Sa treninga iz podruma jedne od mitrovičkih zgrada do šampiona u A klasi u mešovitim borilačkim vešstinama (MMA) – ovako bi mogao da se opiše sportski put mitrovičkog MMA borca, Aleksandra Mlate Vukosavljevića. Ali, to bi bio šturi opis. Onaj realniji je identičan poslovici da ništa ne može da zameni upornost: “Upornost i odlučnost su moć.”

Šampion Srbije, vicešampion Srbije, treće mesto na Državnom prvenstvu u MMA – titule su dvadesetpetogodišnjeg Mitrovčanina. Njegova životna filozofija je ona sa početka teksta.

“Nikad ne odustajte od svojih snova. Šta god da radite. Ako je tvrdo, probajte bezbroj puta i uspećete. Nisam imao ni klub, nisam imao ni koga da predstavljam,” kaže.

Sa kik-boksa prešao je na MMA, 2015. počeo je sa pripremama za tadašnje Državno prvenstvo Srbije u ovom sportu.

Mitrovica važi za mesto gde je lako dostupno ono što bi inače trebalo da bude zabranjeno, posebno mladima. Šta je za Mlatu bila prekretnica da – uprkos tadašnjem nedostatku prostora za trening, trenera, šire podrške – bude uporan i nastavi da trenira, a da se ne oda porocima?
“Porodica, društvo, ali i disciplina sporta. Ona je presudna i kod priprema i treniranja. Moraš da se odlučiš šta hoćeš, posebno ako želiš da postigneš neki cilj. Važan je i stav, da sami imate gard prema takvim stvarima,” odgovara.

“Kada sam rekao da hoću da se bavim MMA-om, ljudi su se smejali, jer nisu ni znali šta je MMA. Doživljavali su sport kao borbu do smrti u kavezu. Oni koji nisu želeli da uspem, pričali su neistine – kako se sport pretvara u nasilje, da se sve odigrava po parkinzima, da se tučemo bez pravila, lekara, da je sve dozvoljeno. Ipak, imao sam cilj u glavi – da odem na takmičenje. Mene je bilo pomalo i strah da izađem u ring, imao sam neko predznanje, ali sam bio početnik,” govori Aleksandar iskreno o svom iskustvo od pre četiri godine.

Ipak, kako kaže, ništa ga tada nije sprečilo. Čak ni to što nije trenirao ni za jedan klub, što nije imao ni salu u kojoj bi trenirao. Dobio je dozvolu zvečanskog Mantisa da na takmičenju nastupi pod njihovim imenom:

“Tražio sam način kako da se takmičim. Trenirao sam u skloništu, podrumu zgrade, sa bratom. On mi je bio i sparing partner i trener i podrška i sve što je u tom trenutku mogao da bude. Radili smo vredno, trudili se da jedan drugog poguramo i kad je teško i kada se dešavalo da imamo obaveze.”

Dogodilo se i prvo takmičenje:

“Na tom prvom takmičenju, nažalost, izgubio sam, bio sam treći.”

Ipak, Kosovska Mitrovica tada je dospela u sam vrh MMA-a u Srbiji, a to je ujedno bila i prekretnica za Mlatu.

Došao je do novih kontakata i počeo ozbiljno da trenira, a tada se javila i ideja da otvori sopstveni klub. Ali, kako od početka za njega nije bilo prečica, tako se dogodilo i sa ovom idejom:

“Kada sam otvorio klub, bilo je zaista teško. Trebalo je da se izborim sa konkurencijom borilačkih klubova koji nisu imali razumevanje za mene. Bio sam mlad, ambiciozan, hteo da uđem u posao, ali kako kad postoje mnogo veće ribe koje žele odmah da te pojedu?”

“Svojevrsna borba prsa u prsa i sa 5000 dinara sam otvorio klub. Bio sam student. Sećam se prvog trenutka, dolazim da uzmem ključ od sale, ispred me čeka 30-ak ljudi. Kad sam video toliki broj ljudi, znao sam da sve vredi, da vredi to što sam počeo,” dodaje ovaj skromni dvadesetpetogodišnji mladić.

Njegov klub sada broji desetine aktivnih članova, imaju preko deset takmičara.

I tu je bilo uspona i padova.

“Ali se dešavaju svuda. Sada je to već ozbiljna priča. Imamo ozbiljne ljude, ozbiljne takmičare, a meni ništa više od toga ne treba,” dodaje.

Koliko mu je važan klub, govori i činjenica da ovaj borac ne odustaje od svoje male zajednice koja iziskuje i vreme i požrtvovanje, iako bi zasigurno više zarađivao kao individualni trener:

“Ali ljubav prema klubu, sportu je preovladala. Draže mi je da zaradim manje, ali to mnogo više volim. Zajedničke teme, stvari koje učimo u klubu – to je ono za šta živim.”

Mlata nastavlja svoje sportsko usavršavanje, te će sredinom godine da otputuje na tronedeljnu obuku na Tajlandu.

Mlata je nanizao mnoštvo nagrada. I nagrade i poverenje sticao je upornim radom. Zato su mu i poštenje, ferplej, prijateljstvo, ravnopravnost važni i u sportu i u svakodnevnom životu. Na tome insistira i u sopstvenom klubu.

“U klubu smo svi isti. Svi smo prijatelji. Meni nije važno da imam 50 takmičara, da su vrhunski šampioni, odlični u sportu, a da su inače loši ljudi. Kad znam da su mladi sklonjeni sa ulice – to mi je najveći uspeh.”

A šta bi jedan uspešan MMA borac imao da poruči svojim klupskim prijateljima, budućim sportistima, onima koji su na svojim životnim prekretnicama?

“Nikad ne odustajte od bilo čega što radite, koliko god vam ljudi govorili da nije dobro, da ne valja. Šta god da radite, bilo gde, radite do kraja. Istrajaćete ako verujete u svoje snove, a dokle god imaš snove – radi. Neka vam samo to bude prioritet. Verujte u to što radite, uspeh dolazi 100 odsto, ali morate da radite.”

Poslušajte Mlatu, govori vam iz iskustva.