Johanes Vermer (1632-1675) jedan od najslavnijih holandskih slikara iz 17. veka. Pa ipak, vekovima se malo značaja pridavalo njegovom imenu. Dela koja su sada poznata kao Vermerova, pripisivana su drugim umetnicima. Tek je 1870-ih ponovo otkriven i 35 slika je identifikovano kao njegovo. Kao sin trgovca svilom i umetničkih dela, Vermer je ceo život živeo i radio u Delftu. Ne može se sa sigurnošću reći ali vrlo je moguće da ga je slikanjem podučavao, njegov sugrađanin, Karel Fabricijus. 1653. pridružio se lokalnom udruženju umetnika, kojim je rukovodio u različito vreme. Vermerove slike istorijskih scena, iz ranog perioda njegovog stvaralaštva otkrivaju uticaj karavađista iz Utrehta. Kasnije, njegove slike odlikuju pažljive kompozicije interijera u kojima se nalazi jedna ili dve figure, obično žene. To su intimne žanrovske slike u kojima se subjekt bavi nekim svakodnevnim aktivnostima, obično pod svetlom obližnjeg prozora. Vermer je kao malo ko drugi mogao da prikaže način na koji se svetlo igra na objektima.
Mlekarica je jedna od najpoznatijih Vermerovih slika. Na ovoj slici on iznova prikazuje svakodnevni život. Međutim, ono po čemu se Mlekarica razlikuje od sličnih Vermerovih dela je to što umesto elegantne, imućne mlade dame u dokolici, vidimo snažnu služavku na poslu.
Mlekarica stoji u kuhinji i usredsređeno presipa mleko iz bokala u posudu.
Osim mlaza mleka, sve ostalo izgleda sasvim mirno i nepomično. Žena je predstavljena kao impozantna figura zbog nešto niže perspektive koja joj daje monumentalni lik.
Zahvaljujući Vermerovoj suptilnoj upotrebi perspektive i svetlosti, ali i rasporedu predmeta, sam prikaz kuhinje deluje veoma realistično.
Ovo je jedno od prvih Vermerovih dela u kojem je prikazao jednu figuru u zatvorenom prostoru. Postupajući prema svom delu na veličanstven način, Vermer ga je učino izuzetnim. Mlekarica je uvek nailazila na divljenja, što pokazuju i njena pojavljivanja na raznim aukcijama tokom vekova.
Služavka u kuhinji
Zašto je Vermer naslikao služavku koja obavlja svoj posao? Da li je ovo zapravo svakodnevna scena, ili ona ima neki dublji simbolički značaj? Postoji mnogo različitih interpretacija. Neki služavku vide kao paradigmu tačnosti i umešnosti, u svetlu njene usredsređenosti na kućne poslove.
Drugi je svrstavaju u tradiciju slikanja kućnih pomoćnica koje često sadrži sugestivne reference. U svakom slučaju, kućne pomoćnice imale su reputaciju promiskuitetnosti.
Međutim, to ne dovodi u pitanje njenu impozantnost i činjenicu da ona izgleda kao da je potpuno nesvesna gledaoca.
Grejač za noge
Na osnovu infracrvenog snimka platna vidi se da je tokom rada na slici Vermer prvobitno naslikao veliku korpu za rublje (koju je kasnije odlučio da ukloni) – kako bi naglasio njene kućne obaveze. Grejač za noge zapravo ukazuje na nešto što je nedolično.
Žena bi se grejala prebacivanjem suknje preko šporeta… a peć je, dakle, viđena kao simbol strastvenosti i želje za ljubavlju i vernošću.
Ovakva interpretacija je poduprta prisustvom Кupidona na pločicama upravo iza same peći. U ovom slučaju, vrlo je moguće da se zapravo radi o posvećenosti sluškinje i njenoj brizi za druge, a ne o romantičnoj ljubavi.
Sluškinja u kuhinji pažljivo drži zemljanu posudu i sipa u tankom mlazu mleko u lonac. Radi se o živom prikazu; gledajući sliku gotovo da može da se čuje prskanje mleka u loncu.
Mrtva priroda
Velika količina hleba na stolu ukazuje da je kućna pomoćnica zauzeta pripremom jednostavnog jela od mleka i hleba, čije je različite teksture Vermer majstorski oslikao. Bajati hleb, hleb koji se troši… ali i glazirani zemljani bokal i lonac.
Vermer je uspešno oživeo predmete na slici efektom plesa sunčeve svetlosti po njima. Koristio je male poteze kistom i tačkice – gotovo impresionističku tehniku pointilizma – da oslika delove osvetljene suncem.
Zasukani rukavi
Zasukani rukavi sluškinje otkrivaju njene snažne ruke. Šake su joj grube i crvene od napornog rada… ali je njena koža od zgloba do lakta bleda. Takva razlika u tonu kože na rukama se ne vidi kod elegantnih, otmenih mladih žena.
Dnevno svetlo
Dnevno svetlo koje ulazi kroz prozor stvara izrazite kontraste tame i svetlosti. Ženska figura stoji uz beli zid, dok je njena bočna strana tela u senci. Vermer je naglasio desnu ruku, ističući je na tamnoj pozadini. Namerno je koristio svetlost i tamu kako bi ojačao kompoziciju slike i jasno pozicionirao ženu u kuhinji.
Bela kontura
Vermer je dodatno pojačao kontrast svetlost-tama dodavanjem tanke bele linije na njenoj desnoj ruci, što ju je suptilno odvojilo od zida. Deluje kao da ova bela kontura blago svetluca.
Na prvi pogled, zid se čini potpuno praznim. Ali ako se pogleda malo bolje, mogu se videti razni detalji koje je Vermer dodao. Na zidu se nalazi nekoliko rupa, desno od sluškinjine glave, gde su ekseri donekle grubo izvučeni, kao i mnoge druge nepravilnosti.
U gornjem levom uglu iznad služavkine glave na zidu je ekser…
Senka koju ovaj ekser baca ne odgovara svetlosti koja ulazi kroz prozor. Ova senka sugeriše na mnogo viši izvor svetlosti od prozora koji se nalazi u nivou služavkinih očiju. Možda postoji drugi prozor, iznad njene glave, gore na zidu?
Vermer je prvobitno naslikao pravougaoni objekat na zidu, vrlo je moguće da je to bila mapa. Na kraju je odlučio da ukloni ovaj predmet sa slike. Praznina koja se nakon uklonjenog pravougaonika stvorila, kao i zamena korpe za veš sa grejačem za noge, povećala je osećaj prostora u sobi, stavljajući sluškinju u kuhinji u sam centar pažnje.
(Tekst je izvorno preveden sa engleskog jezika. Izvor: Google arts and culture/Rajks muzej)
