Foto: Kontakt plus

Umesto da se fokusira na suštinske elemente dijaloga, poput formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), kosovski premijer, Aljbin Kurti, povlači poteze koji imaju za cilj da samo marketinški budu upotrebljeni, a koji po Srbe i ostale građane na Kosovu imaju katastrofalne posledice, kaže zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta, Branimir Stojanović, govoreći o Uredbi Centralne banke Kosova (CBK) da se gotovinska plaćanja i platne transakcije obavljaju isključivo u evrima. Sa druge strane, predsednik Poslovne alijanse Kosova, Agim Šahini, smatra da je odluka CBK „pravedna“, ali zamera to što građani nisu na vreme obavešteni o ovoj odluci.

Centralna banka Kosova (CBK) donela je uredbu da se od 1. februara gotovinska plaćanja i platne transakcije obavljaju isključivo u evrima, uz prelazni period za građane, kako bi se, kako su naveli, prilagodili izmenama. Ovom odlukom se praktično istiskuje dinarski platni promet na Kosovu.

Zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta, Branimir Stojanović, ističe da je odluka CBK došla usled nepostojanja dijaloga. Navodi da Kurti povlači poteze koji služe u svrhu predizborne kampanje, ali da posledice, pored Srba, trpe i ostali građani na Kosovu, te da je usled te odluke, na pomolu nova kriza.

„Sve što je Kurti uradio u poslednje dve, tri godine, išlo se ka tome da se stvara kriza, nestabilnost, nesigurnost Srba. Došlo se do toga da je populističko preživljavanje na vlasti važnije od interesa običnih ljudi i dugoročnih odnosa Srba i Albanaca na Balkanu. Ne vidim nijedan potez koji doprinosi da se ljudi smire, da ne budu uplašeni, da imaju kakvu-takvu izvesnost…“, kazao je Stojanović na diskusiji „Dinar i dijalog: Uticaj monetarnih odluka na svakodnevni život”, održanoj u severnom delu Mitrovice, u organizaciji NVO Aktiv.

Gašenje dinarskog platnog prometa, znači gašenje srpskih institucija na Kosovu, a posledice trpe građani kao korisnici njihovih usluga, ističe Stojanović.

„Kako će da funkcionišu škole, domovi zdravlja…? Oni ne postoje za kosovski sistem. Te institucije nemaju kosovske račune. Neko sada hoće bez ikakovg dijaloga, pregovora, na silu, pritiskajući obične ljude, da Vlada Srbije uplati novac nekoj kosovskoj instituciji. Ne možemo da se pravimo da je to samo administrativna odluka na koju je neko imao pravo. Ova odluka će imati strašne posledice po ljude koji ovde žive. Ne samo po Srbe, već i po Albance, Gorance… koji koriste te institucije. Neko gasi privremene organe, ali ne razmišlja o tome da nekome treba potvrda za socijalu… Dvadeset i pet godina su kosovske institucije trebale da brinu o njima, ali ih ne interesuje. Ima 5.000 radnika u termoelektrani u Obiliću. Koliko ima Srba? Nijedan. Dakle, gasiš sa jedne strane, ali alternativu ne stvaraš“, navodi Stojanović i upozorava da će odluka CBK za posledicu imati dodatno iseljavanje Srba sa Kosova.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova, koja broji oko 13.200 preduzeća i oko 50.000 radnika, Agim Šahini, smatra da je odluka CBK „pravedna“, ali zamera to što građani o tome nisu na vreme obavešteni i pripremljeni.

„Centralna banka Kosova imala je ustavno pravo povodom ove odluke. Ne mislim da je to u redu kada je u pitanju vremenski okvir. Mi smo tražili od Vlade Kosova da se da duži rok. Mogli su pre odluke tri meseca da porazgovaraju i da gledaju da se iznađe rešenje“, smatra Šahini.

Prema njegovim rečima, politika ne bi trebalo da se meša u ekonomski aspekt, te da bi on, kao biznismen, vrlo lako iznašao rešenje. Smatra da Srbi zbog odluke CBK ne treba da se boje, ali da treba da se klone politike.

„Srbi nemaju razloga da se boje, ne samo Srbi, nego niko. Politički uvek ima prepreka da se pruži ruka jedno drugom. Srbi su politički zloupotrebljeni. Kad treba za rejting u Beogradu, oni se zloupotrebljavaju. Ukoliko treba da se protestuje, oni protestuju. To nije u redu. Oni treba da sklone od sebe politiku i da gledaju kako realno treba da se reše problemi. Sve može da se reši. Međutim, Narodna banka u Srbiji i Centralna banka na Kosovu to ne mogu politički da reše. Čim se meša politika, tu se ništa ne rešava. Kad nema politike, onda sve ide kako treba. Ja kao čovek iz biznisa, ove bih probleme rešio bez problema. Politika ruši ekonomiju. Problem dinara može da se reši, i treba da se gleda sa ekonomskog aspekta“, kaže Šahini.

Sa druge strane, Branimir Stojanović, smatra da ovo pitanje treba rešavati na najvišem političkom nivou, ali je istovremeno uveren da se o tome nije pregovaralo u Briselu. Prema njegovim rečima, alternativa za novonastalu situaciju je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

„Zašto se svi uplinjemo toliko da se Kurtiju ispuni sve što hoće? Zaboravili smo da on ima obavezu da formira ZSO i sad ćemo da tražimo rešenja kako ćemo da ‘izmišljamo toplu vodu’, da otvaramo račune, a nećemo da se vratimo na početak i suštinu gde nemamo problem uopšte. Rešenje tog problema je formiranje ZSO. Ali ne, mi ćemo da se bavimo time da maltretiramo 100.000 Srba, umesto da jednom čoveku svi jasno kažu: Ispuni svoju obavezu, ako nećeš, imaćeš posledice. Mi pričamo o stvarima da na brzinu rešimo nešto što nije bila tema u dijalogu i da kažemo da se ništa nije desilo. Dajte da se ne pravimo nevešti kao da je to neka sitna stvar. Mora da se pregovara na najvišem mogućem političkom nivou i mi imamo put koji je već ucrtan kao rešenje. Ako je lakši put maltretirati 100.000 Srba nego opometnuti Kurtija da ispuni svoje obaveze, onda dajte da to i uradimo. Ne mogu da verujem da je lakše da se maltretira 100.000 Srba“, navodi Stojanović.

I Agim Šahini smatra da je ZSO način da srpske institucije opstanu na Kosovu, iako odluku CBK vidi kao korak ka njihovom gašenju.

„ZSO mora da se formira, to je obaveza Kosova. Nije pitanje da li će se formirati, već kad će da se formira i po kojim postupcima. Imaju deset tačaka i moraju da reše to. Srbi moraju da imaju pravo ovde da žive kao i Albanci u Preševu. Svaka institucija Kosova treba da integriše Srbe“, smatra Šahini.

Stojanović je stava da je neophodno vršiti pritisak na sve strane u dijalogu – Prištinu, Beograd i međunarodnu zajednicu, kako bi se pronašlo održivo rešenje.

„Oni su donosioci odluka. Oni su ti koji mogu ovu stvar da reše. Odgovornost je na njima. Kurti ruši sve što se tiče dijaloga i on neće da dijalog postoji i nema sankcje zbog toga. Sa druge strane, niko u Beogradu nije razmišljao o tome da stvara alternativna rešenja, a ne samo da čekamo i pod pritiskom pristanemo na loša rešenja. Ogromna je odgovornost i na međunarodnoj zajednici. Zamislite da je pre 15 godina američki ambasador nešto rekao i da onaj koji je na čelu vlade u Prištini, ima ovakav odnos. Meni je nezamislivo. Kurti treba da odloži primenu ove odluke, Beograd da traži alternativu, a međunarodna zajednica da obnovi dijalog i da oni koji neće da sprovedu dogovor, imaju neke sankcije“, zaključuje Stojanović.

Šahini savetuje građane Kosova da svoju budućnost gledaju kroz razvoj ekonomije.

„Ona ne pita ko si i šta si, kako pričaš, već kako da radiš i zaradiš. Vreme je da konačno oni kojima smo dali glas razmišljaju kako da ljudi žive bez straha i imaju bolji standard života”, poručuje Šahini.

Diskusija je održana u Centru građanske energije (CEC).

Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.

Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.