“Društvo u kojem su humor, karikature, humorističke emisije i humor uopšte mesto gde se ljudi informišu – da nemaju drugde, nije baš mnogo slobodno. Ako je to glavno, onda nije slobodno”. Veruje  autor stripova, ilustrator i politički komentator, Marko Somborac. Možemo, ističe, da se žalimo, ali je, opet, “na nama da probamo da radimo bolje”. Nesloboda je više stanje “tavorenja”, nego “neko skroz propadanje”.”Mnogo je lako otići odavde, i to je lakše da se uradi, nego da se nešto bori, animira”, njegova je poruka. Autor stripa u listu „Blic“ gostovao je krajem protekle nedelje u Centru građanske energije (CEC), u Kosovskoj Mitrovici.

“Borim se za slobodu”

Bori se za to da neke osnovne stvari od javnog interesa, mogu i javno da se kažu. 

“Radim kako najbolje znam, čak i ne insistiram da tu moram da menjam, ne insistiram na stvarima, tipa – za koga ljudi da glasaju, ili tako nešto. Samo se borim za slobodu, da bazične stvari mogu da se kažu, koje su u javnom interesu i to je to, pa ti glasaj posle za koga hoćeš. A ako ne mogu da kažem, onda nismo slobodni.” naglašava Somborac. 

Neverovatno mu je, govori, odsustvo reakcije medija, odnosno iznošenje činjenica, u odnosu na stvari izrečene u javnosti od strane vlasti:

“Recimo, kad iz vlasti izađu i kažu ‘najbolji smo u regionu’ u nečemu, a u stvari smo najgori. Kako to može da prođe bez reakcije svih medija, da kažu evo ovako je? Ne moraš da kažeš ni ‘lažov je’, ni ‘glasajte protiv njega’, ali moraš da kažeš kako je – da li smo najbolji ili najgori u regionu po tom ekonomskom rastu, da li je šeik doneo obećane pare za Beograd na vodi ili nije doneo, da li je Air Srbija profitabilna ili nije, da li si bio protiv Jeremićevog pitanja Međunarodnom sudu pravde ili si bio za. Kako to može da se ne zna?”

Inspiracija za stripove postoji. Nije mu, objašnjava, teško da je pronađe. Da se napravi strip potrebno je, ističe, nekoliko sati. Ali je, dodaje, težak dnevni tempo koji mora da se postigne.

“Neverovatan je pritisak da svaki dan nešto smisliš i izbaciš, bez obzira na to što se svašta dešava, možda da smisliš neki drugi ugao itd. Ali, šta je tu je, to sam hteo i, eto me, dobio sam. Teško je, a i lepo je. Ljudi me čitaju, volim da ljudima i nešto kažem, a i da ih zasmejem,“ ističe Somborac.

Zadovoljan je, dodaje, i ne žali se. Svaki put kad dobije nagradu izrazi zahvalnost Predsedniku, vladi, ministrima, a i opoziciji, na “nesebičnom doprinosu” njegovom radu.

“Inspirativna situacija na ovim prostorima, a i uglavnom, uvek je bila. Odmalena kad sam gledao i stare humorističke časopise, pa preko perioda devedesetih…uvek je bilo inspirativno. Nije sad nešto posebno inspirativnije, nego ranije, možda imamo tu neku novinu da ne treba samo da nešto uhvatiš, neku glupost ili ismeješ, nego su oni već toliko smešni da ne znaš šta da radiš,” ističe, dodajući:

“Recimo, sa čime se mi satiričari susrećemo – da li ste čuli za najozbiljniju vest tetka iz Kanade mi je dala pare za stan? I ne samo to, nego sam 23 puta nosio po 9 hiljada evra ili natalitet je mnogo bolji u niskospratnicama, ili perači prozora ginu u Americi na svakih 10 sekundi… Pa sad ti probaj smešnije od toga! Tako da, ‘em što su inspiracija, sad su i  konkurencija.”

U stripovima danas “samo jedan” lik

Broj likova – glavna je razlika između njegovih stripova danas i nekad, odnosno za vreme prethodne i sadašnje vlasti. Ranije ih je bilo mnogo više, a sada „samo jedan“.

“Generalno, ja sam stariji, pa kao malo zreliji, ozbiljniji, pa dolaze neke malo ozbiljnije teme, ali neka fenomenološka razlika je da su pre bile koalicione vlade sa puno zanimljivih, šarolikih likova,” navodi.

“Sad imate samo jednog lika, konstantno, svaki dan, u svim kutkovima vesti, frižidera, stripa… Tako da, nekad na silu moram da ubacujem druge, da ne bi bilo dosadno,” ističe, takođe.

Pritisaka tokom rada je, kaže, bilo. Uglavnom su se sa tim nosili njegovi urednici koji su, svedoči, nekada izabrali “pre njega, nego novac” i “ublažavali udarce” koji bi išli ka njemu, trudeći se, istovremeno, i “da održe kompaniju, da se radi i zarađuje”:

“Ali, kad pogledam šta je sve izlazilo, a drugde nije moglo, generalno sam zadovoljan. Naravno, to ima veze i kad novina nije državna, ili nije tajkuna, onda je manji pritisak.”

Susreće se i sa tim da publika nekad nije upoznata sa onim što on radi:

“Kad se neka tema pojavi, ali samo u manjim, kritičkim medijima i uopšte je nema u mejnstrim medijima. I ja je radim, a znam da je nema nigde. I ljudi gledaju – ‘šta je ovo, o čemu se radi, to nismo videli’ itd. Mislim, prođe to, ali totalno je nenormalna atmosfera da jednu vest proturiš, koje ima samo u nekim manjim, kritičnim medijima, a u mejnstrim medijima uopšte nema.”

Bitno mu je, kaže, da svakog dana uradi nešto što ima poentu. Ipak, kako se on oseća, “ne zna koliko je važno”.

“Ali izgleda da je sad važno da čovek, mnogo mu je teško i da on pati, da se žrtvuje, to je sad modern,” dodaje.

Lokalne, životne teme su ono za čim žali, iskren je:

“Mnogo ima dnevno-političkih tema, ono što žalim su te bitnije stvari, lokalne, životne teme, zagađenje ili tako nešto. Dobro, toga je i bilo, ali, recimo, odlazak mladih, toga nema, oni toliko sipaju tih ‘bisera’, da ne može da se postigne. Više žalim za takvim temama što ne mogu da ih ubacim. Nekad se baš zainatim, pa ide akcija nedelju dana bez političara, i onda radim samo neke takve teme. To mi, recimo, fali.”

Veruje i da je ekonomskim boljitkom, ekonomskim osnaživanjem, većim ličnim aktivizmom, spremnošću na minimum žrtve ono čim možemo popraviti stanje u našem društvu koje, ocenjuje, nije najbolje.

Sve o čemu je Somborac govorio, mogle je i da se pogleda na njegovim stripovima koji su takođe bili izloženi.

Ovaj događaj deo je projekta Mitrovički društveni klub koji je podržan od strane Kosovke fondacije za otvoreno društvo (KFOS).