U ovom tekstu podsetićemo na tri umetnika o kojima ste čitali kroz naše tekstove i čije ste radove mogli da pogledate kroz virtuelne izložbe… Milica Lilić, Julija Hočko i Demir Pepić umetnički se izražavaju koristeći različite medijume. Jedno im je zajedničko – strast kojom stvaraju. Ovaj tekst je deo serije tekstova pod nazivom „Kratak razgovor“.
Milica Lilić
O Milici Lilić ste prvi put čitali na Alternativnoj prošle godine kada smo izveštavali sa III Festivala ženskog stvaralaštva koji organizuje Privatni kulturni centar Akvarijus. Milica je tada „napravila haos“ u Kosovskoj Mitrovici – u gradu u kojem je studirala, u klasi profesora Tomislava Trifića.
“Milica mami uzdahe na plaži”, “Kod Milice”, “Žene odlepile za Milicom”, “Milica počastila fanove”, “I to se desilo Milica napokon našla dečka”, “Prepoznaju me i bez šminke”, “Milica: Ne kuvam jer mrzim da perem sudove”, “Milica: Prilaze mi samo pogrešni”, “Zlatna Milica naciljala Rio”…. Bili su neki od kolaža tada izloženi u Akvarijusu.
Ubacivanje tekstova i slika iz novina ima svoj koncept, ali je slaganje teksta i slika na kolažima i pitanje trenutka.
„Putovanja, knjige, muzika, priroda, kao i aktuelni događaji i situacije,“ kaže Lilić, govoreći o svojoj inspiraciji.
Sebe predstavlja kao ambicioznu, samokritičnu i sklonu istraživanju. Upravo istraživanje je ono što vidljivo i na kolažima koje sada gotovo svakodnevno objavljuje na svom Instagram profilu. Cvetanje, sloboda, letnje vreme, sama…
Zato ne iznenađuje da nema konkrentnog motiva koji prožima sve njene radove. A sfera njenog interesovanja nije samo kolaž, već su to i crtež, slike, grafika.
„Trenutno su aktuelni apstrahovani predeli i pejzaži na platnu i kolaži na papiru, na kojima se bavim izolacijom i samoizolacijom, kao posledicama izazvanih pandemijom,“ objašnjava.
Dodaje da priprema i novu izložbu na kojoj će, osim kolaža, biti i instalacija u prostoru.
Asocijacija na umetnost joj je „neiscrpni izvor mogućnosti izražavanja, umetničko delo i osećanja koja izaziva kod posmatrača/konzumenta samog dela“.
„Umetnost je svakodnevno prisutna, kroz moje stvaralaštvo, kroz pedagoški rad sa decom i kroz posete galerijama i muzejima, sastavni je deo mog života,“ dodaje Lilić.
„Fascinira me stvaranje ni iz čega i oblikovanje sveta kroz umetnost,“ navodi.
Demir Pepić
Ko jednom pogleda kroz objektiv na svet oko sebe, ne gleda ga više na isti način kao što je to činio pre, veruje fotograf Demir Pepić.
Ovaj, kako sebe vidi, jednostavan momak iz Crne Gore, inače po profesiji stomatolog, koji se još kao mali zaljubio u umetnost i njome bavio u slobodno vreme, svoju prvu virtuelnu izložbu imao je u okviru projekta „ArtCult“ koji je Alternativna sprovela u saradnji sa PKC-om Akvarijus i portalima Crno beli svet i Gračanica online.
Iako se sada već godinama unazad bavi fotografijom, i priznaje da je dobro upoznat sa osnovnim izražajnim sredstvima fotografije, istovremeno veruje da je „kao jedan umetnik tek na početku.“
Sigurni smo da se neće svi čitaoci složiti sa njegovom konstatacijom, jer ima snažnu podršku ljubitelja fotografije.
To donekle ima veze i sa tim što se kroz njegove fotografije provlače dve teme – pejzaži i portreti.
„Volim da putujem i fotografišem oko sebe, bilo da su to pejzaži kojim se divim, moji dragi prijatelji ili pak psi, koje, takođe, obožavam,“ kaže Pepić.
„Lepote prirode kao jednog večitog umetničkog dela koje je uvek služilo za inspiraciju raznim umetnicima. Priroda, zapravo, slika za nas slike beskrajne lepote, ja sam tu samo da ih zabeležim na način na koji ih vidim i prenesem drugima,“ dodaje.
Umetničko delo koje je stvorio umetnik i koje ostavlja iza sebe je ono najlepše u umetnosti, veruje Pepić:
„Spoznaja da si nešto ostavio svetu posle sebe te čini potpunim, ostavio si trag negde i nekad“.
I ne samo to: „Biti umetnik je najveći vid slobode koji možeš da dosegneš“.
Julija Hočko
Mlada goranska likovna umetnica Julija Hočko inspiraciju nalazi u prirodi, različitim kulturama i običajima, kao i ornamentici.
Podsećamo da je radila ilustracije za knjigu “Nismo prekidali sa Gorom” autorke Jadranke Đorđević-Crnobrnje i tako pokazala interesovanje i za tradicionalne kostime i običaje. Na master studijama, na predmetu grafika knjige, kod profesorke Olivere Batajić-Sretenović, predstavila je goransku narodnu pesmu ispisujući stihove koncem na plišanom materijalu. Ovaj rad je ušao u selekciju odabranih radova i učestvovao u studentskom međunarodnom bijenalu knjige.
„Kada se bavim određenom tematikom, pristupam joj detaljno i istražujem temeljno pre samog stvaranja. Često se vraćam na tradicionalne motive u svom radu, koji su dosta stilizovani,“ kaže Hočko.
Objašnjava da ju je od samog početka stvaralaštva privlačio motiv žene, ali je zanimaju i kostimi iz različitih kultura, a uz njih i ornamenti i sam stil života. Inspirišu je i šare i teksture u prirodi u kojima, kako kaže, pronalazi nove oblike.
„Nekada to može biti i neka rečenica iz knjige koja me podstakne na razmišljanje o nekoj temi ili čak zanimljiv kadar zbog kojeg gledam stvari iz drugačije perspektive,“ dodaje.
Za umetnost kaže da je način življenja.
„Primećujem je svuda oko sebe i dozvoljava mi da učim i rastem, postavljajući sebi nove zadatke. Umetnost za mene znači drugačiji pravac razmišljanja i veština autora da to prenese drugima. Mislim da sve počinje od ideje, određenog stava i želje da umetnik svoja razmišljanja bez straha pokaže publici,“ zaključuje Hočko.
Radovi Milice Lilić, Demira Pepića i Julije Hočko predstavljeni su i na digitalnoj platformi „Gathere in Art“, kao i u okviru virtuelnih izložbi ove platforme.
