Fotografije: Sunčica Andrejević

Danas, u eri video forme, književnost kao najjeftinija umetnost je gotovo pa izgubila socijalnu funkciju, a zadržala estetsku. Ipak, književnost još uvek može, ako ne da pomera brda i doline, onda da pravi sitne pomake koji nas čine boljim. Dobra književnost bi trebalo da se oslanja na tri teme – Bog, ljubav i smrt. Nemoguće je napisati dobar i kvalitetan roman za malo vremena, zato što čovek nema iskustvo petnaest života. Pisac iskustvo nadopunjuje istraživanjem i ubeđivanjem čitaoca da vlada temom. Roman koji teži celovitosti u bilo kojoj sferi je pošten roman i roman koji zaslužuje da ga uzmemo u ruke.

A vredi li dela Nikole Malovića uzeti u ruke? Niz nagrada (“Borislav Pekić”, “Laza Kostić”, “Borisav Stanković”, “Branko Ćopić”, Pero Despota Stefana Lazarevića, “Majstorsko pismo” – za životno delo, “Lazar Komarčić”, Oktobarska nagrada grada Herceg Novog) daju potvrdan odgovor.

Ko, ipak, nije čitao dela ovog pisca, Bokelja, koji “još uvek misli na srpskom”, to je mogao da učini početkom nedelje, kupovinom knjige u mitrovičkom PKC Akvarijusu gde je i gostovao.

U višečasovnom razgovoru sa posetiocima PKC-a izgovorio je poruke s početka teksta, a uz pitanja publike i književnog kritičara Aleksandra Dunđerina načeo i čitav niz drugih tema.

Malović o čitanju

“…ali je rešenja možda da mi zadamo sebi jedan utopistički zadatak, a to je da pročitamo knjigu sedmično. Na taj način postajemo natprosečno načitani, jer sa pedeset tri knjige godišnje mi i te kako obogatimo naš rečnik i upoznajemo se sa piscima, a upoznavati se sa piscima je vrlo zanimljivo iskustvo…”

Polemika o postojanju Boga, sveta, svemira posebno je bila živa, te je pročitao i jedan od svojih tekstova iz knjige “Boka Kotorska i Srbija”. U nastavku pročitajte pomenuti tekst, pod naslovom “Bog”, i poslušajte kako je tekao razgovor u Akvarijusu.

“Bog”

Jerusalim je svetilište Mediterana. Možemo ga obići kao turisti, ali i kao hodočasnici. Da Hrist nije vaskrsao, uzalud bi bila vera naša – kaže apostol Pavle. No, da li su razvojem nauke potrebe za Bogom postale manje? Nije li se u naše vreme tehnologije upravo teologizovala?

Pazimo…

Godine 1966, astronom Karl Sagan obnarodovao je ključni kriterijum za postojanje vanzemaljskog života. Mora da postoji planeta optimalno udaljena od zvijezde, kao što je Zemlja od Sunca. S obzirom na to da u vasioni ima oko oksilion planeta, to je jedinica sa 24 nule, tada bi septilion – 21 nula – planeta bilo pogodno za život. Računica je pokazivala izuzetne šanse za uspeh da se pronađu kosmičke komšije, pa se šezdesetih aktivirao set skupih državnih projekata, piše Erik Mataksis u tekstu “Nauka sve uverenija – Bog postoji!”, da bi se otkrile vanzemaljske civilzacije. Ipak, godine su prolazile, a mreža radioteleskopa samo je osluškivala muklo ćutanje vasione. Ljudski je um shvatio kako je za život potrebno više parametara od Saganovih. Broj planeta pogodnih za život počeo je brzinski da opada na svega nekoliko hiljada, a broj parametara rapidno da raste.

Danas parametara ima preko dve stotine. Potencijalno naseljiva planeta mora da odgovara svakom pojedinačno, inače ništa od održivog sistema na kome postoji život. Recimo, kada pored nas ne bi bilo u dram podešenog Jupitera, sa silo gravitacije, ubila bi nas kiša meteorita, a mi ne samo da postojimo, kaže Metaksis, nego i svedočimo o postojanju.

Da li je idealna podudarnost ekslizivnih parametara uopšte moguća slučajno? Filigranska podešavanja za život na zemlji, ništa su u poređenju sa podešavanjima za postojanje same vasione. Za manje od milionitog dela sekunde, posle velikog praska, uspostavljene su vrednosti četiri uzajamnih interakcija – jake i slabe atomske, elektromagnetne i gravitacione. Kada bi se ma šta u tom savršenom odnosu promenilo, vasiona ne bi mogla da postoji. Kada bi se, na primer, odnos između elektromagnetne i gravitacione interakcije promenio i za neznatni deo neznantnog dela procenta, mogli bismo samo da uzdišemo, jer to iznad nas ne bi bilo isto nebo, jer ga ne bi ni bilo, niti bi bilo nas.

Množenjem jednog jedinog parametra sa ostalim, šanse za postojanje života na planete smanjuju se ne geometrijskom, nego astronomskom progresijom. Ispada da je argument po kojem se život naprosto desio u suprotnosti sa zdravim razumom. Može li biti da smo dinar bacili deset miliona puta i da smo svaki put dobili glavu?

Naučne činjenice ukazuju mi da se super-inteligencija samo igra fizikom, hemijom, biologijom. Po fizičaru i teoretičaru Polu Dejvisu dokaz za racionalni plan je zadivljujuć. Oksfordski profesor Džon Lenoks kazuje da što više saznajemo o vasioni, hipoteza o postajanju tvorca kao uzroka našeg postojanja biva sve vidljivija.

Ja mislim da ako i nisam dokazao da Bog deboto postoji, potkazao sam svoje obalno postojanje, kad i činjenicu da su uslovi za to bili matematički gotovo ravni nuli.

Nikola Malović, takođe, sa svojom suprugom, vodi knjižaru “So” u Herceg Novom. Autor je književne fotomonografije “Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom”, knjige dokumentarne proze “Bokeški berberin” i “Boga u Boci”. Priredio je i “Bokeški humor”.
Objavio je “Prugastoplave storije”, “Jedro nade”, kao i knjigu kratkih priča “Poslednja decenija”, novele u dramskoj formi “Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke”, “Peraški goblen”, i preko 2.500 tekstova. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski.