“Znamo gde smo došli. Došli smo kod naših prijatelja da sviramo.” Rečenica klavijaturiste Nikole Kokana Dimuševskog grupe “Leb i sol” i nastup ovog makedonskog sastava zaokružili su ovogodišnji Jazz&Blues Festival North City. Lejk stejdž na jezeru Gazivode bila je poslednja stanica juče završenog festivala.
Gazivodska voda, zelena šuma, čist vazduh, muzičari, ljubitelji muzike, mnoštvo prijateljstava, brazilski džez-fjužn, američki bluz i makedonski rok-džez – slika je Severa Kosova koja je ostala zasigurno urezana u pamćenje posetilaca završnog stejdža.
Prijateljstva na Severu Kosova: Brazil i Amerika
Poslednje muzičko druženje otvorili su Amerikanac Džonatan Long i Igor Vilkoks Kvartet.
Kao i tokom nastupa u Domu kulture u Zvečanu, bluzer iz Baton Ruža igrao se gitarskim žicama i sopstvenim glasom. Još jednom je pokazao zašto je 2006. bio dobitnik nagrade Blues Music Awarad za akustični album, te nominovan za istu i 11 godina kasnije.
Da će kao svetski muzičar da pamti mali Sever to je sigurno, kao što je sigurno da su nova prijateljstva, gostoprimstvo i kvalitetna muzika na North City Festivalu ono što će svi učesnici poneti sa sobom.
“Imao sam priliku da danas ponovo čujem Igora Vilkoksa i njegov kvartet iz Brazila na džem sešnu na Kosovu. Prijatelji, ovi momci su jedni od najvećih muzičara koje sam ikada imao priliku da slušam u svom životu. Apsolutna poslastica. Toliko žele da sviraju u Americi i želim da im pomognem da postignu taj cilj kako god je moguće.”
“Glesio Nasimento je najbolji basista kojeg sam ikada video u svom životu i jedan od najskromnijih ljudi koje sam ikada sreo. Tako sam počastvovan i uzbuđen što sam na ovom putovanju sklopio nova prijateljstva. Imali smo neverovatnu turneju,” podelio je Long svoje utiske na Fejsbuku uz fotografiju sa novim prijateljima iz Brazila.
Prijateljstva na Severu Kosova: Brazil i Amerika + Severna Makedonija
“Svi se dobro druže. Druže se i muzičari i publika” – utisci su Nikole Kokana Dimuševskog.
Bend “Leb i sol” nije prvi put na North City-ju.
“Kad sam prvi put došao, 2012, ja sam se zapreprastio, jer sam video nekoliko američkih muzičara koji su ostali ovde da žive nedeljama. Pitao sam ih šta rade ovde, kažu – lepo nam je. Ostali su ovde da se malo odmore od sveta koji ih je umorio. Tako da i sada imam isti takav osećaj – da smo svi došli ovde da se malo odmorimo,” kaže Dimuševski.
Džem sešni, uvodni nastupi, svirke – bili su prilika da bendovi sviraju zajedno. Dimuševski o ovom iskustvu kaže:
“Svi muzičari sveta su kao prijatelji, da ne kažem braća. Mi se apsolutno razumemo – zašto smo ovde, i šta tražimo, i šta radimo, i ko smo i zašto volimo da sviramo. Sve se to svodi na jedan isti zaključak – da smo svi kao prijatelji, svi se poznajemo.”
Razgovarao je, dodaje, sa članovima brazilskog kvarteta:
“Kao da smo prijatelji ko zna koliko godina. Pre nas su nastupali Amerikanci, bili smo u bekstejdžu – kao da je došao neki prijatelj odavde, iz Mitrovice. Lepo je, lepi su ovakvi festivali.”
“Mi smo jedini ljudi koji žive na onoj planeti koji osećaju da je planeta njihova,” zaključuje.
Festival koji bi trebalo da postoji i opstane
Mitrovčanin Milan Dobrić prati festivalska dešavanja godinama unazad, kako kao posetilac, tako i kao zvaničan fotograf festivala.
“Glavni utisci su da je ovakav festival nešto što treba da postoji i opstane, jer je odličje neke više kulture od one sa kojom se svakog dana srećemo. Mislim da je organizacija uspela, dovela je vrsne muzičare, a mislim i da je odziv publike bio možda i bolji nego prošle godine,” kaže.
Po njegovom mišljenju, muzičari koji su nastupali poneće više slika sa sobom:
“Sigurno će neki odneti i one slike koje mogu da vide. Dovoljno je da odu sa jednog mesta na drugo i videće da mi možda nismo tako razvijeni kao zemlje iz kojih dolaze. Ali gostoljubivost koju su doživeli, dobar duh i prava smisao za umetnost je nešto što su i sami priznali da ne mogu bilo gde da dožive.”
Predrasude kojih više nema
“Srbija, Istanbul, Amerika, Južna Amerika, Britanija. Bilo je interesanatnih izvođača i za svakog po nešto,” sumira utiske jedan od organizatora, Nenad Neško Ilić.
A važnost fetivala ne ogleda se samo u kvalitetu i raznovrsnosti muzičara.
“Postojale su predrasude i ono što je lepo je da ih je sve manje i manje. Moram da se vratim na početak. Bilo je strašnih predrasuda, na primer, 2003/2004/2005/2006. To više nije slučaj, a razlog za to je što su muzičari dočekani na najbolji način, ali su u pitanju i preporuke ranijih izvođača koje su, takođe, važne,” kaže Ilić.
On prati i izveštavanje medija o festivalu koja beleži za arhivu North City-ja, a koja je posle sedamnaest okupljanja zaredom sigurno pozamašna.
Poseduje i izjave izvođača koji su pohvalno govorili o festivalu i u svojim matičnim zemljama.
“Dakle, stavljanje Severa u potpuno drugačiji milje od onoga zbog čega je Sever inače u fokusu javnosti. Ovo je jedna strana severa koju želimo i trudimo se da predstavimo,” dodaje, uz posebnu zahvalnost medijima koji su ove godine pratili sve festivalske događaje.
Fotografije sa Lejk stejdža pogledajte na Fejsbuk stranici festivala:
Šta je naš portal zabeležio, pročitajte u nastavku:
