Novi švedski bračni zakon

Alternativna Internet stranica objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” i “Žena i svet”, koji su dostupni javnosti u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Novi švedski bračni zakon” iz sedmog izdanja časopisa Žena i svet od 1925. godine.

Stari švedski bračni zakon obznanjen je u ono doba kad je ceo svet, i žene kao i ljudi, smatrali za sasvim prirodno da čovek, čiji je zadatak bio da štiti porodicu i podmiruje njene potrebe, bude u isto vreme i njen gospodar. Ali, kad su žene postale više nezavisne, u koliko su više radile van kuće, udate žene se nisu mogle zadovoljiti postojećim zakonskim položajem. Stari zakon nije više odgovarao shvatanju i uslovima modernog života; iz dana u dan postojalo je sve očiglednije da taj zakon treba da ustupi mesto novom zakonodavstvu koji će muža i ženu potpuno izjednačiti.

Naimenovana je, 1909 god. jedna komisija, sa ciljem da pripremi novi bračni zakon. Pošto su zakonodavci triju skandinavskih zemalja prodiskutovali potrebu saradnje, rešeno je da u toj komisiji budu zastupljene i Danska i Norveška. Komisija je, 1910 god. postala interskandinavska i sastojala se od Danske, Norveške i Švedske.

Članovima komisije, a naročito znamenitim i uticajnim ženama koje su bile u toj komisiji, dugujemo nov bračni zakon koji je izrađen u duhu pravičnosti, i koji je priznat kao obrazac zakona.

Zakon se deli u dva dela: prvi koji reguliše bračne odnose i razvod braka, obznanjen je u Švedksoj 1911, u Danskoj 1024. Drugi deo, koji govori o zakonskom položaju muža i žene, obznanjen je u Švedskoj 1920, a u Danskoj u početku ove godine. Vrlo je verovatno da će to biti uskoro i u Norveškoj. Može se očekivati da će, za godinu dve dana, taj zakon biti u snazi u sve tri skandinavske zemlje.

Ovaj zakon, poznat pod imenom novoga bračnoga švedskog zakona, jeste zakon koji dosad, ostvaruje najveći napredak u porodičnom zakonodavstvu, naročito zbog načina na koji su utvrđeni odnosi između supruga.

Nov zakon bazira se na našem modernom shvatanju braka, zajednici nezavisnih individua, koje imaju ista prava i iste dužnosti, koji su združeni da se uzajamno pomažu u svim prilikama. To je izraženo u tekstu prvog člana, koji glasi: Muž i žena duguju jedno drugom vernost i uzajamnu pomoć, oni treba da rade složno za dobro porodice.

Taj isti princip je i u drugom članu koji, regulišući ekonomske obaveze supruga, odlučuje da oni treba, prema svojim moćima, da rade na odražanju porodice. Održavanje ne znači ovde samo: staranje za najnužnije potrebe. Ne, tok porodičnog života treba da odgovara ekonomskom položaju ili prihodima muža ili žene. Svako od njih treba da ima udela u porodičnim troškovima, ili gotovim novcem, ili svojim domaćim radom. Organizujući ili vršeći sama domaći posao, žena ispunjava tu dužnost.

Stari švedski svadbeni običaj sadržao je i jedan govor u kome se objašnjavalo da je mlada udata za brave i ključeve svoga novog doma, a to je značilo da je ona postala zakonita gospodarica kuće i da raspolaže istom vlašću kao i njen muž. Taj stari običaj, koji je dugo štitio prava švedske žene, napušten je 1734 godine. Tek ovim novim zakonom žena je ponovo dobila položaj koji joj potiče iz starog prava. Danas, potpuna nezavisnost priznata je zakonski, ne samo kao neko pravo nego kao glavno stablo za obrazovanje srećnog ognjišta.

Domaći rad žene ima sada ekonomsku vrednost. Priznajući tome radu istu vrednost kao i radu muževljevu, zakon podvlači činjenicu da radnicu koja nema ličnih prihoda ipak ne izdržava muž nego njen domaći rad i da i ona sa svoje strane učestvuje u održavanju kuće.

Onaj od supruga, muž ili žena, koji zarađuje potreban novac za održanje kuće dužan je da nabavi porodici životna sredstva prema svojim prihodima i da da svome drugu dovoljnu svotu za lične potrebe.

Na taj način, nov zakon osigurava ženi potpunu ekonomsku nezavisnost. Još više, on utvrđuje njen položaj izjavljujući da će joj potreban novac za održavanje kuće biti osiguran dovoljnim i redovnim plaćanjem. Da bi se iznos te sume mogao pravično utvrditi, muž i žena dužni su, da dadu tačne i detaljne izveštaje o svom ekonomskom položaju.

U drugim zemljama, u zakonodavstvima koji govore o pomoći nalaze se pravila koja se odnose na održavanje. Mi smo gordi što su naši švedski zakonodavci potpuno razumeli važnost toga i stavili te odrede u bračni zakon. Dati svakom suprugu mogućnost da se pravno ispituju i ocenjuju njegovi zahtevi jeste jedan od osnovnih principa novog zakona.

Ako se muž i žena ne mogu da sporazumeju o svoti koja je potrebna za domaćinstvo, određuje se arbitar da izvrši anketu i da ispita pravi uzrok odbijanju izdržavanja. On čini sve što može da izmiri obe strane, što je, ipak, često dosta lako. Ako je izmirenje nemoguće, tada presuđuje lokalni sud. Ako je potrebno, utvrđena suma za izdržavanje može biti naplaćena iz plate ili iz prihoda supruga koji ima da je plati.

Muž i žena su sopstvenici svojih ličnih imanja i mogu njime slobodno rukovati, ali ono što ima svaki od njih smatra se u isto vreme kao zajedničko dobro, sem ako ne postoji nekakav drugi ugovor. Zajedničko imanje povlači za sobom odgovornost u administraciji zajedničkih dobara. Nijedan od supruga ne može raspolagati nepokretnim ili ličnim imanjem bez pristanka drugog, a svaki od njih dužan je da se stara da se vrednost tih imanja ne omanji.

Rasipanje zajedničkog imanja od strane jednog supruga daje drugom pravo da traži razvod braka.

Jedna druga posledica o priznanju imanja kao zajedničkog jeste da u slučaju raskidanja zajednice, bilo razvodom ili smrću, zajednička dobra dele se na pola između supruga ili njihovih pravnih naslednika. Svako do supruga odgovara za načinjene dugove, bilo da ih je načinio muž ili žena, ako su načinjeni za održavanje dece i kuće. Rok zastarelosti u slučaju progonjenja žene, kada su načinjeni dugovi od oba supružnika traje dve godine.

Ni jedna druga odredba nije toliko diskutovana i tako strasno komentarisana kao ona koja govori o posedu zajedničkog imanja i ni jedna druga odredba ne ustanovljava tako jasno potpunu jednakost između muža i žene.

To su, uglavnom, najznamenitije tačke onoga dela zakona koji govori o zakonskom položaju muža i žene.

Što se tiče prvoga dela koji je postao zakon januara 1916. godine, napomenućemo ovde samo nekoliko tačaka u kojima se manifestuju savremene težnje. Tako jedna odredba propisuje da svaki verenik mora, pre venčanja, izjaviti na časnu reč da ne boluje od epilepsije i da se ne nalazi u zaraznoj periodi neke venerične bolesti. Ovaj uslov ne služi samo kao uzajamna mera predostrožnosti između muža i žene, ona ima i trajnu vrednost na zdravlje budućih generacija.

Neke reforme unesene su i u zakon o razvodu braka. Kada su oba supruga sporazumna da se razvode i kada za to naimenovani posrednik nije uspeo da ih pomiri, sud daje pristanak na jedno-godišnje odvajanje. Po isteku toga vreman razvod se može dobiti na zahtev obe, ili jedne ili druge strane. Ako se dokaže da je jedan od supruga imao veću krivicu, kao preljuba ili pijanstvo, ili u slučaju ludila, razvod braka se može odmah dobiti.

Po starome zakonu, ona strana koja je bila kriva, u slučaju razvoda lišavana je prava na decu. Danas zakonodavac je mislio na prvom mestu na dobro deteta i ono se poverava onom roditelju koji se smatra da je u boljoj mogućnosti da izdržava i vaspita decu. Samo u slučaju kada su oba roditelja podjednako sposobna, vodi se računa o krivici.

Po tom, videće se da novi zakon stavlja oba roditelja u isti položaj kad je u pitanju tutorstvo dece i odluke koje se na njih odnose. Samo u slučaju kad deca imaju lična imanja otac je tutor tog imanja.

Novi švedski bračni zakon potrvđuje samo nezavisnost koju su uživale, od vajkada, žene iz tri skandinavske države.

On ozakonjuje idealno shvatanje braka. Osećanje odgovornosti i vaspitava ženu i usavršava je.

U koliko više duh novoga zakona bude omogućio napredak švedskog naroda u toliko veći biće broj srećnih žena među nama.

Dr Ingererd Palme

Prevela V. J.

Pročitajte još:

Slikarka Zora Petrović

Žene hoće mir

G. Stojan Živadinović u “les cahiers de la femme” Šervud Anderson i njegov “Čovek koji je postao žena” – Kako je prošla jedna žena političar kad su joj ramena zarasla u salo

Elza u “Loengrinu” i Mati u “Šest lica”: Eva i uvek Eva

Prvi ženski časopis

Ženski pokret za prava naše žene