licemerje:

“Licemerje do te mere da je samo potrebna forma koja će samo da se predstavlja negde, ali bez suštine na terenu – da se postigne stvarno uspostavljanje bezbednosti, stvarnog uspostavljanja osećaja slobode kod ljudi i stvarno uspostavljanje ravnopravnosti Srba i Albanaca. Ne to nije ostvareno. Sve ono za šta je međunarodna zajednice bila zadužena, skoro ništa od toga nije ispunjeno“.

Prof. Ćorac je ocenio da je politika kosovskog premijera Aljbina Kurtija prema Srbima “kopija Miloševićeve” politike i da sprovodi “apsolutnu okupaciju severa” i “nametanje volje”.

On upozorava da ovakav model vodi ka novom sukobu za buduće generacije.

Prof. Ćorac je dodao i da je zapanjujuće da nijedan ispitanik nije rekao da nema strahova i da se ne plaši, a da je ogroman broj onih koji strahuju.

On je ocenio da i Beograd i Priština i međunarodna zajednica treba da se zapitaju – “Gde mi to živimo?”.

„Ključno pitanje za vladu u Prištini i predstavnike međunarodne zajednice – šta vi mislite da dobijete ovim ljudi? Zašto?“ – upitao je.