„ESI: Nijedan međunarodni posmatrač nije video etničko čišćenje Srba na Kosovu“; „ESI razotkriva srpsku propagandu o etničkom čišćenju Srba na Kosovu“; „ESI razotkriva srpsku propagandu: Nijedan međunarodni posmatrač nije video ‘etničko čišćenje’ Srba na Kosovu“ – bili su naslovi medija koji izveštavaju na albanskom jeziku na Kosovu. Izveštaj Evropske inicijative za stabilnost (European Stability Inititative, ESI) izazvao je veliku pažnju albanske javnosti. Sa druge strane, sociološkinja Dušica Jovičić u autorskom tekstu za Kim ističe da se izveštaj bavi složenim društvenim fenomenom – iseljavanjem Srba sa Kosova, pristupom koji proizvoljno i tendenciozno minimizira, čak i negira ovaj fenomen.

Izveštaj

ESI-jev izveštaj privlači pažnju i samim naslovom koji glasi – „Izmišljeni pogromi – Statistika, laži i zabuna na Kosovu“.

Sastoji se iz više poglavlja – „Izmišljeni pogromi“; „Koliko Srba živi na Kosovu“; „Pad (u broju) stanovništva u Srbiji“; „Kako mladi Srbi nestaju – Kosovo, Srbija, Republika Srpska; „Dezinformacije, tenzije i laži“.

Uz izveštaj objavljeni su i dodaci – „Zdravstvena zaštita, rođenja, povratci“; „Poslednji kredibilni brojevi: Statistika interno raseljenih Srba“; „Kosovski Srbi – 1981-2002“ i „ESI o kosovskim Srbima“.

Neigranje iseljavanje Srba

Šta je problematično u izveštaju objašnjava master sociološkinja i istraživačica u NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) Dušica Jovičić. Njen tekst, koji je objavio Kim, prenosimo u celosti u nastavku.


Autor jedan složeni društveni proces stavlja u kontekst „prepucavanja“ na relaciji Beograd-Priština i zauzima stranu. Tačnije, vidi se da je odavno zauzeo stranu, samo je bilo neophodno da simulira empirijske dokaze kako bi održao iluziju istraživačke pristrasnosti. Izveštaj je problematičan jer se u njemu vrši zamena, a fenomen iseljavanja se posmatra nevezano za društveno-političke faktore koji ga uzrokuju, pa se stiče utisak da se iseljavanje dešava u vakuumu i time se proizvoljno rekreira situacija na Kosovu.

Stoga je cilj ovog članka da, kroz analizu ključnih delova izveštaja, detektuje njegove problematične tačke i ukaže na formalne logičke greške, nedoslednosti i pokušaj (zlo)upotrebe empirijske građe kako bi se opravdao pristrastan stav autora. Kao ključne tačke izveštaja, mogu se izdvojiti četiri teze koje se u njemu, proizvoljno i nedosledno, dokazuju: 1. iseljavanje Srba sa Kosova koje se izmišlja od strane Beograda; 2. izmišlja se kako bi se opravdalo (buduće) nasilje (Banjska) zbog čega je Kosovo i dalje bure baruta na Balkanu; 3. u izmišljanju se koriste mediji i (ne)zvanična statistika i 4. statistika pokazuje da postoji demografski trend opadanja srpske populacije uopšte (Srbija, Republika Srpska) i da je Kosovo samo deo tog trenda.

Senzacionalizam i društvo

Kao izvor za „izmišljanje pogroma“ Srba sa Kosova, u izveštaju se uzimaju natpisi u srpskim tabloidima i u tom slučaju, tabloidi se tretiraju kao relevantan i validan izvor. Ovde nailazimo na prvi problem sa izveštajem – problem izvora. Odnos prema srpskim tabloidima kao relevantnim izvorima je sam po sebi upitan. Odlike srpskih tabloida su senzacionalizam, zatim upotreba selektivnih informacija, poluinformacija, kao i dezinformacija, a sve u cilju podržavanja narativa Beograda. Njihovi navodi se nekada uzimaju kao istiniti, a nekada ne, i shodno tome se izveštaj prema njima odnosi. Kada Blic iznese navode o etničkom čišćenju Srba sa Kosova, to se prihvata kao face value, a kada Srpski telegraf (oba tabloidi) iznese informaciju o hiljadu đaka manje u školama, ukazuje se na demanti na tu informaciju koji je ponudio Ivan Zaporožac.

Korišćenje iste vrste izvora kao validne i propagandne u isto vreme nam ukazuje na to da se radi o pokušaju simuliranja empirijskih dokaza kako bi se potvrdili stavovi autora. Pored toga, važno je ukazati na činjenicu da je do promene stava Beograda, iz poricanja iseljavanja do njegove upotrebe u „prepucavanju“ sa Prištinom, došlo tek nakon jesenjih događaja u Banjskoj, a taj sled događaja prati i izveštavanje srpskih tabloida.

Manipulativno korišćenje medija ima još jednu formu. Kako bi se podržala teza da se broj Srba na Kosovu ne smanjuje, citiraju se izjave predstavnika KBC-a o broju novorođenih beba, koje nije moguće potvrditi, budući da zvanična statistika ni ne postoji. Izveštaj nam tako nalaže da je potrebno da verujemo medijima, bez provere primarnih izvora, kao i da su podjednako legitimni izvor i senzacionalistički srpski tabloidi i sva ostala štampa (i online izdanja) koja izlazi na srpskom jeziku.

Osim toga, izveštaj obiluje selektivnom upotrebom podataka i upotrebom sekundarnih izvora. U slučaju kada se ne koriste primarni izvori podataka, kada uvid u originalne podatke ne postoji u formi koja dozvoljava proveru od strane drugih lica, postavlja se pitanje transparentnosti i validnosti korišćenih podatka i otvara se mogućnost za manipulaciju brojkama. Pri proceni broja Srba na Kosovu, u izveštaju se navodi broj od 129.474 za 2002. godinu, uz pozivanje na pređašnji izveštaj ESI-ja iz 2004. u kome je napisano da su podaci dobijeni iz Koordinacionog centra, a dokument koji se citira Principi organizovanja samouprave nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji ne postoji u izveštaju u formi koja dozvoljava proveru od strane drugih lica.

Slično se ponavlja kada se izveštaj poziva na podatke Zdravstvenog fonda Srbije. Ovi podaci su problematični iz još jednog razloga, na koji je ukazao Nenezić u članku u Danasu. Naime, broj osiguranika se ne može uzimati kao validan pokazatelj, budući da ne mora nužno da znači da neko ko se vodi kao da je osiguran na Kosovu, npr. na osnovu zaposlenja, zaista tamo i nalazi. Problem do koga ovde dolazimo je sledeći: statistički podaci upotrebljeni u ovom izveštaju, čak i kada potiču od validnih izvora, ipak imaju obeležja formalne logičke greške, odnosno, premise jesu tačne, ali su zaključci pogrešni, što primer o upotrebi podataka iz Zdravstvenog fonda najbolje ilustruje.

Statistika: dobar sluga, loš gospodar

Na tom tragu, neophodno je osvrnuti se na još jedan slučaj manipulacije statističkim podacima, koji možemo da označimo kao slučaj UNHCR-a. UNHCR-u se na jednom mestu negira validnost time što se naglašava da on deluje na teritoriji Republike Srbije na poziv Vlade i broj od 200.000 raseljenih Srba sa Kosova nakon 1999. se označava kao sasvim bizaran, da bi u narednim izvorima neidentifikovani dokument iste organizacije u kome UNHCR odustaje od te cifre postao validan za autore ovog izveštaja. Upotreba podataka UNHCR-a uopšteno ovde jeste problematična, jer ona detektuje kategoriju prinudno raseljenih lica i kao takva je manje relevantna za razgovor o trendovima iseljavanja sa Srba Kosova. Jasniju sliku bismo dobili praćenjem trendova promene mesta boravka sa Kosova ka centralnoj Srbiji u okviru novog tipa „tihih migracija“.

Iseljavanje kao problem koji se dešava u vakuumu

Tako dolazimo do poslednje problematične tačke u ovom izveštaju, a to je teza da je umanjenje broja Srba na Kosovu posledica opšteg trenda opadanja srpske populacije. Za potvrdu te teze iznose se podaci koji ukazuju na iste trendove u Srbiji i Republici Srpskoj. Oni nisu validan pokazatelj iz dva razloga: 1. iseljavanje stanovništva iz Srbije, Republike Srpske i sa Kosova nemaju iste uzroke, odnosno ne dešavaju se u istim okolnostima, pa nisu uporedivi; 2. ukoliko su se autori odlučili na komparaciju u svom metodološkom pristupu, postavlja se pitanje doslednosti. Kosovo nije monoetničko i trebalo bi koristiti podatke o drugim nacijama koje žive na Kosovu i iseljavaju se. Svođenjem složene problematike iseljavanja Srba sa Kosova samo na demografske pokazatelje i trendove direktno negira društveno-političku klimu na Kosovu u kojoj, zapravo, treba tražiti uzroke ovog fenomena.

Manipulacija statističkim podacima, nedosledna i selektivna upotreba izvora i otvorena namera autora da se realna situacija na terenu karikira i revidira, navode nas da zaključke ovog izveštaja treba da odbacimo kao pristrasne i tendenciozne, bez obzira na to koliki trud je uložen da se održi iluzija naučno-istraživačkog pristupa autora. Proces iseljavanja Srba sa Kosova u izveštaju (uz nepoznatu nameru autora) je označen idiomom ,,sivi nosorog’’. Očito je da je autoru nepoznato značenje ovog idioma, jer on služi da se označi nešto što ima veliku verovatnoću, veliki uticaj, ali se njegov potencijal kao pretnje zanemaruje. A upravo na taj način bi trebalo posmatrati fenomen iseljavanja Srba sa Kosova i njegove nesagledive posledice po srpsku zajednicu.


*Dušica Jovičić je autorka studije „Migracije mladih sa Kosova: Slučaj generacije 2020“, koautorka publikacije „Interesi Srba sa Kosova u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine“

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *