Pravoslavni vernici danas slave Uskrs po julijanskom kalendaru. Veruje se da je današnji praznik najradosniji hrišćanski praznik. Označava Hristovo vaskrsnuće, odnosno ponovno rađanje života, pobedu života nad smrću. Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji. Oni na Kosovu i Metohiji su posebno interesantni. Orahovac i Velika Hoča važe za mesta u kojima se šaraju najlepša uskršnja jaja. U istim mestima kuće pred Uskrs obilaze Lazarice. U pomoravlju, treći dan od Uskrsa, meštani učestvuju u običaju “baba i dede”.

Šaranje jaja na “sredoposnu sredu” voskom i šaraljajkom

Velika Hoča i Orahovac obiluju raznovrsnim običajima. U ovim mestima su se i ove godine šarala vaskršnja jaja. Ali, lepota ovih našaranih jaja poredi se sa filigranskim radom. Meštani to čine pčelinjim voskom i spravom “šaraljajkom” koja nosi naziv po “šarajajki”, jer se njome šara. Detalje običaja podelila je profesorica i novinarka Olivera Radić iz Orahovca, za radio Slovoljubve.

Šaranje jaja u ovim metohijskim mestima počinje na “sredoposnu sredu” koja označava sredinu uskršnjeg posta. Jaja se potom farabaju tek na veliki četvrtak.

Na “sredoposnu sredu”, ujutro rano, pre sunca, našara se prvo jaje.

Ovo jaje naziva se “strašnik”, jer se upotrebljava i kao zaštita od straha. Ono se čuva i drži pred kućnom ikonom, a nosi se i u vinograd.

“Na nekuvanom jajetu voskom se našara krst, jedan ili više, a posle toga počinje se sa šaranjem ostalih šara i to traje sve do velikog četvrtka,” objašnjava meštanka Orahovca.

Na ostalim jajima šaraju se i druge različite šare. Mogu da se nađu cvetovi, ribe, paunovi, ptice, leptiri, ali i motivi sa duboreza na ikonostasima i narodne nošnje.

“Ono što je obavezno kod nas je da se na jajima šara i mlada, a koje se daje dečacima sve dok se ne ožene, sa željom da stupe u brak, naprave porodicu. Na taj način su majke, bake želele da im se produži loza” dodaje ona.

Vosak za šaranje mora da bude čist pčelinji vosak. Šaranje se vrši šaraljajkom koja ima drvenu dršku i na vrhu “kljun” od bakra. Nekada se ovaj “kljun” pravio i od srebra. Oko “kljuna” je obmotan pamučni konac koji se natapa voskom.

U Velikoj Hoči i Orahovcu postoje majstori koji šaraljajke prave ručno. U Velikoj Hoči ih pravi Veselin Milić, a u Orahovcu Petar Mojsić – kaže Olivera Radić.

Poznate su i žene koje gotovo filigranskim radom ukrašavaju jaja. Umeće žena je ranije bilo takvo da su povlačenjem jedne linije preko jajeta mogle da ga podele na dve potpuno identične polovine i da obe strane išaraju identičnim šarama.

“Nezaboravna slika koju nosim iz detinjstva je šaranje jaja kraj ognjišta” – dodaje Radić.

Za šaranje jaja u orahovačkom i hočanskom kraju vezuje se još jedna tradicija – da se prvim našaranim jajetom, strašnikom, sledećeg Vaskrsa deca omrse.

Jaje se ne pokvari, a i još se nije dogodilo da se neko otruje vaskršnjim jajima, kaže Radić.

“Oj Lazare, Lazare, okreni se Lazare, pa se lepo pokloni, nek’ te lepo daruju”

Osim šaranja jaja na sredoposnu sredu, za ova metohijska mesta se vezuje još jedan interensantan običaj. Za Lazarevu subotu kuće u Velikoj Hoči i Orahovcu obilaze devojčice i devojke – Lazarice, koje blagosiljaju ukućane.

Običaj je takođe opisala profesorica Olivera Radić.

Lazarice su obučene uglavnom u belo, a okićene ranim prolećnem cvećem. Jedna od Lazarica nosi i štap čijim udaranjem u kapiju najavljuje ulazak u dom. U grupi je i dete čiji je lik prekriven belim platnom.

Tokom poseta kuća pevaju pesme svim ukućanima, a posetu završavaju pesmom: “Oj Lazare, Lazare, okreni se Lazare, pa se lepo pokloni, nek’ te lepo daruju, lepim darom, dukatom, Lazarici oboce, a Lazaru čizmice! Aj’ sad s Bogom iz kuće!” Zauzvrat dobijaju darove – šarena jaja, slatkiše, novac…

Pogledajte kako izgleda pevanje lazaričkih pesama:

Baba-nevesta i dede-mladoženje

Za kraj, jedan nesvakidašnji običaj, za koji meštani kažu da traje vekovima.

“Baba i dede” se obeležavaju na treći dan Uskrsa i običaj je karakterističan e za gornji deo kosovskog pomoravlja, odnosno Grnčar i Vrbovac.

Kako je objasnio Stanislav Kojić, pisac više monografija, među kojima i one iz Vrbovca – običaj ima elemente paganizma i hrišćanstva.

Sve se odvija pod maskama. Muškarci igraju ulogu deda – mladoženja, a baba nevesta je takođe muškarac pod maskom. Baba je nevesta u poznim godinama koja je odlučila da se uda dok još uvek može da rađa, što je simbol produžetka vrste. Baba takođe sa sobom nosi kudelju i vreteno i prede, a kako bi pokazala da je vredna. Dede joj se udvaraju. “Nasrtljivci” i oni koji pokušavaju da otmu babu-nevestu bacaju se u vodu, odnosno prskaju se vodom.

Voda je u ovom slučaju simbol rađanja, ali i služi za “teranja nečasnih misli”.

Dok se odvija udvaranje, u jednom trenutku baba pada u nesvest zbog “urokljivih očiju”, ali, na iznenađenje svih, ona se zapravo u tom trenutku porađa. Nastaje potom opšte veselje.

“Niko ne pamti koliko je star ovaj običaj…. Ovaj običaj simbolizuje završetak zime i početak proleća, odnosno, to je simbol rađanja, kao i samo uskršnje jaje i sam Vaskrs koji simbolizuje ponovno rađanje života,” kaže Kojić.

Pogledajte kako izgleda ovaj običaj: