Mentalno zdravlje je tema o kojoj se sada otvoreno govori, koja je u fokusu javnosti pošto je decenijama bila marginalizovana.

Koliko je važno govoriti o mentalnom zdravlju, da li je ono stvar intime ili društveno pitanje – pitali smo Jelenu Minić, psihologa i sistemskog porodičnog psihoterapeuta u Centru “Equilibrium” u Kosovskoj Mitrovici. Minić smatra da je uvek pravo vreme za razgovor o mentalnom zdravlju.

„Važno je da pričamo o ovoj temi svakog dana, kako bismo jačali svest ljudi da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja“, kaže ona.

Dva su najčešća termina kada je u pitanju mentalno zdravlje – anksioznost i depresija.

„Imamo često zloupotrebu tih pojmova. Anksioznost se najčešće definiše kao bezrazložni strah ili neki osećaj stalne strepnje. Uzroci su različiti i mnogobrojni. Vezuju se za način na koji živimo, nedostatak socijalne podrške, kada su problemi sa kojima se suočavamo mnogo veći od naših kapaciteta da ih prevaziđemo, kada se ne javimo se na vreme za pomoć, ne pričamo sa drugima o tome što nam se dešava i to se nekako nagomila“, objašnjava Jelena Minić.

Naglašava da su anksioznost i depresija stanja koja ozbiljno remete kvalitet života ljudi.

„Postoji gradacija depresije i što je klinička slika teža, to je kvalitet života osobe koja ima problema sa depresijom narušen manje ili više. Anksioznost, depresija, napadi panike, problemi adolescenata i ljudi koji se razvode ili su se razveli – to je ono zbog čega se najčešće traži pomoć psihologa“, podvlači Minić.

“Burnout syndrome” je takođe jedan od aktuelnih termina i sindroma kojeg je javnost svesnija u odnosu na ranije godine. U javnosti se o ovom sindromu sve češće govori, a reč je o terminu koji označava izgaranje na poslu.

„Zadovoljstvo životom je jednim delom vezano za posao koji obavljamo. Nemaju svi sreću da rade posao koji vole, da budu adekvatno plaćeni, da rade zadatke za koje su školovali i budu okruženi ljudima koji im prijaju… Ljudi često rade zadatke koji nisu u opisu njihovog posla, ne brinu o sebi i iscrpljuju se do krajnjih granica. Sve to dovodi do ‘sagorevanja’ na poslu, problema koji je sve češći u modernom svetu, pa i kod nas. Posledice su brojne, kako po fizičko, tako i po psihičko zdravlje“, pojašnjava psiholog Jelena Minić.

Minić objašnjava i da su građani na severu Kosova sada otvoreniji za priču o mentalnom zdravlju nego što je to bio slučaj pre deset godina, te da se sada neretko javljaju za pomoć njoj i njenim kolegama.

„Idemo napred po tom pitanju i to je za pohvalu, zato što su shvatili da je veoma važno voditi računa i o mentalnom zdravlju. Ljudi prepoznaju probleme kod sebe i drugih, znaju da su psihijatri i psiholozi obučeni da im pomoć i podršku pruže. Treba konstantno raditi na podizanju svesti o tome koje je značajno brinuti o mentalnom zdravlju“, poručuje Minić.

Posao psihologa, prema rečima naše sagovornice, ne postoji od davnina, pa su se ljudi nekada dovijali na različite načine da dođu do rešenja za svoje brojne probleme.

„Međutim, sada je drugo vreme i pravi trenutak da posetite psihologa jeste kada osetite da podršku koju vam pružaju bliske osobe iz vašeg okruženja prevazilazi problem sa kojim se suočavate. Dobro je doći i po savet pre nego što nastane problem“, kaže Minić.

Ona smatra da treba što više pričati o problemima sa kojima se susrećemo, te da je na neki način moguće preventivno delovati kada je reč o anksioznosti i depresiji.

„Ako brinemo o sebi, vodimo računa o tome ko nas okružuje i šta radimo – možemo neke psihološke probleme i tegobe da sprečimo. Pitanje je da li na sve ove faktore koje sam nabrojala možemo da utičemo. Nekada ne možemo da sprečimo da nam se dese određene psihološke teškoće i problemi, ali možemo da utičemo na njihov tok i ishod. Nije strašno ako ste anksiozni, depresivni ili imate neku drugu psihološku teškoću – uvek postoji rešenje, samo se javite na vreme i ishod može biti pozitivan“, ističe psiholog Jelena Minić.

Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.

Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.