Danas je Svetski dan knjige. Praznik za pisce, književnike, književne kritičare, ali pre svega za nas, čitaoce. Ovaj Dan obeležavamo u jeku pandemije korona virusa. Provodimo vreme u samoizolaciji, knjige su nam sada dragocenije nego ranije. Da li ipak čitamo koliko bismo mogli? Jesmo li istinski knjigoljupci ili u nedostatku razonode radimo ono što inače ne bismo? Dobija li knjiga pažnju koju zapravo zaslužuje i šta će da se dogodi nakon pandemije? Kakve su poruke iz karantina onih koji pišu?
“Neće biti bolje”
Branka M. Kasalović odgovorila je svojom pesmom. Poslušajte “Neće biti bolje”, u našem izvođenju:
Branka M. Kasalović (1971, Kosovska Mitrovica) diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Prištini (sociologija i filozofija). Živi i radi u Zubinom Potoku. Objavila je zbirku priča Skupljači jesenjeg lišća (2013), nagrađenu Čučkovom knjigom, zbirku pesama Glasovi iz Peščanika (2017), kao i “Who are you” (2019), u kojoj je i objavljena pesma “Neće biti bolje”. Književni kritičar Aleksandar Dunđerin opisuje je kao “jedan od retkih samosvojnih ženskih književnih glasova na Kosovu i Metohiji, koji se ne uklapa ni u jedan stereotip”: “Njen književni opus pokazuje kako se tajna stvaranja nalazi između krajnosti – vere u rečeno i sumnje u napisano. Buntovna i originalna pesnikinja, koja u stihovima i prozi uvek iznova prelazi put od slobode ka ljubavi”.
Potreba za knjigom sve veća, a u javnom prostoru ju je sve manje
“Ovaj praznik proslavljamo u veoma specifičnim uslovima u vremenu kada biblioteke ne rade, a knjige i dalje cirkulišu, čini se i više nego ranije. Ljudi su zatočeni u kućama, a jedini prostor slobode su im knjige. Danas kada se svet naprosto vratio knjizi i čitanju, kada su biblioteke i sajtovi otvorili svoje digitalizovane fondove za sve posetioce, kada se knjige kupuju i naručuju na kućnoj adresi, kada se razmenjuju među prijateljima, u medijima je sve manje ima i sve se manje govori o njoj. To je veoma poražavajuće, ako imamo u vidu da mediji oblikuju svest dobrog dela populacije. Kulturni sadržaj na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a samim tim i razgovori o knjigama su potpuno isključeni, a Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je donelo odluku o stopiranju svih rezultata konkursa iz oblasti finansiranja kulture, među kojima su projekti koji se tiču izdavaštva i otkupa knjiga! Šta nam ovo govori? Zašto je to tako? Svest o kulturi i stvaranja u njoj mora biti prisutna uvek, a naročito u vremenima najvećih kriza. Mislite o knjigama i književnicima, čitajte i pišite, srećan nam praznik!” – poručio je Žarko Milenković.
Žarko Milenković (1988, Priština) pesnik, esejista, književni kritičar. Bavi se proučavanjem književnosti. Objavio je zbirke poezije Kenotaf (2011) i Krhotine leta (2019). Priredio izabrane pesme Dragomira Kostića – Put u Mikenu (2016). Uredio je zbornike radova o delu Dušana Kovačevića – Dušan Kovačević: Ideologija, čovek, drama (2017), Petra Sarića – Sarić: svetlost, stvaranje, strah (2018) i Zlate Kocić – Zlata Kocić: slavuji, ljiljani, lestve (2019). Urednik je književnog programa i književnih izdanja Doma kulture „Gračanica“ u Gračanici.
Dragi čitaoci, zato čitajmo! Svakog dana, ne samo sada, ili samo u samoizolaciji! Ne zaboravimo knjige i književnike nakon pandemija!
