Alternativna Internet stranica jednom nedeljno objavljuje tekstove iz časopisa “Ženski pokret” koji je javnosti dostupan u digitalizovanoj građi kolekcije Narodne biblioteke Srbije. Tekstove prenosimo u izvornom obliku, bez izmena u gramatici, interpunkciji i terminima. Danas čitajte tekst “Nova pojava u našem društvu” iz broja 3-4 iz 1922. godine.
Često puta kakav slučaj u individualnom životu jednog čoveka zainteresuje celo javno mišljenje i izazove komentarisanje preko štampe. U poslednje vreme kod nas se ističe nekoliko slučajeva koji uznemiriju javno mišljenje, i koji svojim brojem uzimaju mesto jedne društvene pojave. To je prelazak pojedinaca u muslimansku veru radi stvaranja ponovne bračne veze.
Kad neko prelazi iz jedne vere u drugu zato što nalazi da ga istine te vere više zadovoljavajau i usrećavaju, to je pojava koja prema činiocu ne izaziva negodovanje. Ali kad neko prelazi u drugu veru samo zato što mu ona omogućava da skine sa sebe obaveze koje je sam svesno primio, a kojih neće da ga oslobodi vera u kojoj se obavezao, onda je to postupak koji u najmanju ruku izaziva nekoliko pitanja.
Sme li i verska i sudska vlast dopustiti da dođe dotle da pojedinac krši zakone i time izigrava autoritet celine? Da li je u ovakvim slučajevima pojedinac odgovoran i koliko za svoje postupke?
Možda bismo na ovo mogli naći odgovora u našem zakonu o razvodu braka. Na to mi daje povoda to što naše verske vlasti često puta održavaju neku vezu koja je pravi pakao za obe strane, misleći da podižu ugled braka ako ga učine teže razrešivim. Pojedinac pokušava na sve načine da nađe sebi spasa.
Jedan od tih načina je i ovaj novi prelazak u muslimanstvo, kojima pojedinac izigrava zakone koje napušta i one kojima prilazi. I što je najstrašnije, u ovo posleratno doba, vlast zakona je toliko puta okrnjena, samovlašće pojedinca se jako ističe, i povlači za sobom kao epidemija sve veći broj slučajeva. Nesavesni muškarci, koji su svesni da su uvek privilegovana strana u društvu kad se tiče veze sa ženom, čine to bez ikakvih skrupula i onda kad nikada i ni u kom slučaju ne bi smeli to činiti. A onaj mnogo manji broj muškaraca koji u svom braku doista ima život pakla, prinuđen je, ako tu vezu ne može da izdrži, da priđe istim sredstvima kao i oni nesavesni, i time je podjednako od javnosti osuđen.
Iz svega ovoga izlazi da suđenje bračnih razmirica mora da pretrpi reformu. Jedan princip morao bi se usvojiti koji bi uneo olakšice u bračne sporove. Taj princip je: brakovi bez dece razrešavaju se odmah čim jedno od dva supružnika izjavi da neće više zajednički život. Samo ima da se uzme u obzir ovo: ostavljeni supružnik, ako je bolestan ili invalid, ima prava na izdržavanje od druge strane dok ne ozdravi. Ženi, koja nije osposobljena za samostalan rad u društvu nego samo spremana za domaćicu u braku, i koju je suprug svesno uzeo kao takvu, mora neminovno muž pri razvodu dati izdržavanje ili je spremiti o svome trošku za samostalan rad u društvu.
Nikakve druge obaveze ne treba ni verska ni sudska vlast da traži od supružnika pri razvodu ako su oni bez dece.
Razvod braka kod supružnika sa decom mora se dopustiti odmah u tom slučaju ako jedno od njih dvoje ima poroke koji na decu mogu rđavo uticati. U tom slučaju, ako mati ostaje sa decom, dobija za se i decu na potpuno izdržavanje. Ako ni jedno ni drugo od supružnika nema poroka, ali žele kidanje bračne veze zato što je jedno od njih osetilo ljubav prema novoj osobi, prekid braka se ne dopušta, nego se traži da se lična sreća žrtvuje deci i njihovom podizanju.
Društvo u kome su deca još uvek briga i staranje samih roditelja, ne sme da dopusti da staranje o toj deci od strane roditelja ne bude do krajnjih granica mogućnosti što potpunije. Pojedinci nemaju prava da krše zakone celine sve dotle, dok se slažu sa ovakvim društvenim uređenjima. Dotle, dok pojedinci svesno izmaju učešća u životu celine moraju da primaju sve obaveze prema njoj. Deca ne smeju biti ostavljena ćudi nesavesnih roditelja. Zakon ima da bude neumitan i strog sudija takvih slučajeva. On ne sme da dopusti pojedincu da rodi nove članove a svojim postupcima da u njihovom ranom dobu iskrivi i onakazi njihove prirode, i time pruži društvu nedozrele, nepotpune članove. Na protiv, takvi prestupnici ima da se stave u red najvećih zločinaca.
Zar je pored gore izloženog pitanja razvoda braka teška stvar? I zašto da se kod nas ne pohita sa reformom zakona o razvodu braka? Možda se tada ne bi dalo mogućnosti da likuje nesavesna muška i ženska strana. Koliko ima brakova bez dece u kojima nesavesna ženska strana ne da razvod braka, samo da bi sprečila muža da produži koristan i srećan život sa drugom ženom? Ili, koliko nepravdi kod istih brakova, gde je često žena upropašćena od svoga muža bolešću (a on je baš taj koji ne može da živi sa njom bolesnom) i koja ni lečenje ne može da dobije, jer se prohtelo našoj verskoj vlasti da ih miri.
Zašto tu ne dati odmah razvod braka, sa naknadom unesrećenoj a kaznu za zločinca? Zar se tu sme i pokušavati da se održi stvorena veza?
Gospodo muškarci, dokle ćete oblik i propise društva podešavati tako kao da pred sobom imate jednog vekovnog neprijatelja koga to treba da pogodi? Zar ne vidite da to pogađa i vas? I zar se to ne sveti, ako ne vama, a ono nekom vašem bliskom? Zar, kad stvarate zakone, ne vidite pred sobom pored žene kao supruge, još i jednu drugu vezu prema ženskom biću: vezu roditelja prema kćeri?
Vama se dopada to što mnogi od vas, kao pojedinac, bar u izvesnom vremenu, prođe dobro. Žalosno, koliko odsustvuje kod nas svest za celinu, svest za ono što je oko nas i što iza nas ostaje! Žalosno je što su mnogi od nas prema celini inertni kao kamenje! Žalosno je što nam ne dostaje društvene odgovornosti!
Nada Jovanović
***
Ostale tekstove iz ove rubrike pročitajte u nastavku:
Prava žena neće se izmoliti predstavkama već organizovanom i energičnom borbom
Mogu li žene doći na univerzitetsku katedru?
Učenice 1921. o sebi i modernoj ženi
Jedna nepravda: “Dodatci na skupoću ženama državnim činovnicima”
Srpska žena pred zakonom: O nasledstvu
Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola
Zašto tražimo ženska prava? Žena i politika
Prvi tekstovi Ženskog pokreta: Prava žena pred zakonom 1920.
