Dragan Novakovic Beli - vajar iz Slatine kod Leposavića
Dragan Novaković Beli – vajar iz Slatine kod Leposavića

Kada biste sreli Dragana Novakovića Belog, prvo biste sigurno pomislili da se radi o snažnom gorštaku, još snažnijeg temperamenta. Snažan jeste, ali najviše po svom talentu, miru dok pred kamerama, u glini, pravi skulpturu vuka koji zavija. Ovog vajara zateći ćete u njegovoj radionici u leposavićkom selu Slatina, jer, kaže, umetnost voli i uživa u njoj. Prilog je snimila ekipa Radio televizije “Mir”.

Nekonvencionalan je i način na koji je Beli razvijao svoj talenat. Figurice je kao dete pravio britvom koju je uvek nosio u džepu.

“Ne znam, tako mi je to bilo da nosim britvu, našao sam parče siporeks bloka i onda sam napravio pikslu sa laticama lale,” kaže.

Nastavio je sa izradom figurica od siporeksa, a neke od njih su i danas u srednjoj školi u Leposaviću.

Završio je srednju školu, postao metalo-strugar, ali nije mogao da nastavi sa Akademijom umetnosti i ostaje u svom selu:

“Da budem majstor i da budem zanatlija, da pomognem roditeljima.”

Prekretnica nastaje po njegovom odlasku u Beograd i renomiranu umetničku livnicu Jeremić, gde su svoje radove izlivali najpoznatiji vajari iz regiona.

U ovoj livnici izlivene su višemetarske skulpture – “Igrali se konji vrani”, “Pobednik”, “Oko sokolovo”, spomenik Nikole Pašića, “Ruke prijateljstva” u Ninbergu.

Beli je proveo više godina u ovoj radionici sada poznatijoj kao livnici braće Jeremić.

“Otišao sam kod njih, pitao da radim, primili su me i tu sam dostigao vrhunac. Radio sam pet punih godina na sklapanju velikih spomenika,” dodaje.

Vraća se u rodni kraj zbog smrti majke, kako bi brinuo o ocu. Otvara sopstvenu, malu radionicu, gde radi bravariju, svoja dela, vežba i usavršava svoj dar:

“Povremeno radim i figurice kad neko nešto traži. Mada je to retko, ali naiđe neko ko još ima smisla za umetnost, pa dođe i zatraži.”

U maloj radionici u Slatini Beli je izvajao i bistu svoje majke, kako bi joj se, kaže, odužio za sve što je uradila za njega. Izradio je i bistu, dodaje, šumara u Krnjinu, golubicu za nadgrobni spomenik, ali i figuru Patrijarha Pavla nalik onom pred hramom u Leposaviću.

Javnosti je otkrio da je upravo na ovom spomeniku doradio štap u rukama nekadašnjeg patrijarha.

Do prepravke je došlo, zbog, kako kaže, malo lošijeg odlivanja, a za šta je rok bio vrlo kratak:

“Da se štap skine, prepravi. Pošto je taj spomenik liven u Beogradu gde sam radio, prota je došao odmah kod mene, zamolio me da to odradim i tokom noći izmontiramo.”

Drago mu je, dodaje, što je na taj način doprineo.

Ali ni ovde nije kraj njegovim delima. U svojoj radionici ima i svoju livnicu, izrađuje figure, kadionice, skulpture od starog gvožđa, a pomagao je i studentima Fakulteta umetnosti u izradi završnih radova.

Nada se da će i njegov sin krenuti putem umetnosti, a za ćerku kaže da je takođe nadarena.

Poslušajte Belog:

Prilog pripremili – Vesna Vukašinović, Slađan Jasnić i Mladen Miletić.

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *